Mali: Veliko interesovanje investitora za državne hartije potvrda stabilnosti Srbije

Republika Srbija danas je uspešno realizovala još jednu emisiju državnih obveznica, uz veliko interesovanje američkih i evropskih investitora, a prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali rekao je da je interesovanje investitora za državne hartije potvrda stabilnosti Srbije. Mali je izrazio zadovoljstvo rezultatom emisije, koja potvrđuje snažno poverenje investitora u stabilan kreditni profil i u ekonomsku politiku Republike Srbije, saopšteno je iz Ministarstva finansija. “Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. Ovoga puta, Srbija je zabeležila veoma visoku tražnju u iznosu od više od osam milijardi evra. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije”, rekao je Mali. On je naglasio da je po prvi put emisija realizovana u tri tranše i u dve različite valute. „Prva tranša, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25 odsto će se iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine. Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875 odsto predstavlja još jednu u nizu održivih obveznica Republike Srbije”, rekao je Mali. Kako je naveo, posebno je važna ta zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo. “Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije ʹSrbija 2030”, naglasio je Mali. Kada je reč o poslednjoj tranši u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine, dodaje se u saopštenju. Prateći politiku aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je danas realizovalo operaciju finansijskog hedžinga čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66 odsto. “Prevremenim otkupom obveznica koje dospevaju 2027. godine aktivno upravljamo javnim dugom i dodatno jačamo stabilnost javnih finansija. Osim toga, ne stajemo sa projektima za razvoj zemlje, jer oni donose još novih radnih mesta, i dalji rast BDP-a. Posebno smo posvećeni ulaganjima u ʹzeleneʹ projekte koji podstiču održivi i inkluzivni ekonomski rast”, rekao je Mali. Istakao je da smo tokom aukcije uspeli da smanjimo cenu u odnosu na inicijalnu stopu za 30 baznih poena, što je veoma dobar rezultat u aktuelnim uslovima na tržištu kapitala koje karakterišu povećana neizvesnost i promenljivi uslovi finansiranja. Emisija je, kako je objasnio, u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a takođe i u skladu sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5 odsto. “Naša projekcija će biti ispoštovana. Striktno vodimo računa o nivou javnog duga jer nam je stabilnost javnih finansija neophodna u aktuelnim svetskim krizama. Naš javni dug je na kraju februara iznosio 41,5% BDP-a, što je duplo manje u odnosu na javni dug evrozone koji se kreće na nivou od oko 89%”, istakao je Mali. Dodao je da ovom transakcijom Republika Srbija dodatno jača otpornost na spoljne rizike i obezbeđuje stabilne izvore finansiranja. “Ekonomija Srbije je danas daleko otpornija na šokove jer se novcem, investicijama i reformama upravlja odgovorno. To su stvari koje su Srbiji pre dve godine prvi put donele investicioni kreditni rejting. Očuvanje fiskalne stabilnosti, pažljivo planiranje trenutka zaduživanja i blagovremeno upravljanje javnim dugom postaju od suštinskog značaja za zaštitu ekonomskih interesa države i građana”, poručio je Mali. On je istakao da su od početka godine zemlje Centralne i Istočne Evrope na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra. Rumunija je na taj način prikupila osam milijardi evra uz nivo javnog duga koji je na kraju 2025. godine iznosio 59,3%, Mađarska tri milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju prošle godine od 74,6% BDP-a, Poljska, 9,5 milijardi evra i dugom od 59,7% BDP-a i Slovenija 2,5 milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju 2025. godine od 65,7% BDP-a, navedeno je u saopštenju.