Srbija ponovo zemlja železnice

Izvor Kurir

Srbija ponovo postaje zemlja železnice. Pored novih auto-puteva, gradimo i obnavljamo pruge širom države, čime podižemo srpsku železnicu na najviši nivo poslednjih decenija.

Republika Srbija se danas nalazi u epicentru najintenzivnijeg infrastrukturnog razvoja u svojoj modernoj istoriji, u kojem modernizacija železničkog saobraćaja zauzima jedan od prioriteta. Kroz realizaciju kapitalnih projekata vrednih više milijardi evra, država ne samo da obnavlja decenijama zapuštene lokalne pruge, već gradi savremene, brze koridore koji zemlju pozicioniraju kao primarno saobraćajno čvorište Centralne i Jugoistočne Evrope.

Brza pruga Beograd-Budimpešta

Najistaknutiji simbol modernizacije predstavlja brza pruga koja spaja Srbiju sa centralnom Evropom. U Srbiji je ova magistrala već pokazala svoj pun potencijal, od oktobra 2025. godine, deonica od Beograda do Subotice je u punoj funkciji, a vozovi Inter City (Soko) i Inter Regio saobraćaju projektovanom brzinom od 200 kilometara na čas.

Trenutni režim putovanja još uvek podrazumeva dva presedanja (u Subotici i Segedinu) kako bi se stiglo do stanice Budapest Nyugati, što produžava vreme putovanja uz cenu karte od 32 evra iz Beograda. 

Mađarski deo trase finansira se sredstvima Izvozno-uvozne kineske banke uz primenu kineskih tehničkih rešenja. Kako bi se zadovoljili strogi propisi Evropske unije i standardi za Evropski sistem upravljanja vozovima (ETCS), angažovano je nemačko Udruženje za tehničke preglede (TUV).

Prepreke oko licenciranja signalnih sistema prevaziđene su upotrebom najsavremenije hibridne tehnologije. Ova tehnologija omogućava vozovima da kroz Mađarsku bezbedno saobraćaju brzinom do 160 kilometara na čas, čak i u uslovima drastično smanjene vidljivosti.

Vreme putovanja između Beograda i Budimpešte biće skraćeno na neverovatnih 160 minuta (tačno 3 sata vožnje).

– Formirana je nova, pristupačnija cena karte na relaciji Beograd-Budimpešta.

– Ovim projektom oživljava legendarna linija EuroCity Avala, koja će direktno povezati Beograd i Beč. Putovanje do austrijske prestonice trajaće oko 6 sati bez presedanja (Beograd-Budimpešta 3h, Budimpešta-Beč 2h i 40m).

– Za prevoz se uvode novi CRRC elektromotorni vozovi koji dostižu brzine do 200 km/h.

Dok severna magistrala ulazi u svoju finalnu fazu, masivni građevinski napori usmeravaju se ka jugu Srbije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je ovu magistralu jasno definisao:

– Železnička pruga Beograd-Niš je žila kucavica i nadovezuje se na Subotica-Novi Sad-Beograd. I tu će ići negde 160, negde 200 kilometara na sat vozovi.

Celokupan projekat modernizacije pruge Beograd-Niš duge 230 kilometara procenjen je na 2,77 milijardi evra, pri čemu je Evropska unija obezbedila izuzetan grant u iznosu od 600 miliona evra. Delegacija EU u Srbiji i nadležno Ministarstvo nalaze se pred raspisivanjem javne nabavke za modernizaciju Deonice 3 (Paraćin-Trupale), čija ukupna dužina iznosi 79,7 kilometara.

Poddeonica Paraćin-Stalać (20,8 km)

Projektovana za maksimalnu brzinu od 200 km/h. Radovi obuhvataju izgradnju 12 denivelisanih prelaza, 8 mostova i propusta, 17 propusta ispod pruge i dva pešačka podvožnjaka. Trasa velikim delom prati postojeću, ali uz neophodna prostorna prilagođavanja.

