Brnabić:Sednica o setu izbornih zakona od 18.maja,očekujem da usvojimo preporuke Venecijanske komisije pre juna

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će poslanici o izmenama izbornih zakona, koji se uskladjuju sa preporukama ODIHR-a, raspravljati u nedelji od 18. maja, kao i da je plan da oni budu usvojeni do kraja meseca. “Nadam se da bi ti zakoni mogli da se nađu na dnevnom redu u nedelji od 18. maja. Plan nam je da oni budu usvojeni do kraja maja”, rekla je Brnabić za RTS. Navela je da se nada da će uskoro dobiti i komentare od strane ODIHR-a na Predlog izmene i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i podsetila da na to čekaju od 13. marta. “Nadam se da ćemo tokom ove nedelje moći ODIHR-u da uputimo na mišljenje i Predlog izmene i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije i time smo praktično adresirali sve preporuke ODIHR-a, osim onih koje se tiču olakšavanja glasanja osoba sa invaliditetom, ali to su tehničke preporuke i na tome ćemo paralelno da radimo, da vidimo kako možemo tim ljudima da olakšamo samostalno glasanje”, rekla je Brnabić. Na pitanje da li to onda znači da bi izbori mogli da budu raspisani i pre leta, Brnabić je rekla da to zavisi od predmetne nadležne institucije, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Takođe, na pitanje o datumu održavanja sednice o poverenju Vladi, Brnabićeva je rekla da očekuje i da se ta sednica održi uskoro. “Ja je očekujem uskoro. Razgovaraću prvo sa svim zainteresovanim stranama, da niko ne bude iznenađen, da opet nemamo taj narativ da smo mi nekog iznenadili, da oni nisu u Beogradu i nisu u Skupštini, već su na holidejima ili imaju nešto pametnije da rade osim da budu na svom radnom mestu, ali očekujem vrlo brzo da završimo to, na kraju krajeva, da skinemo sa dnevnog reda”, rekla je Brnabić. Ona je ocenila da je ta sednica koju je tražila opozicija ništa drugo do politički performans. “Sasvim je jasno da neko ko ne može da skupi ne samo kvorum, nego ne može da skupi onoliko narodnih poslanika koliko je potpisalo inicijativu za raspravu o poverenju, odnosno nepoverenju Vladi, nema dovoljno glasova da Vlada padne. Tako da je to politički performans, ali omogućićemo i taj politički performans, samo da pokažemo šta je to zaista demokratija i parlamentarizam”, rekla je Brnabić.

Predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će Srbija imati još jedan krug konsultacija sa Venecijanskom komisijom o setu pravosudnih zakona i istakla je da se nada da će moći da primene i usvoje preporuke Venecijanske komisije pre juna. “Ja verujem da će tokom ove nedelje biti ponovo i dva javna slušanja. Trudiću se da čak i lično budem na tim javnim slušanjima da čujem sva razmišljanja, različite stavove i da vidimo kako možemo što pre da primenimo i usvojimo preporuke Venecijanske komisije u tom smislu zato što jesmo vlast koja je prva i jedina radila zaista dobro i kvalitetno sa Venecijanskom komisijom. Ja se nadam da to svakako može da bude pre juna, ali ćemo pre toga ići na još jedan krug konsultacija sa Venecijanskom komisijom”, rekla je Brnabićeva za RTS. Ukazala je da je Venecijanska komisija pohvalila upravo deo izmena i dopuna pravosudnih zakona koji je usvojen u Narodnoj skupštini, a koji su, kako je rekla, blokaderska opozicija i blokaderski mediji najviše kritikovali. “A to je da više upućivanje ne upućuje Vrhovni javni tužilac već Vrhovni savet tužilaštva. Tako da ono što je najviše bilo kritikovano je u stvari pohvaljeno od strane Venecijanske komisije”, rekla je Brnabićeva. Dodala je da je tačno da Venecijska komisija za određene stvari iz