Društvo
Stanković čestitao Dan studenata: Važno da studenti imaju regularnu akademsku godinu
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković čestitao je Dan studenata – 4. april svim studentima u Srbiji i poželeo im akademsku godinu koja neće biti obeležena blokadama, kao oblikom institucionalnog nasilja, niti nezakonitim organima uprave fakulteta kao što su plenumi, već da imaju regularnu akademsku godinu. Stanković je rekao za Tanjug da je Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije, zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem sačuvalo akademsku godinu za razliku od onih koji su studentske blokade koristili za samopromociju. “Odgovorno tvrdim da su Ministarstvo prosvete i Vlada Srbije, naravno na čelu s predsednikom Srbije, uspeli da sačuvaju akademsku godinu, za razliku od onih koji su od studentskih blokada pravili prostor za svoju samopromociju i naravno nastavili sa tim”, rekao je Stanković. On je u svojoj čestitki dodao da želi nastavak akademske godine, napredak u znanju svim studentima. “Želim akademsku zajednicu koja će biti akademska zajednica profesora i studenata. Želim akdemsku godinu koja neće biti obeležena ni blokadama, kao oblikom inistucionalnog nasilja i nezakonitim organima uprave fakulteta kao što su plenumi, želim zakonitosti u radu visokoškolskih ustanova, potvrdu onoga što je nesporno u Srbiji, a to je autonomija Univeziteta i pre svega želim studentima da sticanje obrazovanja vide kao svoju životnu šansu svoje buduće profesije”, rekao je Stanković. Dodao je da je za njega važno da studenti u Srbiji imaju regularnu akademsku godinu,da budu u amfiteatrima, u vežbaonicama, na mestima gde se odvija praktična nastava, da se pripremaju za ispite. “Sa druge strane da njihovi profesori krajnje savesno i profesionalno obavljaju svoju nastavničku dužnost, da mi kao država omogućimo da u finansijskom i u svakom drugom pogledu pogledu fakulteti funkcionišu najbolje što mogu, u datim okolnostima”, rekao je on. Dodao je da Ministarsvu prosvete treba jedan investicioni ciklus u obrazovnom sektoru, uključujući tu i renoviranje fakulteta. “Mi smo prošle godine, kada smo imali krizu na univerzitetima, paradoksalno uložili najviše novca u visoko obrazovanje, pre svega u plate zaposlenih, ali i u stimulaciju studenata koji su na režimu samofinansiranja dakle koji samostalno plaćaju svoje studije. Platila je država 50 odsto školarine svima. Uplatili smo novac koji je pripadao fakultetima po osnovi materijalnih troškova za rad institucija, iako moram da primetim da institucije nisu baš radile tokom čitave prošle kalendarske godine. Bile su zaokupljene plenovima i blokadama”, rekao je Stanković. Dodao je da je država i ministarstvo platilo i sve naknade za nadoknadu nastave, regularne lične dohotke od decembra, uvećane najviše u čitavom javnom sektoru za više od 35 odsto. “Što se tiče države, mi smo uradili sve u materijalnom smislu da omogućimo funkcionisanje fakulteta. Takođe, kao što znate, bez obzira na ponašanje uprava univerziteta, pre svega u Beogradu, mi smo pre nadoknade nastave odobrili kvote za upis u novu akademsku godinu i dali kao ministarstvo stručno uputstvo za sprovođenje upisnih radnji”, dodao je Stanković. Naglasio je još jednom da je zahvaljujući državi sačuvana akademska godina.
Dan studenata Univerziteta u Beogradu, ali i studenata većine univerziteta širom države koji su ponikli iz najstarijeg i najvećeg u Srbiji, i danas se navršava tačno 90 godina od pogibije studenta prava i komuniste Žarka Marinovića, simbola studentske solidarnosti i žrtve, koji je 4. aprila 1936. godine stradao braneći kolegu na masovnim demonstracijama koje su tada organizovali akademci protiv jačanja fašizma i represije vlasti. Marinović je pripadao revolucionarnom studentskom pokretu na Beogradskom univerzitetu koji je tih godina organizovao česte proteste i štrajkove. Kao odgovor na narastajući studentski bunt, tadašnja vlast je oformila omladinsku Organizaciju jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) i njeno krilo – Organizaciju u nacionalnih studenata (ORNAS) pokušavajući da suzbije aktivnosti revolucionara među studentima. A kada to nije dalo željene rezultate, vlast je namerila da formira i univerzitetsku policiju, čemu su se oštro usprotivili i studenti i profesori, a hroničari beleže da je to bio i neposredan povod masovnog aprilskog studentskog protesta. Drugog dana tog aprilskog štrajka poginuo je Marinović. Izvori beleže da je 4. aprila pri pokušaju policije i studenata-orjunaša da zauzmu zgrade fakulteta došlo do velikih sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta u kojem je ubijen Žarko Marinović, kada je na studenta prava Jovana Šćepanovića nožem nasrnuo kolega sa fakulteta, takođe student prava, Slobodan Nedeljković. Žarko je tada pritrčao da odbrani druga, ali mu je Nedeljković zadao dva udarca kamom u leđa, beleže hroničari tog doba. „Politika” je dan nakon tog ubistva, 5. aprila 1936. godine, o krvavom sukobu među studentima, pod naslovom „Student prava ubio jednog svog druga, a drugoga ranio” izvestila da je nesloga između struja u studentskim krugovima dovela do krvavog razračunavanja u kome je poginuo Marinović, da su u sukobu učestvovale protivničke grupe studenata, da je levičarska struja pozvala sve studente da obustave posećivanje predavanja, u znak protesta protiv visoke školarine, ispitnih i upisnih taksa… – dok je protiv štrajka otvoreno istupila ORNAS.
„Jedna grupa nacionalista, među kojima sam i ja bio, došla je jutros oko devet časova pred Patološki institut, da spreči studente levičare koji su lepili svoje plakate i pozivali na štrajk… Posle izvesnog vremena, između nas i levičara došlo je do svađe… U gužvi, jedna grupa od četiri do pet studenata napala je na mene… Morao sam da se branim”, preneo je naš list Nedeljkovićeve reči neposredno nakon ubistva, kao i da su „baš u to vreme drugovi na rukama preneli teško ranjenog Marinovića na hirurško odeljenje, ali je svaka lekarska intervencija bila uzaludna. Ranjenik je već na putu izdahnuo. Velika rana ispod leve miške vodila je tačno u pravcu srca”. Aprilski štrajk u kojem je student prava izgubio život završen je krajem meseca, vlast je odustala od namere da uvede univerzitetsku policiju, tadašnji rektor Vladimir Ćorović je smenjen, a student Nedeljković je, naposletku, osuđen za ubistvo.
Sve to, osim Dana studenata, imenima od zaborava otimaju i dva od 14 studentskih domova pod kapom ustanove Studentski centar „Beograd”, i to su „Žarko Marinović” u Zemunu i „4. april” na Voždovcu. Pa ipak, deo sadašnjih studenata ne zna zašto je 4. april bitan datum ni ko je bio Žarko Marinović, a ni kog se dana obeležava Dan studenata.