Poddeonica Đunis-Trupale (37,7 km)

Projektovana za brzinu od 160 km/h. Tehnički veoma zahtevna deonica koja zahteva izgradnju 18 denivelisanih prelaza, 14 mostova, 15 potpornih zidova i 18 propusta. Jedan od ključnih objekata biće potpuno novi tunel Đunis, dužine 580 metara, koji će poboljšati geometriju trase pre ulaska u naselje Vitkovac. Trasa prolazi prateći tok Južne Morave, zahtevajući pažljiva izmeštanja i korekcije krivina u naseljima Donji Ljubeš, Srezovac, Gornji Ljubeš, Korman, Trnjane, Donji Adrovac, Prćilovica i Žitkovac. Projektanti su posebnu pažnju posvetili implementaciji providnih i neprovidnih zvučnih barijera i minimizovanju rušenja stambenih objekata u centrima ovih sela.

Povezivanje sa Istokom: Pruga Niš-Dimitrovgrad

Od ključne važnosti za konkurentnost Srbije kao tranzitne države jeste obnova pruge Niš-Dimitrovgrad, jedinog dela Koridora X koji do sada nije bio elektrifikovan. Ova magistrala predstavlja direktnu vezu Srbije i Bugarske, kojom se svakodnevno obavlja transport masivnih količina robe iz Turske i sa Bliskog istoka.

U okviru ovog projekta, čija se vrednost finansira iz zajma Evropske investicione banke i bespovratnih sredstava iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan, radovi se odvijaju u četiri komponente:

1. Građevinska rekonstrukcija: Priprema za elektrifikaciju deonice Sićevo-Staničenje-Dimitrovgrad (80 km).

2. Obilaznica oko Niša: Izgradnja jednokolosečne trase obilazne pruge oko grada Niša (22 km) koja će trajno izmestiti težak teretni saobraćaj iz centra grada.

3. Elektrifikacija i signalizacija: Postavljanje kontaktnih mreža, SS i TT uređaja na 86 kilometara trase.

4. Nadzor i projektovanje: Nezavisni ekspertni nadzor.

U julu 2025. godine započeti su radovi na trećoj fazi, na deonici Sukovo-Dimitrovgrad dugoj 10,2 kilometra. Zahvaljujući modernizaciji donjeg i gornjeg stroja pruge, brzina na ovoj deonici biće podignuta sa dosadašnjih prosečnih 30 km/h na 120 km/h, obezbeđujući neuporedivo brži, efikasniji i bezbedniji saobraćaj. Pored ove trase, predsednik je istakao i poseban značaj za istok Srbije koji nosi planirana pruga Ruma-Šabac-Loznica-Zaječar-Prahovo u dužini od 74 kilometra.

Brza pruga od aerodroma “Nikola Tesla” do Surčina

U Beogradu je pred završetkom projekat vredan 188 miliona evra koji će prestonicu uoči Ekspa 2027 svrstati u red malobrojnih metropola sa direktnom i brzom železničkom vezom između aerodroma i centra grada.

Reč je o regionalnoj, dvokolosečnoj i potpuno elektrificiranoj pruzi dugoj 18 kilometara, podeljenoj u dve deonice:

• Zemun Polje – Aerodrom “Nikola Tesla” (11 km)
• Aerodrom – Nacionalni stadion / Ekspo kompleks (7 km)

Na ovom inženjerski složenom gradilištu neprekidno radi više od 500 ljudi i 200 inženjera. Trasa obuhvata šest značajnih objekata, četiri mosta (uključujući onaj preko auto-puta E-70, izgrađen bez obustave drumskog saobraćaja), jedan vijadukt i nadvožnjak. Putnici će koristiti stanice Zemun Polje i Nacionalni stadion, te stajališta Singidunum, Aerodrom i Surčin.

