Đurđević i Konrad:Srbija i Nemacka izgradile snažnu saradnju u upravljanju migracijama

Konferencija “Zajedno ka efikasnom upravljanju migracijama: dostignuća i put napred” održava se u Beogradu povodom deset godina saradnje Srbije i Nemačke u oblasti upravljanja migracijama, a skup su otvorile ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Milica Đurdević Stamenkovski i ambasadorka Nemačke Anke Konrad, koje su navele da su dve zemlje izgradile snažnu međuinstitucionalnu osnovu za upravljanje migracijama u budućnosti. One su ovu oblast istakle kao jednu od globalno najznačajnijih danas, a Đurđević Stamenkovski je istakla da je Srbija prepoznata kao značajan faktor na Balkanu i u Jugoistočnoj Evropi, i kao zemlja koja treba da bude “lokomotiva” procesa upravljanja migracijama u regionu. “Upravljanje migracijama je danas najvažnija tema u čitavoj Evropi, mogu da kažem i na globalnoj pozornici”, kazala je Durđević Stamenkovski u video poruci i dodala da se javlja sa međunarodne konferencije u Uzbekistanu upravo na temu migracija. Istakla je da su za kratko vreme saradnjom Srbije i Nemačke postignuti značajni rezultati u ovoj oblasti. “Naravno, i naša saradnja u okviru Berlinskog procesa i komunikacije pod pokroviteljstvom Berlina sa drugim ministarstvima koja su zadužena za rad na migracijama na prostoru Balkana su svakako prilika da razmenimo iskustva sa našim susedima i da iznađemo najbolje rešenje da migracije budu bezbedne, sigurne, da oni koji u njima učestvuju imaju pravovremene informacije, i da prilagođavamo i naša tržišta rada, ali i našu zakonsku regulativu”, rekla je Durđević Stamenkovski. Istakla je da je zakonodavstvo u Srbiji vrlo liberalno sto se tiče radnih migracija, ali i da država nastoji da zaštiti domaće tržište rada. “Srbija, s jedne strane, teži da bude otvorena za protok ljudi, robe, kapitala, ali sa druge strane, naravno, i da zaštiti domaće tržište rada, našu bezbednost – štiteći našu bezbednost mi štitimo i sigurnost čitavog evropskog kontinenta”, dodala je Đurđević Stamenkovski. Ministarka je napomenula da svedočimo odumiranju određenih profesija i smanjenju potreba za pojedinim radnim mestima, i istakla da je potrebno na tu temu izvršiti ozbiljnu analizu i pružiti projekcije gradanima. Nemačka ambasadorka Anke Konrad rekla je da migracije ostaju jedno od ključnih globalnih pitanja i izrazila uverenje da Srbija i Nemačka imaju snažnu osnovu da na buduće izazove odgovore efikasno i koordinisano. “Nemačka danas ostaje jedna od vodećih zemalja destinacija za migracije u Evropi. Približno 20,5 odsto ukupnog stanovništva Nemačke su osobe rođene u inostranstvu. Nemačka se takođe nalazi među vodećim zemljama EU po izdavanju prvih dozvola za boravak sa 545.000 izdatih u 2024”, istakla je Konrad. Sa druge strane, Nemačka je, kako je navela, zemlja sa najvećim brojem povratnika u EU – tokom četvrtog kvartala 2024. ova zemlja je zabeležila 7.690 povrataka imigranata u zemlje porekla. Ona je navela da saradnja Nemačke i Srbije u oblasti migracija traje od 2016. godine, kada je počela kao odgovor na migrantsku krizu, i da se ona danas nastavlja kroz individualnu podršku migrantima i povratnicima kao i podrškom razvoju institucija, regulatornih okvira, savetodavnih usluga i kapaciteta relevantnih aktera. Posebno je istakla ulogu Nemačkog informacionog centra za migracije, stručno usavršavanje i karijeru, koji je, kako je istakla, kroz savetovanje i rehabilitacionu podršku pomogao velikom broju povratnika i njihovih porodica. “Današnji skup vidimo kao važnu potvrdu opredeljenosti Srbije da nastavi unapređenje sistema upravljanja migracijama. Mnogi koraci su još pred nama, ali verujem da upravo zajedničko planiranje predstavlja osnovu za dalji razvoj rezilijentnog, humanog i održivog sistema upravljanja migracijama”, poručila je Konrad. Porukom iz Uzbekinstana obratio se i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Milan Bosnić koji je istakao da je za tu instituciju izuzetno važna saradnja u oblasti razumevanja i upravljanja migracijama. “Migracije i uvoz strane radne snage su neophodnost. Našoj privredi je potreban veliki broj radnika i ono što je nama bilo jako važno je da