Razmena sa Kinom uvećana za 25 odsto u 2025, saradnja uskoro i u oblasti robotike

Kina je najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije na azijskom kontinentu što potvrđuje i Sporazum o slobodnoj trgovini zahvaljujući kojem je ukupna razmena sa Kinom uvećana za 25,5 odsto u 2025, a dodatni impuls unapređenju saradnje pružiće i najavljeni projekti poput izgradnje fabrike robota i čipova na teritoriji naše zemlje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da očekuje da će njegova predstojeća poseta Kini biti izuzetna i naveo da će potpisati dve zajedničke izjave sa predsednikom Kine Si Đinpingom i najmanje još 33 sporazuma, kao i da je dogovoreno milijarda evra u investicijama. Vučić je početkom februara prisustvovao u Kineskom kulturnom centru prezentaciji humanoidnih robota kineske kompanije AGIBOT Innovation i Minth grupe, kada je najavljeno da bi Srbija mogla da postane jedan od evropskih centara za proizvodnju robota, a u planu je i izgradnja fabrike čipova. Vučić je tada izjavio da bi Srbija već ove godine mogla da počne proizvodnju humanoidnih robota, dok su predstavnici AGIBOT-a naveli da planiraju serijsku proizvodnju od 1.000 do 2.000 robota godišnje u Srbiji Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje doprineo je da u protekloj godini izvoz u Kinu poraste za 9,6 odsto, a uvoz iz te zemlje za 30,9 procenata. Sporazum je stupio na snagu 1. jula 2024. godine i predviđa postepeno ukidanje ili smanjenje carina na oko 20.000 proizvoda koje dve zemlje međusobno izvoze i uvoze. Ovaj sporazum je za oko 60 odsto artikala odmah omogućio bescarinski izvoz na kinesko tržište od 1,4 milijarde stanovnika. Po osnovu tog Sporazuma, krajem aprila ugovoren je i dodatni plasman od 60.000 litara srpskog vina, koje će se naći u maloprodajnoj mreži kineske državne kompanije “Shandong Hi-Speed Group”. Zvaničnici ocenjuju da sporazum otvara prostor za rast izvoza, nove investicije i proširenje proizvodnih kapaciteta u Srbiji. Dve države rade i na uspostavljanju avio-kargo linija iz kineskih provincija ka Nišu što bi Srbiju pozicioniralo kao važan logistički centar u lancu snabdevanja između Istoka i Zapada. Kineska kompanija specijalizovane za urbanu vazdušnu mobilnost “EHang Holdings” najavila je u aprilu moguću saradnju sa Srbijom u okviru prirema za predstojeći Ekspo u Beogradu, na kojem bi mogla da promoviše različite vrste električnih letelica – od onih koje pružaju usluge vazdušnog taksija do letelica koje gase požare i obavljaju vazdušni prevoz. Menadžment te kompanije planira da u toku ove godine poseti Srbiju. Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine iznosila je 9,36 milijardi dolara u 2025. godini. Vrednost izvoza iznosila je 2,1 milijardu dolara, što predstavlja 5,6 odsto ukupnog izvoza Srbije u 2025. Srbija je u istoj godini uvezla kinesku robu u vrednosti od 7,2 milijarde dolara što je 15,3 odsto njenog ukupnog uvoza protekle 2025. godine. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Kinu u 2025. bile su rude bakra i koncetrati, katode i sekcije katoda od rafinisanog bakra, kao i drvo bukve. Srbija je u 2025. najviše uvozila pametne telefone i portabl mašine za automatsku obradu podataka iz Kine. Najveći potencijali za izvoz na kinesko tržište se vide u izvozu prehrambenih proizvoda i sastojaka, kao i sirovina potrebnih za prehrambenu industriju. Potencijali za saradnju postoje i u oblasti infrastrukture, energetike, visokih tehnologija i IT sektoru, kao i u ulaganju u proizvodne kapacitete radi plasmana na treća tržišta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-mart 2026. