Čaušić: Požar u Deliblatskoj peščari veoma izazovan,prioritet zaštita naselja i ljudi

Pomoćnik ministra i načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je da je situacija u Deliblatskoj peščari trenutno stabilnija, kiše nema ni na vidiku, a očekuje se ponovno jačanje vetra, kao i da je prioritet zaštita naselja i ljudskih života. Čaušić je za TV Prva rekao da ne može da proceni kada će požar biti potpuno ugašen. “Potpuno gašenje ovog požara, bez neke jesenje kiše koja traje danima, to se desiti neće”, rekao je Čaušić i dodao da bi na tom području mogla da budu potrebna ozbiljna dežurstva možda i do Nove godine. On je istakao da je reč o veoma izazovnoj intervenciji, u kojoj su angažovani najiskusniji ljudi, kao i alati veštačke inteligencije i satelit Evropskog mehanizma civilne zaštite. Prema njegovim rečima, u štabu su okupljeni najiskusniji pripadnici vatrogasaca, uključujući i ljude koji su učestvovali u gašenju velikih požara u inostranstvu. Naveo je da je jedan od rukovodilaca akcije, koji je učestvovao u gašenju požara na Eviji i bio proglašen nacionalnim herojem, rekao da u svojoj karijeri nije doživeo intervenciju poput one u Deliblatskoj peščari. Čaušić je zahvalio vatrogascima, spasiocima, dobrovoljcima, pripadnicima Vojvodina šuma, civilne zaštite, Srpsko-ruskog humanitarnog centra i posadi ruskog aviona “iljušin”, kao i pilotima Helikopterske jedinice. Posebno je istakao angažovanje pilota helikoptera, koji su, kako je rekao, provodili po osam sati u letelicama, uz oko 50 minuta odmora i dopune goriva. “To su sve zaista heroji, ja im skidam kapu”, rekao je Čaušić. On je naveo da Srbija svakodnevno ima oko 200 požara. Čaušić je rekao da će intervencija u Deliblatskoj peščari biti predmet stručnih rasprava i istakao je da su na terenu primenjene sve taktičke metode koje su moguće i primenljive u takvim uslovima. Čaušić je objasnio da je požar izbio u sredini Deliblatske peščare i da se prvog dana proširio na oko 300 hektara u svim pravcima. “Ovde se nalazi jedina peščara u Evropi, Deliblatska peščara, koja je pošumljena ogromnim delom i četinarima i drugim biljkama”, rekao je on. Kao jedan od najvećih problema naveo je teren, odnosno pesak, zbog kojeg vatrogasna vozila ne mogu da priđu aktivnom požarištu. Kako je rekao, Srbija je zatražila pomoć Evropske unije i 10 specijalnih vozila koja mogu da se kreću po peskovitom terenu, ali je dobila četiri vozila. Čaušić je rekao da, prema njegovim informacijama, evropske zemlje nemaju dovoljno vozila koja mogu da se kreću po takvom peskovitom terenu. Situaciju dodatno otežavaju gusta vegetacija i veoma jak vetar, koji je dostizao brzinu od 80 do 90 kilometara na sat. “Mi smo imali požarne oluje”, rekao je Čaušić i naveo da su se na početku intervencije tri vatrogasca “bukvalno izgubila” i da kontakt sa njima u tom trenutku nije bio moguć. Prema njegovim rečima, zahvaljujući iskustvu, obuci i opremi, kao i činjenici da su na mestu događaja bili profesionalni vatrogasci-spasioci, sprečena je tragedija. Čaušić je rekao da su vatrogasci pravili proseke prema naseljima kako bi sačuvali što više šume, ali da je zbog vetra požar prelazio preko njih. Zbog toga su na pojedinim mestima pravljeni veoma široki proseci, široki od 100 do 120 metara. Posebno je ukazao na opasnost od plamenih stubova koji su dostizali visinu od nekoliko desetina metara. “Kada to vidite uživo, onda prosto, prvo se zabrinete za život, a onda vidite da je to jedna sila koja se veoma teško zaustavlja”, rekao je Čaušić. On je istakao da je zadatak Sektora za vanredne situacije da zaštiti svaki ljudski život i sva naselja i naglasio je da za sada nijedna kuća nije stradala. Dodao je da su vatrogasci u jednom trenutku imali požar na svega desetak metara od jedne kuće. Čaušić je rekao da je teren veoma opasan i izazovan čak i za profesionalne vatrogasce i spasioce. On je odbacio kritike o navodnim logističkim problemima i nedostatku angažovanih ljudi, navodeći da rukovodstvo intervencije mora da vodi računa i o bezbednosti spasilaca. “Nije ovo američki film kada hologram neki povučete, kliknete, i odjednom vam se sve stvori”, rekao je on. On je naveo i da Sektor za vanredne situacije ima veliku podršku Vlade Srbije i Republičkog štaba za vanredne situacije. Prema njegovim rečima, Vlada je formirala operativnu grupu za ovakve situacije, preko koje se na zahteve Sektora odgovara za manje od pola sata. Čaušić je rekao da je Srbija spremna da razgovara sa evropskim partnerima i svima drugima, kao i da je Sektor stalno u komunikaciji sa Evropskim mehanizmom civilne zaštite i kolegama iz Rusije. Govoreći o vazdušnim kapacitetima, naveo je da Helikopterska jedinica raspolaže značajnim mogućnostima. Prema njegovim rečima, Evropska unija je, nakon zahteva Srbije za teškim i najvećim helikopterima, ponudila četiri letelice nosivosti od 2,6 do 3,5 tona. Čaušić je naveo da dva srpska kamiona mogu da nose po pet tona vode, dve letelice “superpuma” po četiri tone, kao i da Srbija ima i helikoptere H145. Istakao je da je odluka o broju letelica koje će biti angažovane doneta nakon analize situacije i da je reč o procesu koji se stalno menja. Čaušić je rekao da je korišćena i specijalizovana veštačka inteligencija, ali da ni ona ne može pouzdano da predvidi situaciju jer se vetar na požarištu menja na način koji je teško predvideti čak i meteorolozima. On je rekao da su vatrogasci tokom intervencije uspeli da naprave proseke i udalje požar od naselja, što je, uprkos katastrofalnim uslovima, usporilo njegovo širenje i dalo ekipama vreme da dođu do kuća. Govoreći o reakcijama na društvenim mrežama i u pojedinim medijima, Čaušić je rekao da ga, kako je naveo, ne zanimaju “zlonamerni komentari”, ali da takvi komentari povređuju ljude koji danima rade na terenu. “Naša vatrogasna škola je jedna od najboljih, to vam potpisujem, u ovom delu Evrope”, rekao je Čaušić. On je istakao da je većina meštana Deliblatske peščare pružila veliku pomoć vatrogascima i spasiocima, navodeći da ih ljudi na terenu pozivaju u kuće, nude hranu i piće, kao i da pojedini ugostitelji ne žele da naplate usluge spasiocima. “Zadatak Sektora za vanredne situacije je da zaštiti svaki ljudski život i da zaštiti naselja”, rekao je Čaušić.