seta pravosudnih zakona smatra da su bile bolje one kakve su bile ranije. “Podsetiću sve one koji se danas busaju u junačke grudi da je to ono što su oni hteli i da oni nisu glasali ni za one ranije pravosudne zakone koje je Venecijanska komisija pohvalila i za koje sada i dalje tvrdi da su dobri. Pa ih pitam onda, a zbog čega tada nisu glasali za pravosudne zakone? A zbog čega nisu glasali za izmene i dopune, odnosno ustavne amandmane koje je Venecijanska komisija pohvalila i to dva puta? Zbog čega ta licemerna politika u kojoj ste uvek protiv nečega i uvek se u stvari hvalite nečim što jeste takođe i dostignuće i uspeh Srpske napredne stranke”, upitala je Brnabićeva. Istakla je da i te odredbe zakona za koje Venecijanska komisija ima mišljenje da Srbija treba da se vrati na njih, jesu odredbe koje je predlagala SNS. “Venecijanska komisija je rekla da se u nekim stvarima vratimo na ono što je bilo,mi smo usvajali ono što je bilo, mi smo predlagali ono što je bilo, a i tada je blokaderska opozicija bila protiv toga što danas ponovo hvali Venecijanska komisija”, rekla je Brnabićeva. Podsetila je da je pređašnja vlast, pre 2012. godine, menjala Ustav bez konsultacija sa Venecijanskom komisijom, niti je imala javna slušanja o izmenama i dopunama Ustava. “Svi oni koji danas pozivaju Venecijansku komisiju kada su menjali Ustav u njihovo vremem pre 2012. godine, nisu se čak ni konsultovali sa Venecijanskom komisijom o tim standardima i nisu imali ni jedno jedino javno slušanje o izmenama i dopunama Ustava”, rekla je Brnabićeva. S tim u vezi, navela je da SNS se i po tome razlikuje od njih i poštuje standarde. “Tako da se po svemu razlikujemo. Mi poštujemo standarde, mi smo uveli neke standarde i mi ćemo nastaviti da insistiramo na tim standardima”, rekla je Brnabićeva.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je da je Srbiji važno učešće na konferencijama poput Konferencije predsednika parlamenata Evropske unije i zemalja kandidata u Danskoj na kojoj ona predvodi našu delegaciju, jer je to prilika da se lobira za naš evropski put kao i da se razgvora o dešavanjima u Srbiji i u svetu. “Važno je da učestvujemo zato što je važno da vidimo o čemu se priča i šta su sve aktuelne teme. Dobro je da građani Srbije vide da ono što se dešava u Srbiji nije ni na koji način mnogo različito od onoga što se dešava širom Evrope, pa i širom sveta. Dakle, to poverenje u institucije jeste upitno u savremeno vreme, u vreme društvenih mreža, kada ne možete lako da shvatite šta je laž, a šta je istina”, rekla je Brnabićeva tokom uključenja u Jutarnji dnevnik RTS-a. Ona je naglasila da je dobro što su predstavnici države prisutni na konferenciji jer je, prema njenim rečima, važno da se razgovara o onome što se zaista dešava u Srbiji. “Za nas je izuzetno važno da smo ovde kako bismo razgovarali o tome šta se zaista dešava u Srbiji, zato što, nažalost, imamo jedan značajan deo političkog spektra, ovaj blokaderski, koji putuje po svetu i govori neistine o onome što se dešava u Srbiji, tako da je važno da smo mi ovde i da govorimo i da odgovaramo na pitanja koja ljudi imaju o tome šta se zaista dešava. A onda konačno i da dalje lobiramo za naš evropski put”, objasnila je predsednica parlamenta. Na pitanje o inicijativi Ukrajine o boljoj saradnji između zemalja kandidata za članstvo u EU, Brnabićeva je rekla da smatra da je takva inicijativa dobra jer podrazumeva da zemlje kandidati zajedno rade na tome da agenda proširenja u budućnosti ostane otvorena, ali i da uslovi za članstvo budu isti za sve kandidate. “U ovom trenutku vidimo da je taj proces najmanje zasnovan