Andrić: Sindikat nije prihvatio predlog o povećanju minimalne zarade na 600 evra /VIDEO/

Predsedavajuća Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES) i predsednica Ujedinjenog granskog sindikata (UGS) “Nezavisnost” Čedanka Andrić izjavila je da će odluku o povećanju minimalne cene rada za narednu godinu doneti Vlada Srbije jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, sa kojim su se složili i poslodavci, da se minmalac poveća za 9,2 odsto, odnosno na 600 evra. Andrić je novinarima u Vladi Srbije, nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije na kojoj je razmatrana minimalna cena rada za 2027, rekla da nije postignut konsenzus da se minimalna zarada poveća sa 371 na 405 dinara po radnom času. Sesnici SES-a prisustvovali su ministar finansija Siniša Mali, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski i ministarka privrede Adrijana Mesarović, kao i predstavnici poslodavaca i sindikata. Minimalna cena rada u Srbiji za 2026. godinu iznosi 371 dinar po radnom satu i kreće se oko 65.000 dinara mesečno, zavisno od broja radnih sati u mesecu. Zakonom o radu propisano je da ukoliko socijalni partneri, odnosno predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca ne donesu odluku na SES-u, iznos minimalca utvrđuje Vlada Srbije.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da će to ministarstvo, u skladu sa Zakonom o radu, uputiti Vladi Srbije predlog odluke o utvrđivanju visine minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine i navela da je predloženo povećanje od 9,2 odsto signal da je Srbija ekonomski stabilna uprkos vrlo složenoj globalnoj ekonomskoj situaciji.
Đurđević TSamenkovski je, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije na kojoj nije postignut konsenzus o povećanju minimalca, rekla da je razgovor sa predstavnicima sindikata, Unijom poslodavaca i ostalim učesnicima bio na najvišem nivou.
”Razgovarali smo o svim ekonomskim izazovima, razmenili mišljenja i, u skladu sa Zakonom o radu, Vlada Srbije doneće odluku o utvrđivanju visine minimalne cene rada, ali prateći sve predloge sa ciljem da izbalansiramo položaj poslodavca sa pravima i kvalitetom života radnika. Vlada Srbije predložiće i da onoliko koliko procentualno raste minimalac za isti procenat poraste i neoporezovani deo zarade kako bismo zaštitili položaj poslodavaca, odnosno kako bi država preuzela na sebe teret povećanja minimalca u visini od 13 milijardi”, rekla je ministarka.
Ona je kazala da će minimalac od oko 600 evra pokriti 117 odsto minimalne potrošačke korpe i dodala da je, prema podacima Eurostata, Srbija prestigla šest evropskih zemalja kada je u pitanju vrednost minimalca.
”Srpski minimalac vredi više u odnosu na neke druge evropske zemlje, odnosno za isti taj novac možete kupiti više u Srbiji nego, recimo, u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj. Mislim da je ovo jedan dobar indikator, da pokazuje stabilnost srpskih finansija i, pre svega, volju države da uvaži prava radnika i da poboljša kvalitet njihovog života”, kazala je Đurđević Stamenkovski.
Ona je zahvalila svim učesnicima dijaloga na konstruktivnim predlozima.
”Verujem da je svaki socijalni dijalog koristan i plodotvoran za Srbiju, a Vlada Srbije preuzeće odgovornost i doneti odluku o visini minimalne zarade za 2027. godinu, do nekog budućeg narednog vanrednog povećanja”, rekla je ministarka.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je predlog Vlade Srbije da se od 1. januara naredne godine minimalna zarada u Srbiji poveća za 9,2 odsto, sa 550 na 600 evra.
Ministar Mali je, na konferenciji za novinare nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj je razmatran iznos minimalne cene rada za 2027. godinu, rekao da je predlog Vlade da se minimalac poveća sa 64.554 dinara na 70.470 dinara i dodao da je to poslednji korak u ostvarenju cilja u programu “Srbija 2027” da do kraja naredne godine minimalna zarada u Srbiji bude 650 evra.
