Rebalans budžeta za 2019. godinu tehnički, budući da do toga ne bi ni došlo da Vlada Srbije nije usvojila rebalans kojim se reguliše povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru, rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Podsetio je da je Vlada donela odluku da se zaposlenima u ustanovama kulture povećaju zarade za deset odsto, u ustanovama socijalne zaštite devet, a zaposlenima u državnoj upravi za osam odsto.

– Suština ovog rebalansa jeste da se obezbede sredstva za isplatu povećanih zarada zaposlenih. Za to je obezbeđeno 427 miliona dinara, odnosno 3,38 odsto budžeta. Naravno, u budžetu za narednu godinu biće obezbeđen novac za povećane plate zaposlenih. Još 15. oktobra utvrdili smo Nacrt odluke o budžetu grada za 2020. godinu, koji je potom „ostavljen” na javnoj raspravi na sajtu Skupštine grada. Stiglo je više hiljada predloga građana, koji su primani do 10. novembra, i dosta tih predloga biće objavljeno tokom narednih dana, posle čega će Gradsko veće konačno usvojiti Nacrt budžeta, koji će biti upućen Skupštini grada. Mogu da obećam da ćemo, u skladu sa zakonom, budžet za narednu godinu usvojiti do 30. novembra. Ukupna sredstva Grada Beograda, prema ovom rebalansu, iznose 134.316.365,422 dinara, dok će budžet za narednu godinu iznositi nešto više od 143 milijarde dinara, što je najveći budžet u istoriji Beograda – rekao je Vesić.

On je istakao da bi, osim što će zaposleni dobiti povećanje plata, trebalo podsetiti da Grad Beograd već drugu godinu zaredom isplaćuje solidarnu pomoć od 41.800 dinara zaposlenima u komunalnom sistemu.

– Pored toga, isplaćena je i solidarna pomoć u iznosu od 20.000 dinara zaposlenima u predškolskim ustanovama. Grad je zaposlenima u predškolskim ustanovama obezbedio dodatnih šest odsto povećanja zarada, ne računajući republičko, pa oni dobijaju šest odsto veću platu od zaposlenih u predškolskim ustanovama u unutrašnjosti Srbije. Takođe, rebalansom je obezbeđen novac za isplatu solidarne pomoći zaposlenima u Gradskoj upravi u iznosu od 41.800 dinara, dok će zaposleni u ustanovama kulture i socijalne zaštite, koji do sada nisu dobijali solidarnu pomoć, dobiti istu u iznosu od 20.000 dinara. Sve ovo možemo da radimo jer je budžet grada stabilan, ali i zato što ljudi to zaslužuju – dodao je Vesić.

On je istakao da će ove godine suficit u gradskim javnim preduzećima biti pet-šest milijardi dinara, za razliku od prethodne gradske vlasti koja je 2013. godine imala minus od dve milijarde dinara.

Vesić je naveo primer „Gradskih pijaca”, podsećajući da promet na godišnjem nivou preduzeća iznosi oko milijardu dinara. Isto preduzeće je u poslednje dve godine uložilo u nove pijace 2,5 milijardi dinara.

– Pijace moraju da budu uređene da bi izdržale konkurenciju supermarketa, koji pružaju istu uslugu korisnicima kao i pijace. Da bi pijace mogle da funkcionišu, moramo da ih uređujemo, zato je samo u Palilulsku pijacu uloženo 1,3 milijarde dinara. Uskoro će biti završena Palilulska pijaca, koja će biti uređena kao svaka pijaca u Evropi. Trenutno se čeka dobijanje upotrebne dozvole, nakon čega ćemo pokazati slike prethodnog stanja te pijace. Zato je potpuno normalno da grad ulaže u svoja preduzeća jer time povećava vrednost gradske imovine – ukazao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je dodao da će „Gradske pijace” ove godine imati dobit od 84 miliona dinara i podsetio da svu dobit u poslednje tri godine reinvestiraju u nove pijace.

– Inače „zelene pijace” u ingerenciji „Gradskih pijaca” donose dobit samo 20 odsto i zbog toga će se tražiti partneri za svaku pijacu, kako bi one bile bolje za naše građane. Za razliku od prethodne, tako se ponaša odgovorna gradska vlast – ukazao je zamenik gradonačelnika.

Jedan od primera ulaganja u gradska preduzeća jeste i kupovina 65 novih kamiona za čišćenje snega.

– Ove godine ćemo imati prvi put sto operativnih kamiona za čišćenje snega, uz 30 kamiona u rezervi. Kupili smo takođe 25 novih kamiona za čišćenje ulica, 35 novih smećara, obnavlja se mehanizacija i mnogo se više ulaže nego ranije – naveo je Vesić.

Sekretarka za finansije Tatjana Milivojević  je istakla da, kada se izuzmu preneta sredstva i sopstveni prihodi indirektnih korisnika, na raspolaganju ostaje godišnji obim javnih sredstava budžeta grada i budžeta gradskih opština u visini od 124,3 milijarde dinara. Sredstva budžeta grada, kako je precizirala, iznosiće 111 milijardi dinara koje čine tekući prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. U budžetu gradskih opština ostaje na raspolaganju 12,9 milijardi dinara i dodatna sredstva, koja su povećana u skladu sa Zakonom o poreskom sistemu u visini od 323 miliona dinara, zaključila je Milivojevićeva.

