Sahranjen je Ratko Mladić

Izvor 24 SEDAM

Autor: Đ.M.

Mladić se striktno držao svoje vojničke zakletve braneći državu koja je nestajala, a potom u Bosni braneći srpski narod i teritoriju na kojoj žive.

Od prvog dana kada je preuzeo Kninski korpus, u jeku raspada SFRJ i dejstva hrvatskih oružanih formacija prema Srbima, pa do završetka rata u Bosni gde je bio načelnik štaba Republike Srpske,General Mladić se striktno držao svoje vojničke zakletve braneći državu koja je nestajala, a potom u Bosni braneći srpski narod i teritoriju na kojoj žive.

Na temelju svega što je General Ratko Mladić sa srpskom vojskom postigao, sačuvani su srpski životi, doduše uz velike žrtve, kao i teritorije na kojoj u Dejtonu zvanično priznata Republika Srpska u okviru BIH sa sedištem u Banja Luci.

Komandovao je General Mladić skoro pet godina srpskom vojskom, u izuzetno teškim vremenima, koja su bila turbulentna, i kada mnogi političari sa srpske strane nisu znali šta da rade, on je znao. Neminovno je da je obavljajući ovaj posao imao i nenamernih propusta i grešaka, ali koje su marginalne u odnosu na rezultat stvaranja Republike Srpske.

Nije  General Mladić sa srpskom vojskom, kao protivnike imao samo muslimansku vojsku, pa čak i regularne hrvatske jedinice, nego celokupni kolektivni Zapad predvođen Amerikom. Za to vreme SSSR se raspadao, Rusija bila na kolenima, a Srbija bila pod do tada nikad viđenim žestokim sankcijama UN.

Normalno da Zapad nije mogao da oprosti General Mladićev uspeh, nego je morao preko izfabrikovanog genocida u Srebrenici da protiv njega podigne optužnicu pred, videćemo ubrzo, samo za Srbe stvorenim Haškim tribunalom.

Ponosno je DOS-ova vlast, oličena u tadašnjim predsednicima Koštunici i Tadiću, isporučila Haškom tribunalu bivšeg Predsednika Srbije Slobodana Miloševića, sve generale vojske i policije, koji su se junački suprotstavili NATO paktu 1999. godine, kao i one koji su branili srpski narod u BIH i Srpskoj Krajini. Zadnji su isporučeni , uz posebno zadovoljstvo i ponos tadašnjeg

Predsednika Srbije Borisa Tadića, Geeral Ratko Mladić i Radovan Kardžić. Preko 60 Srba je bilo isporučeno Hagu i svi osuđeni na drakonske kazne u odnosu na minorni broj Hrvata i Muslimana, od kojih su skoro svi oslobođeni.

General Ratko Mladić i Radovan Karadžić osuđeni su na kaznu doživotnog zatvora.

General Mladić se razboleo i to teško, nije mu pružena adekvatna lekarska nega, a kada je, na žalost , ishod bio izvestan, na molbe porodice i samog Predsednika Aleksandra Vučića, odbijeno je da se General pusti da umre u svojoj zemlji.

I mrtav General Ratko Mladić, napravio je histeriju kod zapadnih vlada i medija, a u Hrvatskoj i Sarajevu da ne govorimo. Samo preuzimanje posmrtnih ostataka Generala Mladića i prebacivanje avionom Republike Srbije u Beograd, kao i sahrana uz vojne počasti, koja je obavljena kako dolikuje srpskom oficiru, pokazala je ponovo šta Zapad, Brisel, a o Hrvatima i Muslimanima da ne pominjemo, misle o Srbiji i Srbima .

Na sahrani Generala Mladića okupilo se preko 150.000 građana, Srba iz svih krajeva , i to govori sve.

To što Marta Kos, Komesarka za susedstvo i proširenje EU, kritikuje Srbiju zbog ovoga i otkazuje svoju posetu, to što čini osvedočeni srbomrzac činovnik EU, Tonino Picula, to što Predsednica komisije EU Ursula Fon Der Lajen, možda neće posetiti Srbiju kako je planirano, za Srbiju ne znači ništa. Kao i što osvedočeni srbomrzac ministar spoljnih poslova BIH , iz Sarajeva, traži prekid diplomatskih odnosa , ne znači za Srbiju ništa.
Napadi na Srbiju, povodom sahrane Generala Mladića, tek će da uslede, jer mi svi znamo dobro odakle sve.

Da li se još neko seća Satiša Nambiara, indijskog generala, prvog komandanta UMPROFORA u BIH, generala Majkla Rouza i Filipa Moriona, takođe komandanata UMPROFORA?

Da li se neko seća Banditerove komisije, koja je raspravljala o raspadu Jugoslavije ili Kutiljerovog plana za BIH koji nije zaživeo?

Da li se neko seća Japanca Jasuši Akašija, specijalnog izaslanika UN za BIH, ili Butrosa Galija, generalnog sekretara UN od početka 1992. do kraja 1996. godine?

Da li iko može odmah da kaže ko je bio Predsednik Nemačke, koja je prva priznala Nezavisnu Hrvatsku 1991.godine?

O imenima briselskih birokrata, koji su se smenjivali , počevši od Mastrihta do danas da ne trošimo reči. Da li bi iko pogodio da je pre dolaska sadašnje Predsednice Evropske Komisije do 2019. tu funkciju obavljao Žan Klod Junker?

Njih se niko više ne seća, kao što se neće sećati ni sadašnje Predsednice Evropske Komisije, ili briselskih činovnika Marte Kos, Kaje Kalas ili Tonina picule! Dugačak je niz zaboravljenih imena za ovih 35 godina koji Srbiji nisu želeli dobro, bar ne iskreno! 

Ali zato dobro će se Srbi sećati Vojislava Koštunice i Borisa Tadića i njihovog poltronskog ponašanja u isporučivanju srpskih državljana stranom sudu.

Ali zato svi će Srbi, gde god žive, dobro pamtiti ime Generala Ratka Mladića,koji je za života ušao u legendu i koga se neprijatelji Srbstva i mrtvog plaše.
Živa je i Republika Srbija, nikad življa i nikad jača, i sve jača, kao i Republika Srpska!!!!