Tramp: Skuplja nafta mala cena koju treba platiti za sad, svet, bezbednost i mir

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je poskupljenje nafte, izazvano ratom u Iranu, mala cena koju treba platiti za bezbednost i mir u svetu. “Kratkoročne cene nafte, koje će brzo pasti kada se završi uništenje iranske nuklearne pretnje, veoma su mala cena koju treba platiti za SAD, svet, bezbednost i mir. Samo bi budale drugačije mislile”, rekao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth Social. Cena nafte je u nedelju skočila na više od 100 američkih dolara po barelu, prvi put od početka rata u Ukrajini 2022. godine, prenosi CNN. RIA novosti danas navodi da je cena sirove nafte marke Brent premašila 118 dolara po barelu prvi put za skoro četiri godine, prema podacima trgovanja. Prema rečima Homajuna Falakšahija, vodećeg analitičara istraživanja pitanja sirove nafte u Kpleru, nafta bi mogla da “skoči” na 150 dolara po barelu do kraja marta ako se putovanje kroz moreuz ne ponovo uspostavi, prenosi CNN. “Naši stručnjaci za brodarstvo kažu da bi plan administracije mogao da pomogne, ali sam po sebi neće biti dovoljan. Mislim da će se tržište smiriti samo ako sada dođe do značajne deeskalacije”, rekao je Falakšahi. Iran je zapretio da će napasti svaki tanker sa naftom koji prolazi kroz Ormuski moreuz, kroz koji tranzitira 20 odsto svetske nafte. Bela kuća je saopštila da će raditi na obezbeđivanju pomorske pratnje za brodove, ali plan se nije pojavio, a brodarske kompanije su rekle da oklevaju da pređu region dok sukob traje. Nakon početnih udara u Iranu 28. februara, prosečna cena benzina u SAD dostigla je 3,45 dolara po galonu u nedelju, što je povećanje od 16 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razmatra mogućnost slanja specijalnih jedinica u Iran kako bi zaplenile visoko obogaćeni uranijum, a zbog zabrinutosti da je skladište premešteno, navode za Blumberg zvaničnici upoznati sa diplomatskim planovima. Pored uranijuma, zvaničnici američke administracije su za Aksios rekli da je bilo i razgovora o zauzimanju ostrva Harg, naftnog terminala koje je zaslužan za otprilike 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte. Američki i izraelski zvaničnici aktivno tragaju za visoko obogaćenim uranijumom i imaju pripremljene planove za vanredne situacije, koji uključuju raspoređivanje specijalnih snaga ukoliko se njegova lokacija potvrdi, rekao je jedan od izvora za Blumberg. Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su ključna iranska nuklearna postrojenja tokom dvanaestodnevnog rata u junu prošle godine. Neizvesnost u vezi sa iranskim visoko obogaćenim uranijumom dodatno je porasla jer je prošlo gotovo devet meseci otkako su inspektori Ujedinjenih nacija poslednji put potvrdili njegovu lokaciju, rekli su zvaničnici koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog poverljivosti razgovora. Zvaničnici SAD i Izraela poslednjih meseci intenzivno tragaju za skladištem iranskog visoko obogaćenog uranijuma, koji bi, ako se dodatno preradi, navodno mogao da posluži za izradu otprilike 11 nuklearnih bojevih glava. U nedeljama uoči najnovijih američko-izraelskih udara, posmatrači Međunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča primetili su pojačanu aktivnost ispred tunela izgrađenih u brdu u blizini Isfahana, gde je materijal poslednji put dokumentovan pre početka sukoba. Ta aktivnost povećava verovatnoću da je barem deo od 441 kilogram visoko obogaćenog uranijuma uskladištenog u tom kompleksu premešten, rekao je jedan od izvora za Blumberg.