Beograd dobija ulicu slavnog sovjetskog vojnika Nikolaja Kravcova na inicijativu Aleksandra Vučića
 

Odbornici Skupštine Grada Beograda usvojili su na današnjoj sednici inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u svojstvu građanina, da se novoizgrađena ulica na prostoru Beograda na vodi, koja će spajati Savsku ulicu i Bulevar Vudroa Vilsona, nazove po slavnom sovjetskom vojniku iz Drugog svetskog rata, Nikolaju Kravcovu. Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada na petnaestoj sednici, neposredno pre toga, saglasila se takođe sa ovom inicijativom.

Kako je precizirala Andrea Radulović, zamenica predsednika Skupštine grada i predsednica pomenute komisije, Nikolaj Kravcov bio je vojnik Sovjetskog Saveza, mladi čovek, koji je svojom hrabrošću i nesebičnošću pružio neizmeran doprinos u oslobođenju Beograda oktobra 1944. godine.

– Ove godine obeležavamo 75 godina od izvojevane pobede nad okupatorom i konačne slobode naše prestonice u Drugom svetskom ratu, u ratu u kojem su mnogi položili svoje živote na braniku kako naše tako i ruske otadžbine i sve sa jednim ciljem, a to je konačna sloboda dva bratska naroda. U toku Beogradske operacije, koja je trajala od 12. do 20. oktobra, pod komandom generala Vladimira Ždanova, brigada u kojoj se nalazio Kravcov potukla je neprijateljske grupe okupatora koja je pokušavala da pobegne iz Beograda. U borbama u blizini Crkve Svetog Marka, Kravcov, želeći da konačno potuče neprijatelja i donese toliko željenu slobodu srpskom narodu, teško je ranjen. Od posledica ranjavanja preminuo je u bolnici, dva dana pre oslobođenja Beograda, 18. oktobra 1944. godine. Sahranjen je 22. oktobra u zajedničkoj grobnici boraca Crvene armije na Pozorišnom trgu, današnjem Trgu republike, ispred zgrade Narodnog pozorišta. Deset godina kasnije, njegovi posmrtni ostaci preneti su na Groblje oslobodilaca Beograda – navela je Andrea Radulović.

Ona je iznela navode iz inicijative Aleksandra Vučića, u svojstvu građanina, da je Nikolaj Kravcov, položivši svoj život sa nepune 24 godine za slobodu našeg naroda i oslobođenje Beograda, svojim podvigom nas zauvek i neizmerno zadužio.

– Kravcova ljubav prema našem narodu, prema slobodi koju je želeo da nam konačno pruži, nikada neće biti zaboravljena i večno će biti poštovana – istakla je Andrea Radulović.

Takođe, Skupština grada donela je i Odluku o postavljanju skulpture „Slepi guslar” u parku Veliki Kalemegdan. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda podneo je, a Komisija usvojila inicijativu, u kojoj predlažu da se skulptura postavi na zelenoj površini sa jugozapadne strane Spomenika zahvalnosti Francuskoj.

– „Slepi guslar” je bronzana skulptura, rad vajara Paskije Paška Vučetića, kao deo spomeničke kompozicije Spomenika Karađorđu na Kalemegdanu, podignutog 1913. godine, a srušenog 1916. godine od austrougarskih okupacionih snaga. Nakon završenog Prvog svetskog rata, na mestu demontiranog Spomenika Karađorđu, 1930. godine podignut je Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Skulptura „Slepi guslar” jedini je preostali deo složene spomeničke kompozicije Spomenika Karađorđu – pojasnila je Andrea Radulović.

Nikodijević: Izmene i dopune Poslovnika za efikasniji rad Skupštine grada

Odbornici su usvojili i Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine Beograda. Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević precizirao je da se radi, pre svega, o pravno-tehničkom usaglašavanju odredbi poslovnika s obzirom na to da je pre nekoliko meseci Skupština Srbije usvojila novi zakon o lokalnim samoupravama i novi zakon o glavnom gradu.

Nikodijević je podsetio da je posledica usvajanja tih zakona bilo usvajanje novog statuta Grada Beograda.

– Neophodno je uskladiti članove poslovnika Skupštine Grada Beograda sa novim statutom. Najvažniji delovi koji se usaglašavaju, a nema ih mnogo, tiču se izbora sekretara i zamenika sekretara Skupštine grada, a na jasniji način biće definisan i izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća – rekao je Nikodijević.

Kada je u pitanju izmena broja radnih tela, po novom poslovniku ograničen je na 25, naveo je predsednik Skupštine grada.

– Zakon kaže da je to maksimum, što nas ne sprečava da ih eventualno bude manje. Prva od dve ključne stvari, kada je u pitanju promena poslovnika, jeste uvođenje Instituta javnog slušanja, koji proizilazi iz novog zakona koji je usvojen i koji od ranije koriste zemlje sa razvijenom parlamentarnom demokratijom. Poslovnik definiše način na koji se može doći do javnog slušanja. Radna tela svojim odlukama po pitanjima koja su od velikog značaja za Skupštinu Grada Beograda mogu podneti predloge Skupštini grada u vezi tematike koja će omogućiti javnu sednicu sa javnim slušanjem. Nakon javnog slušanja, radno telo ili istaknuti pojedinci mogu pisanim putem da dostave primedbe ili sugestije sekretaru Skupštine grada. Druga važna stvar među izmenama je i mogućnost zakazivanja Skupštine grada po hitnom postupku u roku od 24 časa. Kao predsedniku Skupštine Beograda bilo mi je čudno da poslovnik ne predviđa mogućnost zakazivanja sednice u roku kraćem od sedam dana u nekim ekstremnim situacijama koje iziskuju hitno održavanje sednice. To je naravno nešto što nećemo koristiti van opisanih situacija, ali ako se ukaže potreba, moći ćemo da je iskoristimo. Sve promene imaju za cilj efikasniji rad gradskog parlamenta – dodao je Nikodijević.