Dan Evrope u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju, početak stvaranja EU

Dan Evrope, 9. maj, obeležava se u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, temeljni dokument kojim je počelo stvaranje današnje Evropske unije. Šumanova deklaracija objavljena je 9. maja 1950. godine i predstavljala je početni nacrt izgradnje Zajednice za ugalj i čelik, čiju su okosnicu činile Francuska i Savezna Republika Nemačka, a iz koje će izrasti potonja Evropska zajednica, a zatim Evropska unija. U Parizu, prilikom obraćanja u palati Ministarstva inostranih dela, Rober Šuman, ondašnji ministar spoljnih poslova Francuske, predstavio je 9. maja 1950. predlog, plan, osmišljen kao način za prevazilaženje nasleđenih suprotnosti dve ključne zemlje Evrope – Francuske i Nemačke, čiji su suprotstavljeni interesi u više navrata dovodili do razornih ratnih sukoba. Šumanova zamisao je bila da se usaglašavanjem interesa postave temelji saradnje, a potom i zajednice višeg tipa, pri čemu se polazilo od usklađivanja ekonomskih interesa s neskrivenom namerom da oni postupno dobiju i političku formu. Istorijski, Francuska industrija je zavisila od uvoza uglja kojim je raspolagala Nemačka. Bilo je potrebno i hrabrosti i dalekovidosti da se javnosti dve vekovima sukobljene nacije, sa tragičnim iskustvom razornih ratova, uključujući oba svetska, predstavi takva vizija. Uz Robera Šumana, na pripremi i oblikovanju Deklaracije radio je i Žan Mone, a za njeno predočavanje javnosti dobijena je saglasnost Konrada Adenauera, kancelara zapadne Nemačke. Zajednička inicijativa obe zemlje dobila je tako konkretnu formu pošto je Šuman 9. maja 1950. predstavio predlog oblikovanja zajednice evropskih zemlja za ugalj i čelik. Taj tekst, dokumet, početni nacrt, postao je potom poznat pod nazivom Šumanova deklaracija, i njegovo objavljivanje prihvaćeno je kao početni datum oblikovanja savremene Evropske unije. Sa sličnim tezama Šuman je, upravo s namerom približavanja dve zemlje, odnosno prevazilaženjem teškog nasleđa, uz naglašavanje, isticanje zajedničkih ekonomskih interesa nastupao i prethodno, dok je predvodio Vladu Francuke 1947/48. Tada je bilo reči o neophodnosti deljenja resursa kao početne forme oblikovanja zajednice, koja bi u perspektivi mogla dobiti i višu formu. Sličan duh provejavao je i prilikom potpisivanja Statuta Saveta Evrope, u Londonu, 5. maja 1949. Šumanova deklaracija otuda naglašava neophodnost “eliminacije vekovnih sukobljenosti Francuske i Nemačke”. Pritom je naglašeno da Francuska vlada stoga sugeriše da se francusko nemačka proizvodnja uglja i čelika stave pod zajedničko nadzorno telo. Otvorenost za druge zemlje je takođe odmah istaknuta. Udruživanje kakvo je predočeno trebalo bi da omogučhi zajedničku osnovu za ekonomski razvoj, što bi, tvrdilo se, pokazalo besmisao ratnih sukoba. Deklaracija je isticala nameru postupnog oblikovanja Evrope kao političkog entiteta, zatim predupređivanje, obesmišljavanje ma kakvih ratnih sukoba, odnosno podsticanje mirovne politike uopšte. Pre svega predloženo je oblikovanje antikartelske agencije za industrije uglja i čelika. Kao cilj naglašena je namera rasta standarda života građana, pri čemu se nije ograničavalo samo na zemlje inicijatore, nego je to uzeto kao opšti princip pa je pomenut i razvoj Afrike, izvesno zbog činjenice Francuskog prisustva na tom kontinentu. Načela naglašena Šumanovom deklaracijom dovela su do pozitivnih reakcija ne samo vlade Konrada Adenaura, nego i Italije, Belgije, Holandije i Šumanovog rodnog Luksemburga. Naredni korak bio je Pariski ugovor, koji su predstavnici šest zemlja osnivača potpisali 18. aprila 1951. čime je uobličena Evropska zajednica za ugalj i čelik. Potom su 1957. godine usledili Rimski ugovori, a zatim i oblikovanje Evropske parlamentarne skupštine. Vredi pomenuti, još u ranoj fazi Šuman je sugerisao oblikovanje odbrambene zajednice. Šuman je rođen u Klauzenu, starom delu grada Luksemburga. Otac je bio Francuz. Oba jezika, nemački i francuski, odrastanjem u Luksemburgu osećao je kao svoja. Studije prva završio je u Nemačkoj, da bi potom otvorio advokatsku kancelariju. Uspelo mu je da izbegne učešće u borbenim formacijama tokom Prvog svetskog rata, iako ga je nemačka vojska mobilisala. U međuratnom periodu, kada su Alzas i Lorena ponovo postale sastavni deo Francuske opredeljuje se za politiku. Bio je zastupnik Mozela u Skupštini Francuske do 1940. Gestapo ga je hapsio pa se potom skrivao do okončanja rata. Ministar finansija Francuske postaje 1946. predsednik vlade 1947. Resor spoljnih poslova predvodio je od 1948. do 1953. a pravde 1955/1956. Po uverenjima, Rober Šuman (jun 1886 – septembar 1963) bio je umereni tradicionalista, uvereni hrišćanin, rimokatolik, politički, zastupao je hrišćansku demokratiju. Sahranjen je u crkvi u Si Šazelu kod Meca, u Loreni. Vatikan je pokrenuo proces beatifikacije 1991. što je podržao i nedavno preminuli papa Francisko 2021. godine. Zaključak da se nadalje 9. maj obeležava kao Dan Evrope, praznik kojim se podseća na Šumanovu deklaraciju iz 1950. usvojen je tokom zasedanja Saveta Evropske unije u Milanu 1985. godine.