Ministarstvo informisanja pozvalo Alpac Capital da registruju N1 i Novu S u Srbiji

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uputilo je otvoreno pismo vlasniku fonda Alpac Capital u vezi sa kupovinom medija Adria News Network-a i pozvalo ga da televizije N1 Beograd i Nova S, u skladu sa zakonom, registruje u Srbiji, u državi u kojoj i posluju, kod domaćeg regulatora (REM), bez obzira na njihovo sedište. U pismu koje potpisuje resorni ministar Boris Bratina se, osim toga, govori i o ulozi luksemburškog regulatornog tela ALIA na medijskoj sceni u Srbiji tokom proteklih 12 godina. Navodi se i da prema dostupnim medijskim izveštajima, postupak kupovine tih medija tapka u mestu iz jednog razloga, a to je regulatorno telo iz Luksemburga ALIA koje upadljivo prolongira i okleva sa izdavanjem odobrenja, bez ikakvog obrazloženja i opravdanosti. “S obzirom na to da ste se pre nekoliko dana samoinicijativno odlučili na formalno-pravni korak brisanja iz privrednog registra svih dosadašnjih direktora medija o kojima govorimo, čini se da ste ovaj izvor opstrukcije i sami uspešno detektovali”, navodi se u pismu. Ukazuju se da Nezavisna luksemburška uprava za audiovizuelne medije (Autorité luxembourgeoise indépendante de l’audiovisuel, ALIA) od kraja oktobra 2014. godine u Srbiji igra ulogu “čeličnog kišobrana” od svake odgovornosti, najpre za TV N1 Beograd, koja je tada nastala, a nešto kasnije i za TV Nova S. “ALIA je u tom smislu uključena kao deo onoga što u Srbiji verujemo da će se tek nazivati ‘prevarom veka’ na polju medija, a što je podrazumevalo da se televizije koje, po svim kriterijumima, posluju i imaju identičnu dnevnu rutinu kao i sve ostale televizije u Srbiji, lažno predstave kao prekogranične televizije koje navodno emituju program u nekoj od država EU, dok u Srbiji taj program tek reemituju, kao jedine od svih medija u Srbiji koje se pozivaju na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji”, navodi se u pismu. Kako se dodaje, taj dokument je zloupotrebljavan jer te televizije nikada zaista nisu izvorno emitovale svoj program ni u jednoj članici EU, ni pred jednim njenim građaninom ili pretplatnikom, a mogućnost da ne odgovaraju pred zakonima i sudovima zemlje u kojoj posluju izrodila je protivpravno izbegavanje plaćanja poreza i niza naknada koje su sve druge televizije koje posluju u Srbiji u obavezi da plaćaju. Tu se posebno ističe, kako se navodi, protivpravno bogaćenje u oblasti oglašavanja, gde se, uz pomoć platforme SBB, vrteo najveći deo novca. “Kreatori te, u osnovi, piratske šeme, kojoj je luksemburška ALIA služila kao garantni oslonac, bili su osnivač Junajted grupe Dragan Šolak sa svojim najbližim saradnicima, od kojih su najpoznatiji Dragica Pilipović, Aleksandra Subotić, Jugoslav Ćosić i Igor Božić. Ovim je uspostavljena i gotovo punih 12 godina održavana prevarantska pravna opsena koja im je, prema zakonima iz 2014. godine, omogućavala nesmetan rad bez ikakve potrebe za dozvolom domaćeg srpskog regulatora”, naglašava se. Dodaje se da su na taj način te dve televizije bile povlašćene u odnosu na sve druge televizije u Srbiji jer su prava vukle iz domaćih srpskih zakona, a obaveze isključivo iz inostranih zakona, te odgovarale isključivo zemljama u kojima su imale sedište, u ovom slučaju Luksemburgu i njegovom regulatornom telu ALIA. Navode i da su te televizije postale i glavni i neizostavni politički faktor u opozicionom, odnosno antivladinom spektru delovanja, tako da više nijedno delovanje, bilo političkih stranaka, bilo nevladinog sektora ili pojedinaca, ne može da se zamisli bez njihove logistike. “Najpre su to činili tako što su ucenjivali i pretili opozicionim političarima da ne idu na druge televizije, garantujući im ‘sigurnu kuću’ za svaku moguću laž, dok