Macura: Prioritet da svaka žena u Srbiji ima jednake šanse

U Beogradu je , u susret Međunarodnom danu žena, održan skup ”Od globalnih obaveza do ravnopravnosti u svakodnevnom životu”, na kojem je istaknuto da su ravnopravnost, dostojanstvo i bezbednost žena temelji svakog demokratskog društva, a da napredak u rodnoj ravnopravnosti zahteva kolektivni rad i koordinisano delovanje i saradnju državnih institucija, EU i UN. Ministarka zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura istakla je da je prioritet da svaka žena u Srbiji ima jednaku šansu za zapošljavanje, napredovanje i političko učešće, ali i da bude potpuno bezbedna u svom domu i na radnom mestu. Ona je navela da nasilje nad ženama nije samo pitanje žena, već odgovornosti čitavog društva i naglasila da je potrebno da zajedno radimo na oplemenjivanju društvene svesti, tako da ni jedan oblik diskriminacije ili nasilja nikada ne bude društveno prihvatljiv. ”Nažalost, živimo u vremenu obeleženom brojnim sukobima i krizama širom sveta. U takvim okolnostima, oni koji najčešće i najviše stradaju jesu žene i deca. Obezbeđivanje njihove bezbednosti u vremenu konflikta mora predstavljati prioritet za sve aktere na međunarodnoj političkoj sceni. Dostojanstvo i pravo na život bez straha moraju ostati u središtu svake politike mira i bezbednosti, bez obzira na razmere sukoba kojima svedočimo”, rekla je Macura. Istakla je da društva koja uključuju žene u donošenje odluka o miru i bezbednosti grade stabilniji i pravedniji svet i da je zato važno da se dalje jača učešće žena u svim sferama društvenog i političkog života. Macura je navela da je jedan od ključnih temelja slobode svake žene i njena ekonomska nezavisnost. ”Kada žena ima svoj posao i svoju zaradu, ona ima veću slobodu da donosi odluke o sopstvenom životu. Ekonomsko osnaživanje žena nije samo pitanje tržišta i rada, već i uslova slobode, dostojanstva i ravnopravnosti”, rekla je ministarka. Naglasila je da žene danas nose brojne uloge i da održavaju svaki segment zajednice vitalnim, a da je zadatak države i institucija da podrže žene kroz politike koje stvaraju jednake šanse, omogućavaju balans između privatnog i profesionalnog života. ”Naša obaveza je da gradimo takvo društvo u kojem svaka žena može da živi bez straha, u kojem se njen glas čuje i u kojem ima jednake mogućnosti da oblikuje sopstvenu budućnost. Društvo koje poštuje žene poštuje svoju budućnost. Društvo koje brine o ženama brine o svojoj budućnosti”, rekla je Macura. Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat istakao je da je EU jedno od najboljih mesta na svetu za život žena, ali da nije savršeno i da se kontinuirano radi na tome da život žena i devojčica bude pravedniji i ravnopravniji. Naveo je da će Evropska komisija (EK) uskoro usvojiti Strategiju za rodnu ravnopravnost 2026-2030, kao i da EK, takođe, predlaže neke nove dodatke u zakonodavstvu EU, uključujući direktivu za borbu protiv nasilja nad ženama. ”Strategija će definisati konkretne mere za unapređenje rodne ravnopravnosti, od borbe protiv rodno zasnovanog nasilja do smanjenja rodnih razlika u zaradama i zapošljavanju, kao i uvođenja rodno osetljivih politika u digitalnoj i zelenoj tranziciji, rekao je Bekerat. Dodao je da će Srbija i druge zemlje kandidati biti pozvane da se usaglase sa politikama država članica i sa zakonodavstvom EU u toj oblasti. Govoreći o Srbiji, Bekerat je naveo da pravni okvir o rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja treba dodatno da se usaglasi sa evropskim standardima i pravnim tekovinama EU. ”Zakon o rodnoj ravnopravnosti je suspendovan nakon odluke Ustavnog suda i do procene ustavnosti dalji napredak u ovoj važnoj oblasti nije moguć. Iako je Vlada produžila period implementacije Strategije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja do 2027. godine, Akcioni plan nije usvojen, kao što nije bio usvojen ni za prethodni period. To je jedan od razloga zašto ulažemo toliko sredstava i političke volje da podržimo Srbiju da ostvari dodatni napredak”, rekao je Bekerat. Naveo je da sva istraživanja pokazuju da društva sa višim stepenom rodne ravnopravnosti ekonomski razvijenija jer se stvaraju veće šanse i za žene i za muškarce. Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mordt naglasila je značaj ubrzanja i zajedničkog liderstva, navodeći da rodna ravnopravnost zahteva kolektivni rad. ”Širom sveta svedoci smo zabrinjavajućih trendova. Prava koja su nekada garantovana dovode se u pitanje, napredak se usporava i u nekim mestima širom sveta vidimo i nazadovanje. Pravo pitanje nije da li podržavamo rodnu ravnopravnost, pitanje je da li smo spremni da je ubrzamo”, rekla je Mordt. Istakla je da Srbija ima postavljene pravne temelje za rodnu ravnopravnost i da se sledeća faza odnosi na bržu i bolje koordinisanu primenu i ukazala da je neophodna bolja koordinacija između državnih institucija i lokalnih samouprava uz angažovanje civilnog društva. Podsetila je da je nedavno potpisan novi Okvir razvojnog partnerstva između Vlade Srbije za period 2026-2030. i da se u tom okviru rodna ravnopravnost tretira ne kao odvojena tema, nego kao prožimajuće pitanje u svim oblastima, u zelenoj i digitalnoj tranziciji. ”Ako napredak ne obuhvati sve, uključujući žene u ruralnim područjima, Romkinje, žene sa invaliditetom, mlade žene koje ulaze na tržište rada i žene koje su preživele nasilje, to neće biti stvaran napredak”, rekla je Mordt. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević kazao je da su se žene izborile za pravo glasa, obrazovanje, rad i učešće u odlučivanju, ali da su u svetu ratova i kriza žene i dalje posebno izložene nasilju, raseljavanju, siromaštvu i sistemskom kršenju ljudskih prava. ”Ravnopravnost ne sme ostati cilj koji ćemo možda jednog dana dostići. Ona zahteva promenu obrazaca ponašanja u svim oblastima društva. Naša je obaveza da budemo glas onih koji su diskriminisani, da ukazujemo na probleme i pozivamo na solidarnost i zajedničko delovanje”, rekao je Antonijević.