Selaković i supruga predsednika Tamara Vučić obišli srpsku izložbu na Bijenalu

Ministar kulture Nikola Selaković i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić obišli su u prisustvu autora Predraga Đakovića njegovu izložbu “Preko Golgote do Vaskrsa”, koja predstavlja našu zemlju na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji. Predstavljajući “Preko Golgote do Vaskrsa” u Srpskom paviljonu, Đaković je rekao da je u centralnom delu Srbija, odnosno tragedija našeg naroda od Balkanskih ratova do kraja Drugog svetskog rata, a izložba se odnosi i na svetsku i evropsku istoriju 20. veka. Prilikom obilaska postavke, uoči zvaničnog otvaranja, Vučić je zanimalo kako je Đaković nabavljao građu, iz kojih izvora, a umetnik je rekao da je godinama obilazio antikvarnice i buvljake, a na izložbi je predstavljeno sedam kofera iz koncentracionog logora Aušvic i 13 iz Terezina. “Cela poenta je da ne smemo da platimo ceh neke svetske ujdurme koja je stalno tu. Ako nas ništa životu nije naučio 20. vek onda nam nema spasa. Strašno verujem u istoriju koja mora da nas uči. Moramo izvući pouke. Ovo nije da nekome sudi, ovo su fakta”, naveo je Đaković. Izložba pokazuje, između ostalog, i originalne fotografije nacističkog nemačkog vođe Adolfa Hitlera, a Đaković je rekao da na njima izgleda kao “doktor Džekil i mister Hajd”, kao i da ih je kupio u Drezdenu od unuka ličnog Hitlerovog fotografa. Komentarišući izložbu, Vučić je u jednom trenutku primetila kako “ne smemo da zaboravimo prošlost, ali ne treba u njoj da živimo, da bismo umeli da gradimo i gledamo u budućnost”. Selaković je podsetio na izjavu književnika i slikara Mome Kapora da je “patriotizam ono što te nauči baba”, dok je Vučić dodala da je to “tako lepo, a istinito”.

“U vremenu izazova i podela, naša je dužnost da to i glasno izgovorimo: mir nije slučajnost. On je svesna odluka. A umetnost je njegov najtrajniji saveznik na tom putu. I neka ova izložba posvedoči toj istini”, rekla je Vučić pred brojnim zvanicama. U Paviljonu Srbije izložbu autora Predraga Đakovića “Preko Golgote do vaskrsa” je otvorio ministar kulture Nikola Selaković, a u svom obraćanju Vučić je rekla da se nalaze u gradu koji je vekovima bio mesto susreta različitih civilizacija, kultura i ideja. Prema njenim rečima, u Veneciji, na raskršću mediteranskih trgovačkih puteva, rastao je i oblikovao se jedinstven duh, kao amalgam različitih civilizacija i njihovih filozofija. “Mesto dodira Istoka i Zapada, humanizam i renesansa fokusirani su na idealnog čoveka i njegovo ukupno dostojanstvo, dok dah Istoka osvežava i obogaćuje taj duh filozofijom sklada i božanske harmonije. Na taj način nastaje originalnost venecijanskih vidika”, ocenila je Vučić. Napomenuvši da su venecijanski vidici “neminovno ostavili veliki i neizbrisiv trag i u istoriji našeg srpskog naroda”, Vučić je podsetila da je Venecija Srbima dala prvu kraljicu Anu Dandolo, unuku mletačkog dužda Enrika, koja se 1217. godine udala za kralja Stefana Prvovenčanog. Vučić je dodala da su se ovde za vreme otomanske okupacije, štampale preko potrebne pravoslavne knjige. “Ovde je Laza Kostić, zagledan u crkvu Santa Maria della Salute 1895. godine, napisao istoimenu jednu od najlepših srpskih ljubavnih poezija, učinivši tako ovaj grad i njegovu emociju pristupačnim celom našem narodu. Ovo su naše asocijacije na Veneciju, a prva među njima je svakako ljubav”, ocenila je Vučić. Prema njenim rečima, od osnivanja Bijenala u Veneciji 1895, a posebno od uvođenja nacionalnih paviljona 1907. godine manifestacija prevazilazi izložbu umetničkih radova i postaje prostor u kome se države predstavljaju, ogledaju i prepoznaju. Vučić je podsetila da je svoje mesto na Bijenalu 1938. godine dobio i srpski narod, kada je knez Pavle Karađorđević kao “čovek izuzetnog obrazovanja, evropskog duha i duboke privrženosti umetnosti”, svojim sredstvima kupio paviljon. “Umetnost je bila njegov smisao. Školovan na Oksfordu, vaspitan u duhu te intelektualne tradicije, on je razumeo da kultura nije samo ukras države, već njen istinski temelj”, naglasila je Vučić. Prema njenim rečima, kupovina našeg paviljona 1938. godine bila je poruka “da kulturnu politiku smatramo sredstvom razumevanja, da umetnost može biti univerzalni diplomatski jezik, neretko čak i snažniji od politike, da je ona presek individualnosti i univerzalnog božanskog poretka”. Vučić je dodala da je Knez Pavle dobro razumeo da se odnosi među narodima ne grade samo ugovorima, već i suptilnom, često nedovoljno vidljivom i odmah opipljivom saradnjom, putem definisanja zajedničkog prostora. “Taj prostor, koliko god bio mali, predstavlja spas i nadu. Taj prostor je umetnost, ono polje na kojem su se razlike prevazilazile i gde su se ljudi mogli susresti i razgovarati o umetnosti i lepoti”, rekla je Vučić. Prema njenim rečima, paviljon podignut na Sant’Eleni ostao je mesto susreta umetničkih vizija i simbol ideje da kultura može biti temelj odnosa i spas. “Ne smemo zaboraviti da je 1938. poslednja godina mira na podeljenom starom kontinentu. Upravo u takvom istorijskom trenutku, na samoj ivici sunovrata, nastajale su dalekovide inicijative koje su u kulturi videle šansu za premošćavanje podela i postavljanje temelja budućnosti”, podsetila je Vučić. Prema njenim rečima, danas odnosi između Srbije i Italije počivaju na saradnji, poštovanju, međusobnom razumevanju i zajedničkim interesima, ali su njihovi temelji postavljeni davno, tokom vekova, a jedan od njihovih graditelja je bio i knez Pavle. “Zato danas otvaramo ovu izložbu predstavljajući jednu ideju, njegovu ideju. Ideju onog ko je znao sve strahote rata i koji je u duši nosio bol tragedija i stradanja našeg naroda”, istakla je Vučić. Dodavši da je knez Pavle verovao i znao da ta bol može, u svom savršenom otelotvorenju, stvoriti jednu značajnu kulturu i jedan evropski domašaj sa kojim se ponosimo, Vučić je rekla i da se “ponosimo i ovom kućom naše kulture i umetnosti na parčetu prijateljske italijanske zemlje”. Vučić je naglasila važnost ideje da umetnost povezuje, da kultura gradi mostove, tamo gde ih politika ponekad ruši, da se “prijateljstvo među narodima najčvršće može usidriti kroz međusobno prepoznavanje duše i suštine ogrnute u umetnički izraz nadahnuća i talenta”.