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Kinom iznosila je 2,54 milijardi dolara. Ukupan izvoz u robi u Kinu u tom periodu iznosio je 681,8 miliona dolara, dok je uvezeno 1,86 milijardi dolara robe. Poslednjih godina ulažu se ogromni napori sa obe strane da se ekonomska saradnja između dveju zemlje podigne na viši nivo, kroz realizaciju zajedničkih projekata i privlačenje kineskog kapitala u Srbiju. Kineske kompanije Srbija Ziđin Majning, Srbija Ziđin koper i HBIS su tri najveća izvoznika iz Srbije. HBIS je preuzeo Železaru Smederevo 2016. godine, dok je Ziđin 2018. postao većinski vlasnik RTB Bora, odnosno današnje kompanije Serbia Zijin Copper, koja upravlja rudnicima u Boru i Majdanpeku. Kompanija HBIS preuzela je smederevsku železaru 2016. godine za 46 miliona evra, uz obavezu dodatnih ulaganja većih od 100 miliona evra. Nakon preuzimanja, HBIS je realizovao i više novih investicija, među kojima je i izgradnja nove linije Aglomeracije vredne 80 miliona dolara Kineski Ziđin postao je 2018. godine većinski vlasnik RTB Bora sa 63 odsto udela, nakon što je uplatio 350 miliona dolara za dokapitalizaciju kompanije. Ziđin se obavezao i na investicioni plan vredan 1,26 milijardi dolara u narednih šest godina, kao i dodatnih 200 miliona dolara za rešavanje istorijskih dugova RTB Bora. U 2024. vrednost izvoza Ziđin Majninga bila je oko 2,4 milijarde evra, Ziđin Kopera oko 1,26 milijardi evra, a HBIS Grupe oko 520 miliona evra. Među najvećim kineskim investitorima u Srbiji su i Mint grupa koja proizvodi automobilske komponente u Loznici i Šapcu, kao i kompanija Linglong koja proizvodi gume u Zrenjaninu sa investicijom vrednom oko milijardu dolara. Potpredsednik Linglong Grupe Sun Songtao najavio je krajem aprila novu investiciju vrednu oko 645 miliona dolara, u okviru druge faze razvoja fabrike u Zrenjaninu. Kineska državna korporacija Šandong predstavlja jednog od ključnih infrastrukturnih partnera Vlade Srbije. Kompanija je prisutna na domaćem tržištu još od 2011. godine. Najvažniji kineski infrastrukturni projekti u Srbiji obuhvataju izgradnju brzih pruga, autoputeva, mostova, energetskih objekata i ekološke infrastrukture. Kineske kompanije CCCC i CRIC gradile su dve deonice brze pruge u Srbiji: od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice. Među glavnim infrastrukturnim projektima su izgradnja ključnih deonica na autoputu “Miloš Veliki”, Pupinov most, obilaznica oko Beograda, izgradnja novog bloka B3 i modernizacija postojećih kapaciteta u termoelektrani Kostolac. Kineske kompanije angažovane su na pripremnim radovima i izgradnji infrastrukture za prve linije metroa, kao i za izgradnju kompleksa u Surčinu za potrebe predstojeće svetske izložbe i Nacionalnog stadiona. Odnosi dve zemlje zvanično su podignuti na najviši nivo uspostavljanjem strateškog partnerstva. Srbija ima značajnu ulogu u inicijativi “Jedan pojas jedan put”, kao i mehanizmu saradnje “Kina-zemlje Centralne i Istočne Evrope”. Strateško partnerstvo je uspostavljeno avgusta 2009. godine, produbljeno je u septembru 2013. godine, a juna 2016. godine, tokom prve posete kineskog predsednika Beogradu, potpisana je Zajednička izjava o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Tokom druge posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu u maju 2024. godine, potpisana je Zajednička izjava o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Među ključnim političkim i strateškim dokumentima su i Zajednička izjava o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva između dve zemlje potpisana 18. juna 2016. godine, kao i Zajednička izjava o produbljivanju strateškog partnerstva, potpisana 26. avgusta 2013. godine. Prema podacima Agencije za privredne registre, na teritoriji Srbije registrovano je 2.003 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Kine, odnosno pravna lica registrovana u toj azijskoj zemlji. Kina je druga najveća svetska ekonomija, najveći izvoznik i vlasnik najvećih deviznih rezervi u svetu. Ova azijska zemlja je u 2023. zabeležila rast od 5,2 odsto, dok je 2024. i 2025. godine rast iznosio pet odsto. Kineski ekonomski razvoj se prvenstveno poklopio sa razvojem konkurentnog i ka spolja orijentisanom proizvodnom sektoru. Sektor usluga u Kini doživeo je brzu ekspanziju tokom poslednje decenije i danas predstavlja najvećeg doprinosioca kineskom BDP-u, sa udelom od oko 54,6 odsto, čime je prevazišao industrijski sektor. Zbog same veličine Kine, njeno potrošačko tržište je složeno i raznoliko. Ponašanje potrošača se menja, a kupci su sve više fokusirani na zdravu ishranu, veći unos proteina, sve je više vlasnika kućnih ljubimaca, a i pekarski sektor beleži značajan rast.