Mali je rekao da je 2010. i 2011. minimalna zarada u Srbiji bila je 15.700 dinara, a da je samo u poslednja 24 meseca nominalno povećanje minimalne zarade bilo 49,4 odsto, a kada se oduzme inflacija 33,5 odsto.
“Dakle, ogromno i značajno povećanje. Ali to pokazuje, s jedne strane, i snagu naših javnih finansija, a s druge strane i odgovornost koju imamo prema socijalnim partnerima, i na kraju krajeva brigu o ljudima, s obzirom da nam je, za one radnike koji dobijaju minimalnu zaradu, taj iznos veoma važan”, naveo je Mali.
Istakao je da je u Srbiji negde ispod 100. 000 radnika koji primaju minimalnu zaradu, da je to i dalje veliki broj, ali daleko manji od nekih pola miliona pre samo 12-13 godina.
“Ono što mi je, takođe, veoma važno, da sa ovim povećanjem minimalne zarade idemo na 117 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Ako se sećate, to je bio jedan od zahteva sindikata pre par godina. A 2012. godine ta pokrivenost bila je samo 62 odsto i onda smo odgovorno, velikim povećanjem minimalne zarade u proteklom periodu, došli do toga da sa ovim povećanjem pokrijemo ne 100, nego 117 odsto minimalne potrošačke korpe”, ukazao je ministar.
Dodao je da, kada su pregovori i razgovori oko minimalne zarade u pitanju, uvek mora da se prati i tržište rada i da su to veoma odgovorno i pažljivo sagledavali.
“Zato idemo i sa povećanjem neoporezivog dela dohotka od 9,2 odsto, u istom iznosu u procentima u kojima se povećava i minimalna zarada”, naveo je Mali.
Dodao je da je, po radnom času, povećanje minimalne zarade sa 371 dinar na 405 dinara.
“Ako sve bude kako treba u smislu priprema, mi bismo već na narednoj sednici Vlade takvu odluku i doneli, kako bi i poslodavci, a na kraju krajeva i zaposleni, imali dovoljno vremena da se za to pripreme”, rekao je ministar Mali.
Kako je rekao, sa povećanjem od 9,2 odsto ide se ka cilju da do kraja naredne godine prosečna zarada u Srbiji bude 1.400 evra.
“Minimalna zarada vam gura i podiže i prosečnu zaradu u Srbiji, a već u decembru prošle godine prosečna zarada, kao što znate, prešla je tu granicu od 1. 000 evra, bila je 1. 057 evra”, istakao je Mali.
On je rekao da, po Zakonu o radu, postoji šest parametara na osnovu kojih se definiše minimalna cena rada za naredni period.
“Kada pogledate svaki od tih parametara, recimo stopu rasta našeg BDP-a u 2. kvartalu ove godine, 3,6 odsto je rast naše privrede. Jedni smo od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, što je dobra stvar. Porasli smo i u prvom kvartalu ove godine. Na osnovu ta prva dva kvartala planiramo da ova godina, za nas po rastu BDP-a bude iznad 3 odsto, 3,2 ili 3,3”, naglasio je Mali.
Dodao je da je Srbija sačuvala makroekonomsku stabilnost pošto je udeo javnog duga 43,7 odsto.
“Duplo smo bolji nego što je, recimo, Evropska unija. Kada pogledate tržište rada, stopa nezaposlenosti stabilna 8,9 odsto. Podsetiću vas, 2012. godine bila je čak 25,9 odsto. I ono što me posebno ohrabruje je stopa inflacije. Poslednji podatak koji imamo, to je juni mesec ove godine, samo 1,9 odsto”, istakao je Mali.
Kako je rekao, kada su prošle godine regulisali cene u supermarketima, mnogi su rekli da će doći do eksplozije cena u Srbiji, do čega nije došlo, zbog, kako je rekao, odgovorne politike Vlade Srbije.
Sem toga, kako je dodao, država je smanjenjem akcize na naftu i naftne derivate, umnogome usporila porast cena na tržištu, tako na kraju krajeva imamo inflaciju u junu od samo 1,9 odsto.