Ako gube, ruše izbore: Blokaderi čekaju direktivu za povlačenje kontrolora

Izvor i foto 24 SEDAM

Autor: D.M.

Mesecima unapred ubeđuju javnost da studenti navodno pobeđuju, a da vlast može samo da im „ukrade pobedu”; izjava Lazara Marićevića otkriva kako bi mogao da izgleda plan za osporavanje izbora ukoliko rezultat ne ispuni očekivanja blokaderskih struktura.

Copyright ilustracija

U blokaderskim krugovima mesecima se gradi narativ o navodno unapred pokradenim izborima: građane ubeđuju da studentska lista sigurno pobeđuje, dok se svaki drugačiji ishod unapred predstavlja kao dokaz izborne krađe. Cilj takve kampanje sve je očigledniji – da se pobeda proglasi pre nego što glasovi budu prebrojani, a regularnost izbora ospori ukoliko rezultat ne bude po volji blokadera.

Upravo u taj scenario uklapa se izjava politikologa i psihologa Lazara Marićevića na televiziji Nova S. On je govorio o mogućnosti da kontrolori na dan izbora dobiju direktivu da istovremeno napuste sva biračka mesta, nakon čega bi bio osporen legitimitet čitavog izbornog procesa.

„Ako na dan izbora bude suviše različitih nepravilnosti ili nasilja ili maltretiranja građana, onda se može dobiti direktiva da se napuste sva biračka mesta, odnosno kontrolori da napuste sva biračka mesta i da se time legitimitet izbora ospori i da onda čekamo neke nove izbore”, rekao je Marićević.

Prvo proglase pobedu, pa svaki drugi rezultat nazovu krađom

Marićević nije objasnio ko bi izdao pomenutu direktivu, ko bi procenjivao da je nepravilnosti bilo „suviše” niti po kom osnovu bi kontrolori sa svih biračkih mesta bili povučeni istovremeno.

Međutim, njegova izjava dobija sasvim drugo značenje kada se posmatra zajedno sa višemesečnom kampanjom kojom se javnost ubeđuje da blokaderska studentska lista navodno ima većinsku podršku.

Najpre se, bez izbora i bez prebrojanih glasova, stvara uverenje da su blokaderi već pobedili. Zatim se građanima poručuje da svaki drugačiji rezultat može biti samo posledica krađe. Na kraju se nudi i mehanizam za izazivanje krize: kontrolori napuštaju birališta po nečijoj direktivi, izbori se proglašavaju nelegitimnim, a pristalice se pozivaju da rezultate ne priznaju.

To više ne liči na pripremu za demokratsko učešće na izborima, već na pripremanje opravdanja za nepriznavanje poraza.

Direktiva kao okidač za unapred pripremljenu predstavu

Formulacija da se „može dobiti direktiva” posebno je značajna jer ukazuje na koordinisano delovanje, a ne na pojedinačnu reakciju kontrolora na konkretnu nepravilnost.

Zakoni već predviđaju načine za evidentiranje nepravilnosti, unošenje primedaba u zapisnik, podnošenje prigovora i obraćanje nadležnim organima. Umesto toga, Marićević govori o kolektivnom napuštanju biračkih mesta i osporavanju legitimiteta izbora u celini.

Takav potez omogućio bi blokaderskim strukturama da same naprave haos na biralištima, a zatim posledice sopstvenog povlačenja predstave kao dokaz da izbori nisu bili regularni. Politička poruka bila bi unapred spremna: „Mi smo pobedili, ali nam je pobeda ukradena.”

Obrazac sa protesta 15. marta

Sličan model koordinisanog postupanja javnost je već mogla da vidi tokom protesta 15. marta u Beogradu, kada su redari u jednom trenutku dobili direktivu da skinu fluorescentne prsluke.

Nakon toga usledile su optužbe o navodnom napadu i upotrebi „zvučnog topa”, iako su državni organi negirali da je takvo sredstvo upotrebljeno. Događaj je potom poslužio za stvaranje slike da su demonstranti bili žrtve unapred pripremljene represije.

Sada se slična matrica nazire i za izborni dan: najpre direktiva, zatim organizovano povlačenje, potom proglašavanje izbora nelegitimnim i pokušaj da se nezadovoljstvo prenese sa biračkih mesta na ulicu.

Cilj nije kontrola izbora, već osporavanje rezultata

Da je cilj zaštita izborne volje građana, kontrolori bi ostali na biračkim mestima, beležili svaku nepravilnost i koristili zakonom propisane postupke. Njihovo povlačenje značilo bi upravo suprotno – svesno napuštanje kontrole kako bi kasnije moglo da se tvrdi da je izborni proces bio sporan.

Zbog toga se postavlja pitanje da li blokaderske strukture već sada znaju da nemaju podršku kakvu predstavljaju u svojim medijima i na društvenim mrežama. Ako veruju u pobedu, zašto unapred pripremaju teren za nepriznavanje rezultata?

Odgovor se nazire u pokušaju da se ponovi politički model 5. oktobra: proglasiti pobedu bez obzira na zvaničan rezultat, optužiti institucije za krađu, izazvati krizu i ulicom pokušati ono što nije ostvareno glasovima.

Ključno pitanje ostalo bez odgovora

Marićevićeva izjava izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama, a korisnici su najčešće postavljali isto pitanje – od koga bi kontrolori dobili direktivu?

„Šta je plan blokadera na dan izbora i od koga se čeka ta direktiva? Je l’ to se čeka direktiva od Picule?”, navedeno je na nalogu „Analiza opozicije”.

„Mogu koliko hoće da kuju raznorazne planove, neće im proći. Narod će da bira kako treba”, napisala je Vera Krajinović.

„Samo gledaju nasilje da prave”, naveo je Miroslav Jašarević.

Jedan korisnik ukazao je i na suštinski problem takvog plana: „Ludilo ideja. Kontrolori nisu obavezni za održavanje izbora.”

Marićević nije rekao ko izdaje direktivu, ko koordinira povlačenje niti ko bi imao pravo da, mimo propisanih institucija, proglasi čitave izbore nelegitimnim. Ali je njegova izjava pokazala da se o takvom scenariju već govori.