Četvrt veka od terorističkih napada u SAD u kojima je stradalo skoro 3000 osoba

Pre 25 godina, 11. septembra 2001. u Sjedinjenim Državama, u Njujorku i Vašingtonu, dogodili su se teroristički napadi islamskih ekstremista Al Kaide. U najrazornijim terorističkim napadima koje istorija poznaje, u organizaciji ekstremne islamističke grupe Al Kaida, saudijskog militanta, milijardera Osame bin Ladena, život je izgubilo približno 3.000 osoba. Bio je utorak 11. septembra 2001. Tog jutra, pripadnici terorističke organizacije Al Kaide oteli su četiri putnička aviona, koje su potom usmerili na objekte simboličke važnosti za SAD. Dva putnička aviona su u razmaku od 16 minuta, udarila u kule Svetskog trgovinskog centra, na Menhetnu, u srcu Njujorka. Prvi udar dogodio se u 8.46, u Severni toranj kompleksa Svetskog trgovinskog centra. Bio je to avion Amerikan Erlajnsa, let broj 11. Šesnaest ili sedamnaest minuta potom usledio je drugi udar, u 9.03, u Južni toranj Trgovinskog centra. Bio je to avion na letu 175, kompanije Amerikan Erlajns. Obe kule, sa po 110 spratova, su se po udarima srušile u roku od sat i četrdeset minuta, pri čemu su uništene ili oštećene i okolne građevine. Napad u Vašingtonu dogodio se ubrzo posle napada u Njujorku, u 9.37. Letelica je udarila u zgradu Pentagona, odnosno zdanje ministarstva vojnog SAD. Bio je avion kompanije Amerikan Erlajnz, let br. 77. Četvrta oteta letelica pala je u 10.03 u polju Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, Pensilvanija. Putnici koji su se nalazili u avionu pokušali su da savladaju otmičare, odnosno da preotmu letelicu. Bio je to let br. 93, kompanije Junajted Erlajns. Teroristi Al Kaide nameravali su, najverovatnije, da četvrtim avionom udare u zgradu Kapitola odnosno možda Belu kuću u Vašingtonu. Kako je naknadno ustanovljeno, poginulo je ukupno 2.996 osoba, uključujući i 19 terorista Al Kaide. Povređenih je bio do 25.000. Od 19 islamskih ekstremista, pripadnika Al Kaide, koji su tog dana učestvovali u terorističkim napadima, 15 je bilo iz Saudijske Arabije, uključujući i njihovog čelnika Osamu Bin Ladena, dvojica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, po jedan iz Egipta i Libana. Tokom napada i kao posledica urušavanja kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku je poginulo 2.606 osoba. Od njih, 147 su bili putnici i posade letelica. Civilnih žrtava u Njujorku je bilo 2.192 podrazumevajući i pripadnike hitnih službi, odnosno medicinsko osoblje. Takođe, poginula su 343 vatrogasca i 71 pripadnik policije ili drugih bezbednosnih službi. Osim građana SAD, među žrtvama u Njujorku su bila i 372 strana državljanina, iz 102 zemlje, jedan od njih bio je iz Srbije. U Pentagonu, odnosno Vašingtonu, poginulo je 125 lica. Među njima bilo je i 59 putnika ili članova posade otetog aviona. U letelici koja je pala u polje Stonikrik Taunšip, nedaleko od Šanksvila, Pensilvanija, ukupan broj poginulih bio je 40, putnika, posade, kao i terorista. Svega nekoliko časova posle razornih terorističkih napada zvaničnici SAD objavili su da su napadači bili deo ekstremne islamističke organizacije Al Kaida. Usledila je zamašna akcija obračuna sa Al Kaidom odnosno svima onima za koje je procenjeno da su ma u kom smislu bilo od pomoći toj organizaciji. U sklopu Rata protiv terorizma, kako je nazvan obračun sa islamskim ekstremistima Al Kaide, dogodila se i vojna intervencija SAD u Avganistanu, pošto je procenjeno da tamošnji režim Talibana podržava mrežu Osame bin Ladena. Situacija je u izvesnom smislu bila paradoksalna, pošto je islamistički pokret, poznat kao Talibani, vlast u Kabulu svojevremeno osvojio upravo zahvaljući činjenici da su ih SAD široko pomagale i naoružavale. Odgovarajuće službe SAD osamdesetih 20. veka su, u sklopu borbe protiv Sovjeta, angažovale brojne islamske ekstremiste, među njima i Osamu bin Ladena, tvorca Al Kaide, kao i avganistanske Talibane. Saudijski milijarder Bin Laden, izdanak jedne od najuticajnijih i najbogatijih porodica te zemlje, svesrdno je pomagao borbu SAD u Avganistanu, u to vreme protiv Sovjeta odnosno njihovih lokalnih saveznika. Saradnja je nastavljena i pošto su Sovjeti napustili Avganistan, devedesetih, kada su islamski ekstremisti pripadnici mreže Osame bin Ladena, bili angažovani u Bosni protiv Srba, a zatim i u Albaniji odnosno na Kosovu i Metohiji, takođe kao saveznici SAD, iako je sam Bin Laden u drugoj polovini te decenije okarakteristan kao opasan terorista. Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington, potraga za Bin Ladenom potrajaće godinama. Napori odgovarajućih službi SAD krunisani su 2. maja 2011. kada je Osama bin Laden ubijen je u Abotabadu, u Hazara regionu, na severu Pakistana. Zona Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu, odnosno njegova okolina, raščišćavana je tokom osam meseci nakon terorističkih napada, dok je Pentagon u Vašingtronu popravljan punih godinu dana. Na prostoru tragedije na Menhetnu izgrađen je memorijalni prostor u vidu šumarka sa 442 stabala hrasta, pri čemu je očuvano drvo kruške koje je čudom preživelo razorne događaje 11. septembra 2001. ispod krša betona i čelika. Postavljena su odgovajarajuća obeležja i u Pentagonu i Pensilvaniji. Godišnjica četvrt veka od razornih terorističkih napada islamskih ekstremista na SAD, prilika je za podsećanja na tragične žrtve bezumlja.