na rezultatima. Zasnovan je na svemu ostalom osim na rezultatima i tome šta u stvari vi činite u smislu reformi, a kako biste prišli bliže članstvu u EU. Mnoge države kandidati se suočavaju sa bilateralnim problemima. Vidite u kakvoj situaciji je već godinama Severna Makedonija. Mnoge se suočavaju sa skepticizmom, kao što je Ukrajina ili kao što je Moldavija, a uglavnom se Srbija suočava sa izuzetno nefer stavom prema onome što radimo i kako se oni odnose prema nama”, objasnila je ona. Dodala je da je zbog strateškog interesa zemalja kandidata za članstvo u EU važno da se razgovara o načinima za otklanjanje svih prepreka, ali i o duplim standardima koji se pojavljuju u toku pristupnih pregovora. Navela je da je posebno značajno to što Ukrajina, koja je inicijator inicijative, na sastanak nije pozvala predstavnike Prištine jer je prostor AP Kosovo i Metohija za Ukrajinu sastavni deo Srbije. “Za njih je to sastavni deo Srbije, zato što su zemlja koja u tom smislu apsolutno priznaje i poštuje međunarodno pravo. Meni je zanimljivo da vidimo kako se neke druge države članice EU, praktično sve članice osim pet nepriznavača, u stvari ponašaju u toj situaciji kada vide da i Ukrajina, čiji teritorijalni integritet sa pravom toliko poštuju i čuvaju, isti takav stav ima prema Srbiji, a oni nemaju”, rekla je Brnabićeva. Odgovarajući na pitanje kakvi su odnosi Danske i Srbije, Brnabić je rekla da imamo bolju komunikaciju zahvaljujući posetama, a pre ovog puta u Dansku na Konferenciju predsednika parlamenata EU i zemalja kandidata, Brnabić je i krajem februara bila u Danskoj gde je prisustvovala prijemu kod kralja Frederika X Danskog, sastala se sa predsednikom Parlamenta Sorenom Gadeom i imala sastanke sa stručnjacima iz oblasti digitalizacije i zelene agende. “Mislim da imamo bolju komunikaciju zahvaljujući tim posetama i nekim ličnim konekcijama. Posebno važno za mene je gospodin Lars Kristijan Brask, koji je i predsedavajući Nordijskog saveta. Nordijski savet praktično okuplja parlamente svih nordijskih zemalja. Za nas su one posebno važne zato što su nordijske zemlje prilično skeptične prema Srbiji i sa njima nam je potrebno da unapredimo komunikaciju i govorimo o tome šta sve radimo”, rekla je Brnabićeva. S tim u vezi, navela je da stvari koje Srbija radi, poput unapređenja izbornih uslova u skladu sa preporukama ODIHR-a, izmene i dopune pravosudnih zakona u skladu sa preporukama i mišljenjem Venecijanske komisije, su stvari koje moraju direktno da komuniciraju. Navela je da to što će Island da organizuje referendum na kojem će pitati pitati svoje građane da li su za dalje približavanje Islanda Evropskoj uniji je dobar indikator nama da vidimo kako građani zemlje koja je u smislu standarda u skladu sa pravilima EU i pravnim tekovinama EU sada gledaju na to i da li žele da postanu članovi EU ili ne. “Island se ponovo vratio na evropski put, put članstva u EU. Island će krajem avgusta imati referendum na kome će pitati svoje građane da li su za dalje približavanje Islanda Evropskoj uniji ili ne. To će biti jednako važno i za EU i za Island, ali biće i dobar indikator nama da vidimo kako jedna zemlja koja u smislu standarda jeste u svemu u skladu sa pravilima EU i pravnim tekovinama EU kako njihovi građani gledaju sada na to, da li žele da postanu članovi Evropske unije ili ne. Pa u tom smislu, ukoliko je EU privlačna za jednu drugu zemlju koja se nalazi u nekim potpuno drugačijim okolnostima od Srbije ili, na kraju krajeva, od nas na Zapadnom Balkanu. Tako da to će biti zanimljivo tokom leta da posmatramo šta će se dešavati”, rekla je Brnabićeva.