Nikola Tesla rođen je pre 170 godina

Nikola Tesla, genijalni inovator čiji izumi su preobrazili čovečanstvo, rođen je pre 170 godina, 10. jula 1856. godine. Vizionar, ćudljivi samotnjak, Tesla je svetu podario oko 300 patenata, a bez pojedinih od njih savremena civilizacija bi bila nezamisliva. Rođen je u Smiljanu, Lika, koja se tada nalazila u sklopu Vojne granice Austrijskog carstva, danas Hrvatska. Otac Milutin Tesla bio je sveštenik Srpske crkve, odnosno Karlovačke mitropolije. Majka Georgina, Đuka, takođe je bila iz svešteničke kuće, kći prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević. Bio je četvrto od petoro dece u porodici. Otac Milutin je pre pravoslavne bogoslovije u Plaškom završio austrijsku vojnu školu. Kao sveštenik služio je kod Gračaca, pa u Senju, gde se tegobno živelo pošto je tamošnja srpska zajednica bila nevelika. Potom dobija parohiju u Smiljanu, nedaleko od Gospića, u središtu Like, gde je Nikola Tesla rođen 28. juna, po julijanskom kalendaru koji koristi Srpska crkva, odnosno 10. jula po gregorijanskom. Decenijama kasnije Tesla se sećao zavidne biblioteke koja je postojala u roditeljskoj kući. Otac Milutin se osim svešteničke službe bavio publicistikom, bio je saradnik pojedinih beogradskih i novosadskih listova, najčešće pod pseudonimom kao Rodoljub Pravičić. Nikola Tesla školovao se, posle rodnog Smiljana, u Gospiću i Rakovcu. Studirao je na Politehnici u Gracu, da bi kasnije pokušao da nastavi u Pragu, ali studije nije priveo kraju. Sa jedne strane, verovatno je bio razočaran onim što je visoko školstvo tada nudilo, sa druge, pratile su ga materijalne nedaće. Stipendije na koje je računao nije dobio, a očeva smrt aprila 1879. dodatno je otežala situaciju. Ometala su ga verovatano i široka, razbarušena interesovanja. Sve vreme je, recimo, pomno pratio i književnu produkciju, što ga nikada nije napustilo. Decenijama docnije, desetak univerziteta će mu dodeliti počasna zvanja doktora nauka. Radio je u Mariboru, Budimpešti, u Parizu od 1882. pa u Strazburu, tada u sastavu Nemačke. Odatle se 1884. seli u Sjedinjene Američke Države. Pošto je u Parizu radio za kompaniju Tomasa Edisona, čuvenog inovatora i uspešnog preduzetnika, držao je da će u okrilju Edisonove kompanije ostvariti zamisli koje su ga preokupirale, inovacije koje je osmislio. U SAD je, uostalom, i doputovao sa Edisonovim preporukama. Nije nepoznato da je ideju za polifaznu električnu energiju, njegovu ključnu inovaciju, Tesla imao još u Budimpešti. U SAD, u Njujorku, 1885. godine, osniva preduzeće “Tesla Arc & Light Co.”, sa kojim će započeti realizaciju svojih inovacija. Od 1887. do 1890. godine prijavio je svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske je javnosti prikazivao najviše u Američkom institutu elektroinženjera. U tom periodu Tesla obelodanjuje pronalaske obrtnog magnetnog polja, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance, niz izuma na kojima će se temeljiti potonji razvoj elektrotehnike. Potom se dogodio težak sukob sa Edisonom. Američki inovator Tomas Alva Edison, koji je tada uživao ogroman ugled, prethodno je razvio mrežu koja je podrazumevala korišćenje jednosmerne električne energiije, u šta je takođe uložio velika sredstva. To je nadalje značilo da je Teslina inovacija sa upotrebom polifazne električne energije remetila temelje Edisonove kompanije. Iz nevolje Teslu je tada izvukao Vestinghaus, koji mu je omogućio sredstva neophodna za realizaciju zamišljenog. Kompanija Vestinghaus otkupila je prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. Od 1888. sa stručnjacima Vestinghausa u Pitsburgu radi na praktičnom ostvarenju svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom polifaznom sistemu. U redovan rad ona će biti puštena 15. novembra 1896. godine. Snabdevala je grad Bafalo električnom energijom. Kada se Vestinghauz kasnije našao u finansijskim nevoljama, Tesla je je odustao od procenta koji je predviđao ugovor, čime je kompanija njegovog dobrotvora spasena. Sam Tesla otuda nikada nije uspešno zaradio od svojih čudesnih izuma. Potom se posvetio problematici visokih frekvencija, rendgneskim zracima, inovacijama koje će omogućiti radio sisteme, odnosno razvoj radio-tehnike, bežične telegrafije, radara, na čemu su tada paralelno radili i drugi inovatori. Vrhovni sud SAD će 1943. posthumno Tesli priznati patent 645.576, čime je uvažena činjenica da je bio pionir radio tehnike, o čemu je postojao spor sa Markonijem. Od 1899. uglavnom je živeo i radio u laboratorijama u Kolorado Springsu i Vanderklifu. Prilikom boravka u Evropi 1892. godine držao je predavanja u Londonu i Parizu, da bi se zatim zaputio u Liku, gde mu je majka bila na umoru. Prvih dana juna te 1892. doputovao je u Srbiju, gde je pompezno dočekan. U Beogradu ga je tada primio kralj Aleksandar Obrenović. Čovek koji je svojim izumima neizmerno zadužio čovečanstvo ovaj svet napustio je usamljen i siromašan, čemu je izvesno doprinela i činjenica da je doživljavan kao osobenjak, sa izvesnim fiksacijama, kao što su higijena ili pojedini brojevi. Bio je dosledan vegetarijanac. Poslednjih godina omiljeno društvo bili su mu golubovi. Glavni, ako ne i jedini prihod kojim je tada raspolagao bila je penzija koju mu je dodelila Kraljevina Jugoslavija. Živeo je u apartmanu 3327, na 33. spratu hotela Njujorker. Umro je 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta, po zvaničnom nalazu od srčane tromboze. Po prethodno izraženoj želji ispraćen je kompozicijom “Ave Marija” Franca Šuberta i pesmom “Tamo daleko”, uz violinsku pratnju Zlatka Balokovića. Njujorški gradonačelnik La Guardia primetio je tada: “Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaće još veće”. Pošto je odlukom suda SAD za jedinog naslednika proglašen Sava Kosanović, njegov sestrić, u to vreme diplomata Jugoslavije, Teslina zaostavština, odnosno ono što je od nje ostalo, dopremljena je u Beograd pedesetih. Merna jedinica magnetne indukcije nazvana je po njemu o stogodišnjici rođenja, 1956. godine. Građa iz zaostavštine Nikole Tesle uvrštena je 2003. godine u Uneskov registar Pamćenje sveta. Avgusta 2010. Vlada Srbije odlučila je da se dan rođenja Nikole Tesle, 10. jul obeležava kao Dan nauke u Srbiji.