Vujić: Izmenama seta pravosudinih zakona do daljeg jačanja nezavisnosti pravosuđa /VIDEO/

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je na vanrednoj sednici Skupštine Srbije da izmene i dopune seta pravosudnih zakona predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom, ali i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti pravosuđa i dodao da je izmenama taj proces unapređen i da su ispunjeni najviši standardi koje je naša zemlja i sama sebi postavila za cilj. Vujić je obrazlažući izmene i dopune seta pravosudnih zakona, ali i drugih tačaka koje su na dnevnom redu ispred predlagača Vlade Srbije, kazao da te izmene podrazumevaju i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti sudstva, samostalnosti javnog tužilaštva i efikasnosti pravosudnog sistema i dostupnosti pravde građanima. Podsetio je da su ti zakoni usvojeni u januaru ove godine i kazao da su doneti sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada sudova i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine. “Sledstveno tome, zakoni su doneti kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija, što je i sama Venecijanska komisija konstatovala”, rekao je Vujić. Dodao je da je u svom Hitnom mišljenju komisija izričito konstatovala da prepoznaje značaj ciljeva koje su srpske vlasti nastojale da ostvare i u vezi unapređenja efikasnosti pravosuđa, javnog tužilaštva, sudstva, kao i veću jasnoću i koherentnost pravnog okvira. Naveo je da je komisija ocenila da su pojedina rešenja otvorila mogućnost za dodatno unapređenje i zato je i dala preporuke u svom Hitnom mišljenju za dodatno unapređenje. “Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno i naglašavam da je sama Srbija zatražila početkom februara hitno post-ante mišljenje Venecijanske komisije, jer smo bili sigurni da su ciljevi koje smo postavili pred nama januarskim izmenama postavljeni u pravom smeru, a i da bi kroz jedan konstruktivni dijalog sa stručnim telom Saveta Evrope te izmene još dodatno unapredili”, rekao je Vujić. Podsetio je na saradnju sa Venecijanskom komisijom od aprila i dodao da su nacrti zakona pre usvajanja dostavljeni Venecijanskoj komisiji na dodatno razmatranje i usaglašavanje. “Imali smo nekoliko ciklusa i tokom maja meseca, pa i onlajn sastanke sa izvestiocima Venecijanske komisije. Rezultat tog procesa je potpuno jasan”, kazao je Vujić. Navodeći da je Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja koje se odnose na zakone, da su značajno unapređene i prihvaćene preporuke koje se odnose na odlučivanje o prigovorima, Vujić je naveo i da je međunarodna saradnja dodatno pojašnjena kako bi se izbegle neke nedoumice u vezi te saradnje i jasno je predviđeno da sve ono što su međunarodni ugovori obavezuje sve institucije. “Ograničenje trajanja funkcije, odnosno vršenja funkcije glavnog javnog tužioca, je nešto što je cilj i efikasnosti, ali i jasnog i predvidivog i održivog sistema. Kada govorimo o režimu privremenog upućivanja, Venecijanska komisija je u svom hitnom mišljenju iz aprila meseca jasno naglasila da je njen stav i 2022. godine bio da to treba da radi Visoki savet tužilaštva i na taj način i pohvalila izmene iz januara meseca, zato što smo tim ispunili i jednu od preporuka koja je bila iz 2022. godine i dodatno unapredili čitav taj proces”, rekao je Vujić. Kako je istakao, ono što je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom zaključeno, to je da je proces jasniji, transparentniji jer je uveden sistem po kom se upućivanje vrši na osnovu javnog poziva koji je dostupan svim javnim tužiocima koji do sada to nisu imali mogućnosti. Izbegnuta je i situacija, kako je dodao, gde smo imali da pojedinac predlaže upućivanje po nejasnim i neobjektivnim kriterijumima. “Ovim izmenama i ovim konsultativnim procesom, taj čitav proces je unapređen dodatno i ispunjeni su i ti najviši standardi koje je sama Srbija postavila sebi za cilj. Takođe, Srbija nije ignorisala preporuke Venecijanske komisije, ona ih je sama zatražila bez ikakvih pritisaka i ona ih je prihvatila i kroz ove zakone implementirala”, kazao je Vujić. Dodao je da upravo zbog toga danas imamo mišljenje koje potvrđuje da su preporuke sprovedene. Vujić je naveo i da postoje dve preporuke koje su temporalnog karaktera, koje traže određeno vreme, a to je izmena Zakona o visokotehnološkom kriminalu, jer on ne obuhvata samo tužilaštvo, on obuhvata i sudove i policiju i druge institucije koje se bave visokotehnološkim kriminalom. Ukazao je i da je Venecijanska komisija konstatovala da pitanje vezano za reupućivanje, u delu koji se tiče nadležnosti ustavnog tela, a to je Visoki savet tužilaštva, nije nadležnost ni Skupštine ni izvršne vlasti i da je to telo svoje odluke donosilo u skladu sa svojom nadležnošću. Vujić je naveo i da je komisija konstatovala da će upućivanjem još većeg broja tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal nego što je bilo ranije, to tužilaštvo ojačati i dodao da su raspisani konkursi za popunu svih mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal, što je komisija pohvalila. Ministar je istakao da je Venecijanska komisija ukazala da je Visoki savet tužilaštva postupao u okviru svojih nadležnosti kao nezavisno tužilačko telo koje je izmenama iz januara meseca dodatno ojačano. Kada je reč o posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, Vujić je napomenuo da je izmenama učinjen iskorak u daljem jačanju tog odeljenja koliko je moguće u sadašnjim uslovima i u sadašnjem kratkom vremenskom periodu. Dodao je da je formirana radna grupa koja će uraditi analizu i dodao da se očekuje uskoro da će izaći sa analizom i izaći sa nacrtom Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala. “Ovim mišljenjem Venecijanska komisija pokazuje da januarske izmene nisu bile korak unazad”, rekao je Vujić i dodao da je i parlament pokazao da je spreman da učini dalje korake u reformi pravosuđa. Kako je rekao, reforma nikada nije statična, niti zakoni i to je nešto što uvek može biti bolje. “Danas pred sobom imamo zakone koji istovremeno čuvaju ustavne reforme iz 2022, jačaju institucionalne garancije nezavisnosti pravosuđa i omogućavaju efikasnije funkcionisanje sudova i tužilaštva”, rekao je Vujić.