Đedović: Srbija se priprema za primenu zelenog vodonika u industriji i transportu

Srbija se priprema za primenu zelenog vodonika u industriji i transportu, izjavila je u Beogradu ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije “Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije”. Ona je istakla da je Srbija u svojoj Strategiji razvoja energetike do 2040. prepoznala vodonik kao jedan od energenata i da se trenutno radi na izradi programa njegovog razvoja u zemlji, kao i na sveobuhvatnoj strategiji. Prema njenim rečima, država primenu zelenog vodonika vidi u industrijskom i transportnom sektoru. “Srbija trenutno radi na pripremanju zakonodavnog okvira i u tom procesu oslanjamo se na podršku Evropske unije. U okviru programa Evropske unije odobren je projekat ‘Green Hydrogen Development Strategy and Removal of Regulatory Obstacles’ i trenutno radimo na izradi programa razvoja vodonika, ali kao što smo rekli i na sveobuhvatnoj strategiji. Cilj ovog procesa je da se uspostavi jedan moderan regulatorni okvir koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, ali i da se obezbedi usklađenost sa evropskim standardima i propisima”, rekla je Đedović Handanović. Ona je istakla da paralelno sa razvojem regulative moramo raditi i na praksi. “U tom smislu smo se upustili u razvoj pilot projekata koji treba da omoguće i sticanje praktičnog iskustva i razvoj domaćih kapaciteta. Uz podršku Evropske unije razvija se i projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča. Ovaj projekat ima za cilj razvoj domaćih kapaciteta i znanja u oblasti integracije vodonika u elektroenergetski sistem, posebno u kontekstu balansiranja proizvodnje iz varijabilnih izvora energije”, rekla je ministarka na konferenciji u hotelu Hajat. Napomenula je da je resorno ministarstvo pre tri godine trasiralo put energetske tranzicije, kao i da se trenutno suočavamo sa jednom od najvećih energetskih kriza od 2022. godine. “Ne znamo koliko će ova kriza trajati i kakve posledice će imati iako na svakodnevnom nivou pratimo cene i snabdevenost tržišta. Moramo da razmišljamo o budućnosti i kako da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva”, rekla je Đedović Handanović. Prema njenim rečima, saradnja je ključna u razvoju novih tehnologija. “Saradnja sa akademskom zajednicom i međunarodnim partnerima važna je da bi utrli put tom razvoju, ali bez kompanija i bez finansijskih instituacija teško je da se podrži taj razvoj”, rekla je ministarka. Ona je istakla da energetski sektor u Evropi prolazi kroz duboku transformaciju i da se vodonik sve više prepoznaje kao važan element budućeg energetskog sistema, posebno u teškoj industriji i transportu, ali i kao sredstvo za integraciju rastućeg udela obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem. “Srbija želi da ide u korak sa tim promenama, a važan korak smo napravili izmenama Zakona o energetici u decembru 2024. godine. Tada je prvi put predviđena izrada programa razvoja vodonika i otvoren prostor da se vodonik sistemski uključi u razvoj našeg energetskog sektora”, podsetila je ministarka. Šef Delegacije EU u Srbiji Andreas Fon Bekerat istakao je da su visoke cene nafte, koje trenutno plaćamo, podsetnik na našu zavisnost od fosilnih goriva. “Mislim da je pravo vreme da nađemo način kako da se otisnemo od ove zavisnosti. Cilj EU je klimatska neutralnost do 2050. godine, a fokus je instalirati 40 gigavata elektrolizela do 2040. i uvesti 10 miliona vodonika do 2030”, rekao je Fon Bekerat. On ističe da EU pruža podršku za prelazak na zeleni vodonik, kao i da integracija srpskog i evropskog tržišta zahteva mnogo regulativnih promena. Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihailo Vesović navodi da je zeleni vodonik izuzetno aktuelan imajući u vidu nestabilnost cena tradicionalnih energenata. “Dakle, ova vodonična transformacija će se dogoditi. Pitanje je samo brzine i pitanje je usklađenosti, jer nije samo dovoljno promeniti industriju. Potrebno je imati proizvodnju vodonika i na kraju stvoriti infrastrukturu kojom će taj vodonik moći da se distribuira. Zbog toga je vrlo važno da svi razgovaraju,od predstavnika privrede, do predstavnika finansijskih institucija i onih koji donose zakone i regulativu koja će sve to ubrzati”, rekao je Vesović. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Vladimir Popović ističe da je saradnja ključna za uspostavljanje napretka u razvoju vodonične tehnologije u našoj zemlji. “Koristeći zeleni vodonik na bazi elektrolize vode možemo da smanjimo našu zavisnost od fosilnih goriva što omogućava održivi razvoj”, rekao je Popović. Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson kaže da zeleni vodonik ima ključnu ulogu u procesu dekarbonizacije, ali da nijedna zemlja nije sposobna da samostalno sprovede tranziciju ka upotrebi ovog hemijskog elementa. “Velika Britanija je potvrdila više od 500 miliona funti podrške za infrastrukturu vodonika, a to je trenutno posebno fokusirano na omogućavanje prve regionalne mreže za transport i skladištenje vodonika. Ideja je da se po prvi put povežu proizvođači i krajnji korisnici, poput proizvođača struje i industrije. Očekujemo da ćemo vrlo brzo doneti konačne odluke i nadamo se da će prva mreža biti operativna do 2031. godine”, rekao je Ferguson. Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini ukazuju koliko je važna energetska nezavisnost. “Prelazak na klimatski neutralnu energiju važan je za našu ekonomiju i bezbednost. Vodonik igra ključnu ulogu u tome i presudan je za mnoge grane industrije. Želimo da se uzdamo kako u obnovljive izvore energije iz Nemačke, tako i u pouzdane partnere. Nemačka podržava Srbiju u toj tranziciji”, rekla je Konrad. Ambasadorka Danske u Srbiji Pernile Daler Kardel kaže da nema smisla proizvoditi vodonik koji nije zelen ističući njegovu značajnu ulogu u zelenoj tranziciji. “Danska, zahvaljujući velikim količinama energije iz vetra na moru, višak električne energije pretvara u zeleni vodonik, kao način skladištenja energije, kako bismo je koristili kasnije”, rekla je Daler Kardel. Konferencija je okupila predstavnike elektroenergetskih kompanija, industrije, investitora, finansijskih institucija, regulatora i međunarodnih organizacija uključenih u razvoj velikih energetskih i infrastrukturnih projekata. U pitanju je međunarodni stručni i poslovni događaj posvećen ulozi vodonika u globalnoj energetskoj tranziciji. Učesnici će tokom dva dana razgovarati o razvoju projekata vodonika, integraciji obnovljivih izvora energije, infrastrukturnim izazovima i investicionim mogućnostima sa fokusom na konkretne projekte, tržišne trendove i praktična rešenja koja oblikuju budući energetski sistem. Organizator konferencije je Klaster za realizaciju projekta vodonika. Vodonik, kao najzastupljeniji element u svemiru, ima veliki potencijal u energetskom sektoru. Veliki deo vodonika koji se danas koristi, tzv. sivi vodonik, proizvodi se iz fosilnih goriva, pri čemu se emituju značajne količine ugljen-dioksida. Zeleni vodonik se proizvodi elektrolizom vode uz korišćenje energije iz obnovljivih izvora i bez emisije štetnih gasova, a predstavlja jedan od ključnih faktora u procesu energetske tranzicije.

Najznačajnija uloga koja se očekuje od vodonika jeste primena u energetske svrhe, gde bi on trebalo da zameni fosilna goriva, na prvom mestu gas i ugalj, izjavio je predstavnik Klastera za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji Aleksandar Martinović. On je rekao da epitet goriva budućnosti koji se daje vodoniku, proizilazi iz uloge koju bi mogao da ima u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji. Osvrćući se na sve veće okretanje obnovljivim izvorima energije, pre svega suncu i vetru, rekao je za RTS da i oni imaju svoja ograničenja. “Varijabilni su i ne možemo sa sigurnošću da ih planiramo, niti da se u potpunosti oslonimo na njih“, ukazao je Martinović. Dodao je da njihova proizvodnja zavisi od vremenskih uslova i da ima izražen sezonski karakter, koji se ogleda u tome da vetar duva povremeno, a da je sunčeva energija najdostupnija od proleća do jeseni. To znači da se u tim periodima javljaju viškovi energije, dok je tokom zime, kada je potrošnja najveća, energije manje i upravo tu, prema njegovim rečima, nastaju ključni izazovi energetske tranzicije – balansiranje sistema i skladištenje energije, a vodonik se nameće kao jedno od mogućih rešenja. “Elektrolizeri koji proizvode vodonik mogu lako da se uključuju i isključuju, a njegova najvažnija uloga u budućnosti biće skladištenje energije“, istakao je on. Objasnio je da to u praksi znači da bi se viškovi energije proizvedeni tokom leta mogli pretvarati u vodonik i koristiti tokom zime, kada je potrošnja veća i dodao da se masovnija primena ovih tehnologija očekuje tek u narednih pet do 10 godina. Naglasio je da je najznačajnija uloga koja se očekuje od vodonika primena u energetske svrhe, gde vodonik treba da zameni fosilna goriva, na prvom mestu gas i ugalj. “Nedostatak gasa, posebno tečnog prirodnog gasa (LNG), dovodi do velikih oscilacija cena električne energije, što projekte vodonika čini isplativijim. Što je veća razlika između najniže i najviše cene struje, to su ovakvi projekti ekonomski isplativiji”, rekao je on. Govoreći o tome da li vodonik može da koristi postojeću gasnu infrastrukturu, naveo je da u Evropi postoje primeri gde se vodonik meša sa prirodnim gasom, ali to je samo prelazno rešenje. “Udeo vodonika u takvim mešavinama ograničen je na oko 20 odsto, a pored toga vodonik je veoma lagan gas koji lako curi i može da utiče na strukturu materijala, čineći ih krtim”, pojasnio je on. Zbog toga se, kako je rekao, kao dugoročno rešenje nameću posebni gasovodi za vodonik, kao i razvoj goriva na bazi vodonika, poput e-metanola i amonijaka, koji već pokazuju značajan potencijal u svetu. Martinović je naveo da Evropska unija već intenzivno ulaže u razvoj vodonične ekonomije, osnovana je i Vodonična banka, koja subvencioniše proizvodnju vodonika po kilogramu, a trenutno je podržano više projekata širom Evrope. Što se Srbije tiče, ona je prema njegovim rečima, na početku ovog procesa. “Iako postoji strategija razvoja, neophodno je doneti detaljnu mapu puta, kao i zakonska i podzakonska akta koja će regulisati upotrebu vodonika u industriji, transportu i energetici”, poručio je on.