Spasovdansku litiju predvodi Porfirije, časni krst nosi učenik Matematičke gimnazije

Grad Beograd svake godine organizuje proslavu gradske slave, Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, a u sklopu obeležavanja i ove godine Spasovdanska litija proći će centralnim gradskim ulicama. Trasa litije je od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save, a kretaće se Ulicom kralja Milana, preko Trga Slavija i Bulevarom oslobođenja do Hrama. Jedino zastajanje će biti na Trgu Slavija, odakle će se svi prisutni uputiti ka Hramu Svetog Save. Na čelu litije prvi put će biti pojas Presvete Bogorodice iz Manastira Vatoped sa Svete Gore. Prema predlogu Srpske pravoslavne crkve, liturgija u Vaznesenjskoj crkvi će biti održana u 9 časova, a litija će krenuti u 19 časova ispred Vaznesenjske crkve. Patrijarh srpski Porfirije predvodiće danas litiju u Beogradu povodom obeležavanja gradske slave, a ovogodišnje obeležavanje praznika Vaskrsenja Isusa Hrista – Spasovdana uveličaće pronošenje pojasa Presvete Bogorodice koji će stići u Srbiju sa Svete Gore, rečeno je na predstavljanju programa litije. Časni krst ove godine nosiće Andrej Drobnjaković koji je kao učenik Matematičke gimnazije osvojio brojne medalje na olimpijadama znanja, a vernicima će na kraju litije i bogosluženja u Hramu Svetog Save biti podeljeno 300.000 trakica koje su osveštane na pojasu Presvete Bogorodice u manastiru Vatoped. Upravnik Informativno-izdavačke ustanove Srpske pravoslavne crkve Dušan Stokanović rekao je da još veći smisao slavi prestonog Beograda daje to što je iz manastira Vatoped na Svetoj Gori donet pojas Presvete Bogorodice. Dodao je da je pojas doneo iguman tog manastira arhimandrit Jefrem sa bratstvom. “Prošle godine je Časni krst nosio naš brat Renato koji je spasao utopljenike, a ove godine će nositi Andrej Drobnjaković koji je osvojio silne nagrade iz matematike i fizike”, rekao je Stokanović u Svetosavskom kulturnom i medijskom centru Srpske pravoslavne crkve u Zemunu na predstavljanju programa ovogodišnje litije. Šef Kabineta patrijarha srpskog protojerej Đorđe Stojisavljević izjavio je da će na dan gradske slave biti najpre organizovana sveta litugija u Vaznesenjskom hramu, nakon čega će početi spasovdanska litija, odnosno krsni hod kod prestonicu. “Ove godine imamo posebnu neopisivu radost, jer među nas dolazi jedan detalj iz života Presvete Bogorodice koji se i pripisuje njenoj izradi. A reč je o delu pojasa Presvete Bogorodice koji je svojevremeno odavde iz Srbije knez Lazar poklonio manastiru Vatopedu, odakle sada Presveta Bogorodica pokazuje da nas ne ostavlja same i sirote, kako se to kaže u Svetom pismu, nego ona majčinskom ljubavlju natkrivljuje sve, pa evo i svoj srpski svetosavski narod”, rekao je Stojisavljević. Govoreći o trasi litije, Stojisavljević je rekao da će se ona, kao i ranijih godina, kretati od Hrama Vaznesenja Gospodnjeg Ulicom kneza Miloša, a nakon toga i Ulicom kralja Milana, zatim obilazno s desne strane kružnog toka Slavija, pa dalje Bulevarom oslobođenja do Svetosavskog platoa kod Karađorđevog parka, kada će dijagonalnom linijom produžiti pravo u Hram Svetoga Save na glavni zapadni ulaz. “Na raskrsnici ulica kneza Miloša i kralja Milana biće postavljen baldahin, odnosno ‘nebo’, pod koje će njegova svetost lično doneti časni pojas Presvete Bogorodice”, rekao je Stojisavljević. Dodao je da će “nebo” nositi gardisti, kao i da će u litiji pored đakona, sveštenika i drugih crkvenih lica učestvovati u ešalonima i vojni kadeti, učenici vojne gomnazije, kulturno-umetnička društva, policijski orkestar, visoke zvanice i vernici. “Ispred samog časnog pojasa stojaće Sveto Jevanđelje, zatim niz đakona koji kade, a onda ćemo imati ikonu Presvete Bogorodice koja drži časni pojas, specijalno naslikana za ovu priliku ovde od naših umetnika. Zatim ikona Vaznesenja ispred ikone Presvete Bogorodice kao slava grada. Ispred kole nalaziće se Časni krst”, rekao je Stojisavljević. Naveo je da će u Hram Svetog Save patrijarh Porfirije uneti pojas koji će vernici moći da celivaju nakon završetka bogosluženja. “Vernici koji žele da celivaju Pojas Presvete Bogorodice ulaziće sa zapadne strane i izlaziti ovamo na severna vrata. Biće obezbeđeno da sveštenici dežuraju i svi koji su neophodni da bi se sačuvao poredak. Narod molimo da se bez mnogo zadržavanja poklone časnom pojasu. Standardno je da se