Petković: Srce Briselskog sporazuma – ZSO i posle 13 god nije formirana

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je da su na današnji dan 2013. godine delegacije Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, potpisale Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, ali da ni danas, 13 godina kasnije srce tog sporazuma, Zajednica srpskih opština i dalje nije formirana uprkos čvrstim garancijama Evropske unije. Kako je podvukao sprovođenje sporazuma je podrazumevalo postojanje iskrenosti i dobre volje potpisnica, koja u Prištini nikada nije postojala, a tamošnja politička nomenklatura do danas otvoreno prkosi porukama da su za nju dogovori iz Brisela irelevantni, navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM. “Beograd je sve svoje obaveze ispunio, ali ključni deo Prvog briselskog sporazuma jesu odredbe koje se odnose na formiranje ZSO, koja treba da bude temelj za zaštitu položaja i prava srpskog naroda, što bi nesumnjivo doprinelo društvenoj i političkoj stabilnosti na Kosovu i Metohiji”, naglasio je Petković. Dodaje da političke strukture u Prištini predvođene Aljbinom Kurtijem godinama, umesto poštovanja sporazuma, dosledno rade na zastrašivanju i obespravljivanju Srba, sa namerom da naš narod protera sa svojih vekovih ognjišta. Ističe da Beograd, uprkos izostanku dobre volje Prištine, ostaje dosledno opredeljen za dijalog kao jedini razuman put za rešavanje teških problema na Kosovu i Metohiji i odlučan u zahtevima da se Zajednica srpskih opština formira. “To ističemo i tokom svake runde pregovora u Briselu, očekujući i od Evropske unije kao garanta potpisanog sporazuma da privoli Prištinu na poštovanje preuzetih obaveza. Sa naše strane postoji jasno opredeljenje da i nadalje budemo okrenuti traganju za kompromisnim rešenjima, tako što ćemo predano raditi na miru i stabilnosti, čak i onda kada u Prištini za tako nešto nemamo sagovornika”, rekao je Petković. Naglasio je da će Beograd nastaviti da insistira da se u dijalogu pronađu održiva i trajna rešenja koja bi dugoročno stabilizovala region i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji osigurala bezbednost i poštovanje ljudskih, građanskih i političkih prava., ali da bez ZSO nema ni suživota, trajnog mira ni stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije, jer Priština umesto poštovanja sporazuma poseže za jednostranim, eskalatornim i protivpravnim potezima i toga moraju da budu svesni i predstavnici međunarodne zajedice. “Zato Zajednica srpskih opština, sa svim svojim izvršnim nadležnostima, onako kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine, mora biti prioritetna tema za briselskim stolom i to isključivo po pitanju njene pune implementacije. Statut ZSO pod hitno mora da bude dogovoren, kao prvi konkretan korak, posebno imajući u vidu da je Upravljački tim Nacrt statuta sastavio pre osam godina, a zatim ga i predstavio Dijalogu na visokom nivou 2023. Dakle, i u formalnom smislu svi uslovi su odavno ispunjeni da Statut konačno bude usvojen. Već godinama ne postoji više nijedan razlog da se Prištini toleriše izbegavanje njenih ključnih obaveza”, rekao je Petković. Dodaje i da je Beograd na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je politički veteran u pregovorima, jasno stavio do znanja svim akterima na međunarodnoj sceni, da nastavak dijaloga isključivo zavisi od daljih koraka koje će preduzeti Brisel, tako da svaki od tih narednih koraka mora da bude posvećen primeni sporazuma o ZSO. “To treba da bude prava tema, a ne pokušaji razvodnjavanja sporazuma i nametanja jednostranih agendi. Mnogo je godina iza nas u dijalogu, kontinuitet u iskustvu kao i jasna odlučnost da nikada ne odustanemo od onoga što je naše i što nam pripada”, zaključio je Petković.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da Briselski sporazum ne bi postojao da nije bilo Zajednice srpskih opštine (ZSO) u njemu i dodao da je taj sporazum brinuo o čoveku, odnosno o Srbima i Albancima naglasivši da su i albanski građani u pokrajini imali određene benefite. Odalović je za Tanjug naveo da nijedan albanski političar u Prištini, od potpisnika i bivšeg premijera Hašima Tačija pa sve do aktuelnog premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, nije pokazao istinsku volju da sprovede sporazum u obliku u kojem je usaglašen. Dodao je da 13 godina svedočimo kontinuiranom izbegavanju implementacije dogovorenog, uprkos tome što je Priština odmah nakon potpisivanja ratifikovala sporazuma. “Imamo 13 godina izbegavanja, i sad nije meni problem Priština. Briselski sporazum nije hteo da ispoštuje Tači koju ga je potpisao. Nije ga ni Ramuš Haradinaj ispoštovao, nije ni Hoti, nije ni Isa Mustafa, neće ni Kurti. I neće ga ispoštovati u onakvom formatu i u onakvom obliku kako je to dogovoreno”, istakao je Odalović. Odalović je istakao da se danas nakon 13 godina ključne tačke Briselskog sporazuma direktno krše, ističući kao primer nepostojanje srpskog komandira policije na severu AP Kosova i Metohije, a što je definisano obavezom da regionalnog komandanta predlažu gradonačelnici četiri srpske opštine. Istovremeno, ukazao je na probleme u pravosudnom sistemu u južnoj srpskoj pokrajini, čime je Srbima uskraćeno pravo na pravično suđenje i zaštitu u istražnim postupcima. Takođe, smatra da Priština, uz prećutnu saglasnost Evropske unije, pokušava da obesmisli koncept ZSO kroz institucionalno nasilje i jednostrane poteze. “Nemamo još jednu stvar, plan implementacije da se sprovede. Mi imamo nekoliko stvari koje jednostavno Priština i Evropska unija, kao garant svega, ignorišu, izbegavaju, da o tome i pričaju, igraju na kartu svršenog čina, dozvoljavaju Kurtiju da divlja institucionalno, da razara institucije i obesmišljava sutra Zajednicu srpskih opština, jer sve ovo o čemu mi pričamo stoji vrlo jasno”, kazao je on. Govoreći o današnjici i daljem nesprovođenju sporazuma, ukazao je da je Aljbin Kurti tokom svog mandata oduzima zemlju Srbima na kojoj je pravio kasarne, kao i da je u poslednjim aktivnostima napao zdravstvo i prosvetu. “To su teme urbanog razoja i zaštite životne sredine, a gde plan implementacije direktno vidi vezu Zajednice srpskih opština sa Republikom Srbijom. Finansiranje, sve se to identifikuje kroz to. Da ovo funkcioniše, odnosno ZSO, mi bi imali kolektivno telo koje predstavlja kosovske Srbe u svim ovim oblastima”, rekao je Odalović.