Češka vatrogasno-spasilačka služba poslala je helikoptere u Srbiju, kao pomoć u gašenju šumskih požara velikih razmera, saopštila je Regionalna vatrogasno-spasilačka služba.
“Češki helikopteri kreću ka Srbiji! Pomažemo u kontroli šumskih požara velikih razmera”, objavila je Regionalna vatrogasno-spasilačka služba na svom Instagram nalogu.
Kako je navedeno, Srbija se suočava sa ekstremnim toplotnim talasom i požarima u prirodnom okruženju, a najkritičnija situacija je u zaštićenom rezervatu prirode Deliblatska peščara, oko 60 km istočno od Beograda.
“Na zahtev srpske strane u okviru Mehanizma civilne zaštite EU, Češka Republika reaguje hitnim slanjem dva modula za gašenje požara iz vazduha”, istakla je češka Regionalna vatrogasno-spasilačka služba.
Evropska komesarka za upravljanje krizama Hađa Labib izjavila je ranije da je Evropska unija uputila pomoć Srbiji zbog borbe sa šumskim požarima.
Ona je na mreži Iks napisala da u Srbiju stiže četiri helikoptera iz EU (iz Češke, Rumunije i Slovačke), kao i timovi za kopnene akcije iz Nemačke i Rumunije.

Tokom prva dva dana rada u Srbiji, 20. i 21. avgusta, vazduhoplov Iljušin IL-76 Ministarstva za vanredne situacije Rusije izvršio 10 naleta u rejonu požara u Deliblatskoj peščari, saopštila je Ambasada Rusije u Srbiji
Prema saopštenju, u tom dejstvovanju na požarište je ukupno izbačeno 420 tona vode.
“Rad ruske posade pokazuje visoku efikasnost. Prema saopštenju ministarstva, Rusi su uspeli da spasu od požara oko 50 objekata, lokalizujući velika požarišta, čime je omogućeno sprečavanje širenja vatre u pravcu naseljenih mesta. Gašenje se odvija u saradnji sa srpskim vatrogasnim jedinicama i ruskim helikopterima Ka-32”, objavila je ruska ambasada na Fejsbuku uz snimak Ministarstva za vanredne situacije Rusije.
Ruski avion Iljušin Ministarstva za civilnu zaštitu, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda Ruske Federacije (MČS), koji je angažovan na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, sleteo je 19. avgusta na Aerodrom ”Konstantin Veliki” u Nišu.