Toplotni talasi pojačavaju anksioznost i agresiju, upozoravaju stručnjaci

Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, zbog čega se tokom perioda ekstremnih temperatura beleži više slučajeva anksioznosti, poremećaja sna, nasilnog ponašanja i psihijatrijskih intervencija, upozoravaju francuski stručnjaci. Pored posledica po organizam, poput dehidratacije i opterećenja kardiovaskularnog sistema, visoke temperature mogu značajno da utiču i na raspoloženje i mentalno zdravlje, prenosi BFM. “Na biološkom nivou, toplota proizvodi varijacije u određeni neurotransmiterima”, objašnjava za BFM Marin Akuai, psihijatar i istraživač čiji se rad fokusira na efekte toplote na mentalno zdravlje. Stručnjaci navode da ekstremna vrućina utiče na neurotransmitere povezane sa regulacijom telesne temperature, uključujući serotonin, koji ima važnu ulogu u kontroli raspoloženja, i dopamin, koji utiče na ponašanje. Prema rečima psihijatara, visoke temperature remete i rad hipotalamusa, dela mozga zaduženog za regulaciju telesne temperature, dok istraživanja ukazuju da tokom ekstremnih vrućina prirodni mehanizmi termoregulacije mogu biti preopterećeni. “Temperatura koja ne pada noću onemogućava spavanje. Kao rezultat toga, razdražljiviji smo, anksiozniji i nervozniji”, objašnjava Akuai. Stručnjaci navode da se u Francuskoj skoro trećina ubistava (28 odsto) dešava tokom letnjih meseci, sa vrhuncem u julu, dok su istražiuvanja u SAD pokazala izražen sezonski porast nasilnih incidenata u periodima ekstremnih vrućina. Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da toplotni talasi stvaraju uslove pogodne za porodično nasilje, pri čemu su žene i deca posebno izloženi, dok izolacija usled vrućine može dodatno doprineti eskalaciji konflikata, slično kao tokom pandemijskih restrikcija. Prema istraživanjima, za svaki dodatni stepen porasta temperature učestalost samoubistava može da poraste za oko 1,5 odsto, iako taj odnos nije linearan, a stručnjaci upozoravaju da se tokom toplotnih talasa dodatno produbljuju društvene nejednakosti i najteže pogođene ostaju osobe u ranjivim životnim uslovima. Francuska je zabeležila 339 novih temperaturnih rekorda tokom najtoplijeg dana od početka merenja 1947. godine, dok je ekstremni toplotni talas zahvatio veliki deo zemlje. Najviša temperatura izmerena je u mestu Pizos u departmanu Land, gde je zabeleženo 44,3 stepena Celzijusa. Zbog ekstremnih vrućina, 58 departmana stavljeno je pod najviši, crveni stepen upozorenja, što pogađa oko 44 miliona stanovnika Francuske.

Studija Univerziteta primenjenih nauka i umetnosti u Lucernu u centralnoj Švajcarskoj pokazala je da je moguće ublažiti osećaj toplote u prostoru bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje (FOPH).
Rezultati studije pokazuju da su mirisi poput mentola, nane, limuna i ruzmarina raspršivani u prostorijama pomoću uređaja za aromaterapiju i vodenih difuzera, prenosi Swiss Info.
Mirisi mogu da utiču na “termalnu udobnost”, a smatra se da mentol aktivira receptore za hladnoću na koži, stvarajući osećaj svežine i hladnoće iako stalna temperatura ostaje nepromenjena, navodi se u studiji.
Jedna od autora studije Ute Zigler je dala prednost ruzmarinu i izjavila da razmatra testiranje kombinacije limuna i mentola kako bi se pojačao efekat hlađenja.
Stručnjaci ističu da su čaršavi od pamučnog satena izuzetno efikasni, naročito u plavo-zelenim tonovima, jer ova tkanina znatno bolje odvodi toplotu u poređenju sa debljim pamučnim materijalima kao što je flanel.
Zvuci prirode takođe utiču na percepciju toplote, jer mozak kombinuje informacije iz više čula, a zvuci poput tekuće vode ili šume mogu da povećaju toleranciju na visoke temperature, ističu istraživači.
Brojne studije ističu uticaj boja na ljudsku psihu, a švajcarski istraživači su pokazali da se primenom ovog znanja u dizajnu enterijera može stvoriti atmosfera koja se doživljava kao hladnija, pri čemu su učesnici sobnu temperaturu pod plavičastim ili hladnim belim svetlom procenjivali znatno nižom nego pod toplim belim osvetljenjem.
Takođe se savetuje noćno provetravanje prostora uz promaju, dok ujutru treba zatvoriti prozore i spustiti roletne kako bi se tokom dana održala prijatna temperatura.