Britanski Telegraf objavio veliki tekst o predsedniku Vučiću: Od “fiskalnog invalida” napravio je uspešnu zemlju!

Izvor Alo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izuzetno vešt političar koji uspešno vodi svoju zemlju u trenutku kada u Evropi vlada razdor, piše londonski “Telegraf” i ističe da Vučić nije ni za Rusiju ni protiv Evrope, već da je njegova jedina briga interes Srbije i očuvanje njene samostalnosti.

U opširnom tekstu Kapil Komiredi navodi da Vučića na Zapadu obično opisuju kao poslušnika predsednika Rusije Vladimira Putina, ali da je stvarnost sasvim drugačija.

“Vučićev izazov je bio da izbalansira između Rusije, koju Srbi poštuju kao zaštitnicu, i svojih napora za dublju integraciju u Evropu”, ističe se u tekstu.

Ocenjuje se da ono što izaziva ljutnju u Evropi nije toliko Vučićeva navodna lojalnost Rusiji koliko njegova sposobnost da se nosi sa rivalstvom između Zapada i Rusije na taj način što sarađuje sa više strana. 

Ističe se da Srbija ima razvijenu saradnju sa Kinom, da privlači 96 odsto svih kineskih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu i da je nedavno Peking prodao Srbiji hipersonične rakete po sniženoj ceni, a da Beograd istovremeno sarađuje i sa Indijom.

Komiredi navodi da je prošlog meseca u Nju Delhiju, na velikoj konferenciji o veštačkoj inteligenciji, Vučić toliko impresionirao premijera Indije Narendru Modija da je indijski premijer, prema rečima njegovih pomoćnika, dan nakon sastanka sa Vučićem, naložio zvaničnicima da pronađu datume za zakazivanje posete Beogradu.

Autor navodi da zapadna štampa Vučića rutinski prikazuje kao oličenje srpskog ultranacionalizma, kao i da se na Srbiju gleda sa sumnjom zbog toga što se nije pridružila sankcijama protiv Rusije, dok se Vučić osuđuje zbog pojavljivanja u Moskvi na obeležavanju Dana pobede, ali da je realnost drugačija.

Ističe se da je među Vučićevim najžešćim kritičarima ruski nacionalistički filozof Aleksandar Dugin, koga Putin očigledno poštuje.

U tekstu se takođe ukazuje da se na Zapadu Srbija često prikazuje kao zemlja u kojoj vladaju nacionalizam, nezadovoljstvo i tiranija, da se njena istorija pojednostavljuje, a njene suprotnosti ignorišu. 

“U mnogim aspektima, označavanje Vučića kao diktatora je trijumf samoljubive zapadne kaste koja nastoji da nadomesti sopstveno zbližavanje sa globalnim tiranijama tako što svakog evropskog lidera koji odbije da se pokloni njenoj uzvišenoj slici o sebi naziva diktatorom”, navodi se u tekstu.

Ukazuje se da, međutim, u Srbiji postoji pluralizam i da zato označavanje Srbije kao autoritarne ne odgovara stvarnosti.   

“Srpski mediji uživaju stepen slobode na kojem bi joj pozavidela, recimo, Indija, najmnogoljudnija demokratija u svetu. Liberalni časopis poput srpskog nedeljnika Vreme je retkost čak i u zrelim demokratijama”, naglašava se u tekstu.

Podseća se da su Srbi bili okosnica partizanskog otpora nacistima u regionu prepunom kolaboracionista i da su se suprotstavili odluci Jugoslavije o pristupanju Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana 1941. godine. 

Autor ističe da je Vučić izuzetno vešt političar i da Srbija pod njegovom vlašću ne odgovara lošoj slici kako se ponekad predstavlja na Zapadu, da je reč o zemlji koja je još u procesu razvoja, ima  teškoća i podela, ali ipak napreduje. 

U tekstu se naglašava da je Vučić, više od godinu dana nakon početka protesta zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, i dalje najpopularniji političar u Srbiji.

Navodi se da bi, prema anketi Ipsosa iz januara, da su izbori održani tada, Vučić dobio ubedljivu većinu glasova.

Autor ukazuje da je Vučićev uspeh delimično rezultat i ekonomske politike i podseća da je, kada je Vučić stupio na dužnost 2014. godine, Srbija bila “fiskalni invalid”, sa stopom nezaposlenosti od 21,3 procenta, a da je danas taj broj oko 9 procenata. 

Ističe se da je u istom periodu BDP porastao sa oko 45 milijardi dolara na više od 80 milijardi dolara u 2024. godini i da se očekuje da premaši 100 milijardi dolara do kraja ove decenije.

Ukazuje se da rast Srbije nije samo industrijski, već i tehnološki, da je Srbija postala regionalno tehnološko središte, da IKT sektor čini oko 10 procenata BDP-a, a izvoz softvera se približio rekordnih 4,5 milijardi dolara u 2025. godini. 

Autor navodi da su urađene stotine kilometara novih auto-puteva i da su milijarde stranih investicija preoblikovale sliku zemlje, a da su za građane koji se sećaju ekonomske oskudice i političke nestabilnosti ove činjenice od velikog značaja.

Ukazuje se da je sukob na Bliskom istoku ova dostignuća istakao u prvi plan i navodi da je Vučić građane u obraćanju uverio da zemlja ima rezerve nafte i gasa dovoljne za nedelje ukoliko dođe do prekida snabdevanja. 

Autor teksta piše i da predsednik Vučić ima zastrašujuću sposobnost da predviđa budućnost i da je predvideo početak sukoba na Bliskom istoku.

“On poseduje, kako jedan susedni balkanski političar primećuje sa dozom zavisti, ‘neverovatnu sposobnost da obrađuje informacije i uočava trendove’ pre nego što se pojave”, navodi se u tekstu.

Dodaje se da je prošla godina bila najizazovnija otkako je Vučić došao na vlast 2014. godine i naglašava da je za vreme protesta Vučić sa istrajnošću čuvao red.

“Njegov prioritet nije bio samo da preživi previranja, već da osigura da njegovo nasleđe ne bude izbrisano”, naglašava autor teksta.

Dodaje se da je Vučić tokom protesta, kako su tenzije rasle, pozivao na uzdržanost i navodio da su mnogi demonstranti bili “dobronamerni”, kao i da je naložio vlastima da ne koriste prekomernu silu.