su, s druge strane, svako gostovanje pripadnika vlasti koristili ne bi li ih obesmislili, izrugivali im se ili ih jednostavno skrajnuli. Tako je počelo”, navodi se. Kada su funkcioneri vlasti postepeno prestali da se pojavljuju na te dve televizije, kako se dodaje, zavladala je nova forma napada kojom bi aktuelna vlast bila optuživana za sve što uistinu čine baš ti mediji, pa su tako optuživani da prave polarizaciju u medijima i društvu, iako su upravo te televizije bile primarni pokretači takvih tendencija svojim nastojanjem da budu ekskluzivni nosioci opozicionog i antivladinog programskog sadržaja. “Tokom svakog izbornog ciklusa ili prilikom svake pretnje i rizika u najavi po njegovu poslovnu imperiju, Dragan Šolak bi naređivao nove i sve jače napade na vlast, pokazujući da su ove televizije od početka služile kao njegova lična batina, o čemu njegovi urednici i bliski saradnici ni dan-danas ne smeju da progovore. Naručivane su specijalne emisije, pravljeni portreti ‘neprijatelja’ sa ciljem da se osramote, prokažu i za sva vremena proteraju iz javnog života kao oličenja najvećeg zla koje je Srbiju ikada zadesilo”, navodi se u pismu. Dodaju da su “maltertirani i mobingovani zaposleni, primoravani da potpisuju saopštenja u kojima negiraju pritiske vlasnika; od čistačica, preko kamermana, novinara, pa sve do voditeljki vremenske prognoze”. “Lestvica medijskog beščašća i širenja mržnje tri puta je uzastopno eksponencijalno podizana u poslednjih pet godina. Prvi put tokom pandemije korona virusa, drugi put posle masakra u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ i treći put odmah po padu nadstrešnice na autobuskoj stanici u Novom Sadu. Svaki put su opozicioni političari, analitičari, nevladine organizacije, radnici iz kulture, profesori univerziteta, nastavnici srednjih i osnovnih škola i, na kraju, studenti, učenici, huligani i izgrednici koordinisali svoje akcije sa TV N1 Beograd i TV Nova S, koje su se predstavljale kao ‘profesionalne i objektivne’ televizije”, ukazuje se. Kako se navodi, danas se došlo do toga da te dve televizije bez imalo problema kreiraju i kultivišu “paralelnu, mehurastu stvarnost” i sopstvene verzije događaja, ne obazirući se na demantije. “Kao vrhunac, došli smo do toga da se građanima Srbije kao izborna opcija servira nešto što je, po fenomenu, čist medijski konstrukt i simulakrum koji ne postoji u stvarnosti, medijska tvorevina ‘napumpana’ van svake proporcije i bez ikakve realne infrastrukture, mačka u džaku zvana ‘studentska lista’, koja je opet samo ekskluzivni patent TV N1 Beograd i TV Nova S”, navodi se u pismu. Za 12 godina, kako se ukazuje, otkad je u Srbiji u pogonu podvala o prekograničnim televizijama, luksemburška ALIA, ni u jednom slučaju nije reagovala, izrekla osudu ili opomenu tim televizijama, uprkos brojnim žalbama koje su joj stizale. I kada se jednom prilikom vratilo nešto u formi najblaže kritike, kako se naglašava, “Šolak je izvršio pritisak na to regulatorno telo, prijavljeno na istoj adresi kao i sedište prethodnog vlasnika Junajted grupe, koje je zatim tvrdilo da srpske vlasti nisu dobro interpretirale odluku”. Navodi se da se tek od novembra 2023. godine, unošenjem bitnih odredbi iz krovnog dokumenta EU o audiovizuelnim medijskim uslugama, Direktive 2018/1808, u srpski zakon, pojavila mogućnost da medije sa sedištem u državama EU koji uredničke odluke donose u Srbiji i u kojima većina zaposlenih na proizvodnji programa prima plate u Srbiji, a u te spadaju TV N1 Beograd i TV Nova S, tretiraju kao da su osnovani u Srbiji i u nadležnosti domaćeg regulatora. “Ipak, te televizije već tri godine ignorišu zakon, odbijajući da se registruju u Srbiji, i nastavljaju da se pozivaju na dotrajalu Konvenciju o prekograničnoj televiziji”, navodi se u pismu.