Vesti
Macura:Oko 75%žena starijih od 65 godina ne govori o nasilju,prekinimo amanet ćutanja /VIDEO/
BEOGRAD, 15. juna (Tanjug) – Ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura učestvovala je danas na interaktivnoj radionici “Igra spaja generacije” organizovanoj povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima i istakla da u Srbiji 75 odsto žena starijih od 65 godina, koje su pretrpele neki vid agresije, bira da o tome ćuti i istakla naše društvo mora postati zajednica nulte tolerancije na nasilje, u kojoj se neguju međugeneracijska saradnja, podrška i solidarnost. “Naš zadatak mora biti da prekinemo transgeneracijski amanet ćutanja o doživljenom nasilju i da motivišemo i starije generacije i ove koje dolaze da je nasilje apsolutno neprihvatljivo”, rekla je Macura, ministarka na otvaranju interaktivne radionice u Ekspo 2027 Plejgraundu. Macura je, na otvaranju istakla da su seniorke najbrojnija grupa žena u našoj zajednici, jer čine 24 odsto ukupne ženske populacije u Srbiji, ali da su njihova negativna iskustva u javnosti gotovo nevidljiva. Navela je da je, prema istraživanju koje je za potrebe Kabineta sprovelo Gerontološko društvo Srbije, na uzorku od 500 ispitanica prosečne starosti 73 godine, čak četiri od deset žena potvrdilo da je doživelo ili svedočilo nasilju i dodala da je sličan trend i na međunarodnom nivou. “Poražavajuće je što tri od četiri žene o doživljenom nasilju i dalje ćute. One zlostavljanje najčešće trpe u sopstvenom domu, i to ne samo od partnera, već i od sopstvene dece”, upozorila je Macura, podsećajući na tragične slučajeve s početka godine. Ona je objasnila da starije žene često ne prijavljuju nasilje zbog straha od pogoršanja situacije, stigmatizacije ili stida, jer proživljenu patnju doživljavaju kao lični neuspeh. Ministarka je upozorila da problem prikrivanja nasilja nije prisutan samo kod starijih sugrađanki. Istraživanja rađena među mlađom populacijom, od 13 do 19 godina, kao i među ženama srednje dobi, pokazuju identičan, alarmantan obrazac – u svim starosnim grupama tri od četiri žrtve ne prijavljuju nasilnika. Macura je uputila apel celokupnoj javnosti da preuzme odgovornost i prijavi nasilje u ime starijih osoba ukoliko one same nemaju kapaciteta ili hrabrosti da to učine. Istakla je da su u sigurnim kućama širom Srbije mere podrške za izlazak iz kruga nasilja potpuno prilagođene i starijim generacijama. ”Obilazeći sigurne kuće po Srbiji, imala sam prilike da vidim ne samo mlađe žene koje prijavljuju nasilje, već i da sigurnost u sigurnim kućama dobijaju i potražuju žene koje pripadaju upravo starijoj generaciji. Mere podrške koje se odnose na žene koje su mlađe populacije, kada je u pitanju izlazak iz nasilja, su apsolutno identične i prilagođene praktično osobama koje pripadaju starijoj generaciji. Tako da mislim da je naš zajednički zadatak zaista da pošaljemo poruku da, ako one nemaju kapacitet da to nasilje prijave nadležnim institucijama, da to učinimo u njihovo ime ako imamo takva saznanja”, poručila je Macura. Naglasila je da je današnja radionica, koja simbolično okuplja najstarije i najmlađe predstavnike društva, početak kreiranja nove kulture zajedništva u kojoj nijedna generacija neće biti zaboravljena niti prepuštena samoj sebi. Dodala je da će poseban fokus u narednom periodu biti stavljen na višestruko ranjive kategorije unutar populacije 65 plus, kao što su žene sa invaliditetom i Romkinje, koje su godinama izložene nasilju i često veruju da izlaza nema. “Poruka države je jasna: sistem je tu da vas zaštiti, a zajednica mora da pruži ruku podrške i razumevanja”, zaključila je Macura. Radionicu je organizovao Kabinet ministarke u saradnji sa Unijom nacionalnog razvoja, afirmacije i društvenog dijaloga (UNRAD). Predsednica UNRAD Katarina Šarić poručila je ključni organizacije na čijem je čelu afirmacija univerzalnih vrednosti i suočavanje sa dubinskim problemima koji opterećuju zajednicu. Prema njenim rečima, UNRAD nastoji da spoji i ujedini različite generacije, stvarajući novi vid razmišljanja i prenoseći mlađima pouke iz tradicije, kako bi se društvo uspešno suočilo sa transgeneracijskim problemima koji se prenose kroz vreme. Direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić koji je istakao važnost učešća kulture u velikim nacionalnim i globalnim događajima, osvrnuvši se na predstojeći Ekspo kao izuzetno značajan događaj za celu Srbiju i čovečanstvo. “Slogan ovog lepog dana jeste ‘Igra spaja generacije’, a ja bih dodao – ‘Muzej spaja generacije’. Želimo da animiramo i motivišemo ne samo decu, već i njihove roditelje, bake i deke, da shvate da je život s kulturom nešto što oplemenjuje svakog od nas”, izjavio je Krstić. Direktor je podsetio da Etnografski muzej ove godine ponosno proslavlja 125 godina svog postojanja, kao i da je kroz različite edukativne radionice institucije do sada prošlo više od 600 dece, koja važe za najdraže posetioce muzeja. Nakon zvaničnog obraćanja, direktor Etnografskog muzeja je pozvao prisutne direktore predškolskih ustanova i škola da preuzmu prve “Kulturne pasoše” i uruče ih deci, objašnjavajući da sa tom karticom svako dete sa svojim najbližima može da poseti muzej svaki dan besplatno u narednih godinu dana. Krstić je takođe uputio posebnu poruku bakama i dekama, koji su tradicionalno najčešći pratioci unuka u muzejskim šetnjama, obećavši da će Etnografski muzej i u budućnosti kreirati posebne događaje i sadržaje posvećene upravo njima i njihovim potrebama. Zamenik predsednika Saveza penzionera Srbije (SAPENS) Dragan Marković rekao je da smo u vremenu brzog razvoja savremenih tehnologija, svedoci sve većeg jaza između starijih i mlađih generacija, koji često imaju potpuno različite poglede na posao, život i svet oko sebe. Naveo je da mlađe generacije unose inovativnost i drugačiju energiju, dok stariji poseduju neprocenjivo radno i životno iskustvo. “Kada se ta dva sveta spoje, stvara se ambijent u kojem nema mesta nasilju, već se gradi harmoničnija i naprednija zajednica”, rekao je Marković. U okviru radionice najmlađi i stariji učesnici zajedno su bojili i crtali, a deca iz vrtića “Laza maza” i “Zvezdano nebo” pripremili su kulturno-umetnički program.