Kako je naglasila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević:

– Ovaj projekat ne znači samo udobnost i sigurnost. Izgradnjom ove pruge, naši građani i svi oni koji dođu u Beograd, biće za 15 do 20 minuta u centru grada.

Za potrebe ove linije obezbeđeno je devet novih kineskih elektromotornih vozova prilagođenih za brzine do 120 km/h, sa procenjenim potencijalom od 10.000 putnika dnevno (3,5 miliona godišnje), što će biti ključno za sprečavanje saobraćajnog kolapsa u prestonici.

Uspostavljanjem redovnog putničkog železničkog saobraćaja na novom mostu preko reke Tamiš kod Tomaševca, zvanično je obnovljena i modernizovana ključna saobraćajna arterija na pravcu Pančevo – Zrenjanin – Kikinda. Otvaranje ovog kapitalnog objekta, u čiju je izgradnju investirano 12,5 miliona evra, predstavlja istorijski trenutak za saobraćajnu infrastrukturu Banata, s obzirom na to da je reč o železničkoj vezi koja Zrenjanin, preko Pančeva, spaja sa Beogradom.

Ukupna dužina mosta je 120 metara. Oslanja se na četiri stubna mesta, od kojih su dva pozicionirana direktno u rečnom koritu. Raspon između stubova iznosi 40 metara. Izgrađeno je oko 1.200 metara potpuno novog koloseka. Radovi su podrazumevali ugradnju između 24.000 i 25.000 kubika materijala u cementom stabilizovan nasip, polaganje oko 170 tona šina i instalaciju između 1.700 i 1.800 železničkih pragova. U zoni izgradnje novog mosta izvršena je i neophodna regulacija korita reke Tamiš.

Kragujevac i zapad Srbije

Paralelno sa putničkim koridorima, država finansira i razvoj kargo infrastrukture neophodne za industrijske zone. Na inicijativu grada Kragujevca, a po ugovoru sa JP Infrastruktura železnice Srbije, u toku su pripremne aktivnosti na realizaciji projekta od posebnog značaja – izgradnje železničke pruge Sobovica-Lužnice-krak Batočina.

Ova potpuno nova pruga, ukupne dužine 15,17 km (uz 0,89 km industrijskog koloseka), direktno će povezati ogromnu industrijsku zonu Majnd Park sa prugom Lapovo-Kraljevo.

Procenjena vrednost ove investicije iznosi oko 39 miliona evra. U početku namenjena transportu materijala i gotovih tramvaja, pruga bi u kasnijoj fazi trebalo da bude osposobljena i za prevoz putnika.

“Značajniji, uspešniji i veći razvoj Srbije”

Važno je napomenuti i da se infrastrukturni razvoj odvija sinhronizovano, o čemu svedoči podatak da se aktuelna brza drumska saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica (sa produžetkom ka graničnom prelazu Mali Zvornik) nalazi u koridoru postojeće železničke pruge sa kojom se na više mesta ukršta, što iziskuje kompleksna prostorna rešenja u tom delu zemlje.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je, prilikom predstavljanja nacionalne strategije Srbija 2030, detaljno mapirao putanju ovog razvoja. Predsednik je istakao uverenje u iznete ciljeve:

– Ali, ja verujem da hoćemo zato što sada znamo ko radi brzo, ko radi sporije, znamo sa kim možemo da radimo i verujem da ta iskustva nam znače i da su se ljudi ohrabrili, da su shvatili da moramo da radimo i da gradimo odgovorno, ali da moramo da radimo i da gradimo, a ne da nas politika zaustavi u gradnji i napretku infrastrukture.

Govoreći o ukupnom obimu radova koji obuhvataju još 929 kilometara pruga, on je naglasio istorijski kontekst ovog poduhvata:

– Ako uspemo da sve to uradimo, a to je ukupno još 929 kilometara, ako to stignemo, to je onda značajniji, uspešniji i veći razvoj Srbije mnogo nego što je bio posle Drugog svetskog rata.