poklonimo, prekrstimo, celivamo i da idemo da drugima omogućimo pristup”, rekao je Stojanović. Naveo je da će pojas Presvete Bogorodice biti postavljen na blagosiljanje naroda sve do 29. maja do podne. Koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i episkop toplički Petar izjavio je da su vernici blagosloveni samom Bogorodicom na taj način što će, kako kaže, ona putem Časnog pojasa doći među vernike u Srbiji. “Crkva je neprestano događanje i izgrađivanje vernog naroda okupljenog oko episkopa i sveštenstva na bogosluženju, na Svetoj liturgiji, na svetim bogosluženjima. Te tako, ako smo deo crkve, mi moramo da učestvujemo u događajima crkve, u molitvenim događajima, i ako propustimo događaj, on može da izgubi priliku da učestvujemo u nečemu, a sada imamo zaista neverovatnu priliku iz više razloga. Dakle, Časni pojas Presvete Bogorodice jeste jedna od najvećih svetinja pravoslavlja. Njega je sama Bogorodica tkala. Njegova istorija je čudesna”, rekao je episkop toplički Petar. Dodao je da je crkva događaj u kojem mi učestvujemo, a učestvujući mi gradimo crkvu. “Mi smo komponenta gradnje tela Hristovog. Naša molitva, naše prisustvo takođe se računa i ima svoju težinu. Molim naš narod i molim se Bogu i Bogorodici da se u nama probudi taj naš duhovni pravoslavni gen i da se ta iskra vere i ljubavi probudi u nama. Hajde da učestvujemo u ovome svetom veličanstvenom događaju, da budemo deo molitvenog hoda, litije, da dočekamo Bogorodicu, da ona bude sa nama i da izmolimo nju, Majku Božiju koja je Hrista i Spasitelja našeg rodila, da ona pomogne našem narodu da se obnovi, da se umnoži, da se što više dece rađa”, rekao je episkop Petar. Podsetio je da je taj pojas u jednom periodu čuvao naš narod, a potom ga je sam knez Lazar poklonio i darivao manastiru Vatoped. “Nakon šest vekova mi smo blagosloveni samom Bogorodicom da budemo ta generacija koja će imati priliku da učestvuje u događaju dolaska same Bogorodice među nas kroz njen Časni pojas”, rekao je episkop toplički Petar. Ukazao je da, budući da se taj pojas nalazi na Svetoj Gori, žene nisu u mogućnosti da imaju dodir sa ovom svetinjom, jer je dolazak na Svetu Goru rezervisan samo za muškarce. “Ono što je takođe jako bitno jeste da je to najveća svetinja pravoslavlja i da su nebrojana čuda vezana upravo za ovaj Časni pojas. Ono po čemu je u vernom narodu osobito poznat i čuven pojas Presvete Bogorodice jeste to blagodatno dejstvo koje pomaže upravo bezdetnim parovima da dobiju porod. Nemoguće je nabrojati sve te primere”, rekao je episkop toplički Petar. Podsetio je da su ljudi stradalni narod koji je u ime pravde, i u ime Hrista, pretrpeo i velika stradanja. “Mi smo mali narod, ali mi znamo da je žrtva naša velika i da smo velike gubitke pretpeli u ratovima, bombarodvanjima, progonima i stradanjima. Danas bi trebalo da nas ima mnogo više nego što nas ima. Aktuelan je problem bele kuge i znam koliko parova koji žele da imaju decu imaju problem. To je prosto na nivou jedne pandemije. Pa ko će da nam pomogne ako neće Bogorodica? Ona dolazi sada među nas”, rekao je episkop toplički Petar. Dodao je da će na kraju bogosluženja 300.000 osveštanih trakica sa tog pojasa na severnom izlazu Hrama Svetog Sava biti deljene građanima. “Iz manastira Vatoped poslato nam je 300.000 osvećenih trakica koje su osvećene upravo na ovom pojasu. U tom pakovanju biće i uputstvo kako se taj pojas koristi. On se može nositi oko struka, oko vrata, oko ruke ima posebno uputstvo za bezdetne parove kako da ga upotrebljavaju”, rekao je episkop toplički Petar. Pojas Presvete Bogorodice je njen lični predmet koji se čuva u manastiru Vatopedu i podeljen je u tri dela i predstavlja jedinstvenu svetinju opstalu iz ovozemaljskog života Majke Božje. Prema predanju Pojas od kamilje dlake satkala je sama Bogorodica, a prilikom njenog vaznesenja na nebesa, predala ga je apostolu Tomi. Čuvanje Časnog Pojasa preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a Bogorodica je neposredno pre svog Uspenja naložila jevanđelisti Jovanu da ovim ženama podeli i njene dve rize. Dužnost čuvanja njene odeće iz generacije u generaciju nastavljala bi po jedna pobožna, nevina devojka koja je poticala iz njihove porodice. U vreme imperatora Arkadija, sina Teodosija Velikog, Časni Pojas je prenet u slavnu prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopolj kako bi štitila prestonicu i njene stanovnike