imamo pristup institucionalnom znanju koje smo preko naših partnera, a opet sa kolegama iz Nacionalne službe za zapošljavanje Nemačke, stekli, u smislu integracije porodica tih ljudi, integracije dece u školski sistem”, istakao je Bosnić. On je rekao da NSZ, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) prolazi kroz sveobuhvatnu reformu koja podrazuvema digitalizaciju usluga, i da je posebno važna novina razvoj virtuelnih sajmova zapošljavanja. “U 2025. godini mi smo imali porast saradnje sa privredom od preko 800 odsto i da bismo kapitalizovali taj naš veliki iskorak u privredu, opet smo zajedno sa našim partnerima iz GIZ-a radili na obukama za naše savetnike, na način kako oni pristupaju, kako skupljaju podatke, kako prave upitnike i kako rade sa tom kompanijom kako bi dobili potrebne informacije i kako bismo mi mogli najbolju moguću uslugu da ponudimo tražiocima zaposlenja”, istakao je Bosnić. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđe Todorov rekao je da dosadašnjih 25 godina nemačko-srpske razvojne saradnje predstavljaju jedan od najvažnijih i najpostojanijih okvira međunarodne podrške reformama u našoj zemlji. Istakao je da se ovaj dugotrajni angažman ne meri samo brojem projekata ili visinom sredstava već konkretnim promenama u zakonodavstvu, institucijama i životima ljudi. Dodao je da će sredinom godine biti pokrenut novi projekat GIZ posvećen socijalnom i ekonomskom osnaživanju mladih žena i osetljivih kategorija mladih. Istakao je takođe da je posebno u oblasti upravljanja migracijama Srbija tokom protekle decenije načinila snažan korak unapred. “Unapređen je zakonodavni okvir, uspostavljene su jasnije procedure i značajno je ojačana koordinacija između institucija nadležnih za migracije i tržišta rada. Izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, čija je puna primena počela 1. februara 2024. godine, uvedena je potpuna digitalizacija postupka izdavanja jedinstvene dozvole za boravak i rad putem portala za strance”, istakao je Todorov. On je naveo i da je Strategija o ekonomskim migracijama 2021-2027. godine prvi sveobuhvatni okvir koji povezuje migracije, tržište rada i razvojne prioritete Srbije. U okviru Strategije, kako je naveo, prošle godine je sprovedeno istraživanje potreba poslodavaca koje je obuhvatilo 2.2000 poslodavaca u devet sektora, a dobijeni nalazi danas predstavljaju jedan od najvažnijih alata za planiranje politika zapošljavanja i upravljanja migracijama na nacionalnom i regionalnom nivou. “Politike u oblasti migracija u Republici Srbiji danas počivaju na podacima i dokazima, a ne na proceni ili ad hok odgovorima. Postavljeni su temelji za sistemsko statističko praćenje imigracija i emigracija kroz saradnju sa Republičkim zavodom za statistiku, a istovremeno jačaju i mehanizmi za zaštitu prava radnih migranata i prevenciju radne eksploatacije”, istakao je Todorov. V.d. zamenica komesarke u Komesarijatu za izbeglice i migracije Dušica Popović podsetila da je Srbija u prethodnom periodu uz podršku GIZ aktivno učestvovala u međunarodnim forumima na temu migracija “Migration Review Forum 2023” i “Global Forum on Migration and Development 2024” gde je ojačana međunarodna saradnja zemlje u toj oblasti. “Posebnu pažnju posvetili smo i saradnji sa dijasporom, imajući u vidu njen značaj za razvoj lokalnih zajednica koje karakterišu emigracija u inostranstvo i izražene trendove cirkularnih migracija. Verujemo da upravo jačanje veza sa dijasporom može doprineti lokalnom ekonomskom razvoju, razmeni znanja i održivom razvoju zajednica”, istakla je Popović. Dodala je takođe da Komesarijat u saradnji sa GIZ-om sprovodi projekat “Migarcija u kontekstu razvoja” koji za cilj ima podršku povratnicima. Konferenciju organizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnom službom za zapošljavanje. Među učesnicima konferencije su predstavnici institucija, međunarodnih organizacija i civilnog društva a tokom dana će trajati razgovori o tome kako migracije utiču na tržište rada, lokalni razvoj i svakodnevni život ljudi u Srbiji, kao i o temama kao što su reintegracija povratnika, podrška zapošljavanju i povezivanje dijaspore sa razvojnim prioritetima zemlje.