od svakog neprijateljskog napada, nesreće i demonske zamke. Potom je Časni Pojas prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a kasnije je ponovo vraćen u Konstatinopolj. Oko 1150. godine Časni Pojas se nalazio u Velikoj palati u Carigradu, u hramu Svetog arhangela Mihaila. Najverovatnije je isečen, a njegovi delovi su preneti u ostale hramove. U 12. veku, tačnije u vreme vladavine cara Manojla І Komnina zvanično je uspostavljen praznik Časnog Pojasa 31. avgusta. Carski krst prešao je u srpske ruke kada je Sveti knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a 10 godina kasnije ga je poklonio manastiru Vatopedu i od tada se Pojas čuva u oltaru katolikona – sabornog hrama manastira. Za vreme Turkokratije bratstvo manastira je odlazilo u litije noseći Časni Pojas na Krit, Makedoniju, Trakiju i u Malu Aziju radi osvećenja i ukrepljenja podjarmljenog grčkog naroda, kao i radi oslobađljnja svake zarazne bolesti. Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa. Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: “Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen”. Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli da prenesu Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavaju u veri – odatle naziv Spasovdan. Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se uzneo na nebo (Uznesenje), tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima. Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica i Manastir Ravanica su posvećeni Spasovdanu. Nekim gradovima je to krsna slava, npr. Beogradu, Banjaluci, Istočnom Novom Sarajevu, Nevesinju, Čačku, Negotinu.

Duhovnik u crkvi Ružica i dekan Bogoslovskog fakulteta jerej Srboljub Ubiparipović izjavio je danas da će proslava slave Grada Beograda Spasovdana započeti liturgijom kojom će načalstvovati patrijarh Porfirije u Vaznesenjskoj crkvi u Beogradu.
“Današnji praznik spada u red 12 Gospodnjih praznika i, u skladu sa tim, biće veoma svečano proslavljen. Najpre u ovoj crkvi u Admirala Geprata u centru Beograda, budući da je sama crkva posvećena ovom prazniku veličanstvenom svetom liturgijom kojom će načastovati patrijarh srpski Porfirije uz sasluženje više arhireja, sveštenoslužitelja, igumana Svetogorskog manastira Vatopeda, starca Jefrema, i naravno brojnog naroda koji će uzeti učešće u svetoj liturgiji”, rekao je Ubiparipović u izjavi za K1.
On je podsetio da je u Vaznesenjsku crkvu juče sa Svete Gore iz manastira Vatoped stigao pojas Presvete Bogorodice, a koji će tokom Spasovdanske litije koja počinje danas u 19 časova, biti prenet u Hram Svetog Save.
“Kao što je već poznato, tokom jučerašnjeg dana u popodnevnim časovima na beogradski aerodrom, sveti manastir Vatoped je, naravno, oličen u liku starca Jefrema, njegovog igumana, i u pratnji monaha doneo časni pojas Presvete Bogorodice, jednu od najvećih svetinja koju Sveta Gora zapravo ima, i on je trenutno izložen za celivanje u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg i tako će sve biti do popodnevnih časova”, rekao je on.
Ubiparipović je istakao da će Spasovdanska litija, tokom koje će biti prenet pojas Presvete Bogorodice, biti formirana u Ulici admirala Geprata, a da će zatim preko ulica Kneza Miloša i Srpskih vladara, Trga Slavija i kroz Bulevar oslobođenja i Karađorđev park doći do Hrama Svetog Save.
“Svečana litija će biti formirana u ulici Admirala Geprata, preko kneza Miloša, zatim Srpskih vladara, Trga Slavije, Bulevara oslobođenja, Karađorđevog parka, i sam časni pojas će biti prenet u Hram Svetog Save, gde će posle molebana i besede patrijarha biti dostupan za celivanje i poštovanje, iskazivanje pobožnosti svih pravoslavnih hrišćana sve do kraja maja meseca ove godine”, rekao je on.
Naglasio je da će tokom litije, sem pojasa Presvete Bogorodice biti nošeni i sveto Jevanđelje, ikona koja je izrađena posebno za današnju proslavu gde je prikazan i pojas Presvete Bogorodice, kao ikona despota Stefana Lazarevića u čije vreme je, prema pretpostavkama, Beograd počeo da proslavlja Spasovdan.
“To će biti zaista jedan radosni, narodni, krsni hod, i ne samo naprosto kretanje od jedne crkve do druge crkve, nego i prilika da se sve ulice i sav prostor i vreme ovoga grada, ritam ovoga života u ovome gradu, zapravo osvećuju i na taj način, uz blagoslov i zastupničke molitve Presvete Bogorodice, prinose molitve trojičnom Bogu”, rekao je Ubiparipović.