Na adresi Bulevar Franše d’Eperea broj 5 počeli su radovi na rekonstrukciji postojećeg objekta, ali i na izgradnji novog dela Hitne pomoći, koji će pružiti najsavremenije uslove za rad ovog veoma važnog medicinskog objekta u Beogradu. Kompleks Zavoda za urgentnu medicinu izgrađen je 1957. godine i do sada nije doživeo značajnija ulaganja. Sastoji se od tri zgrade sa pripadajućim parkingom, ukupne površine od 5.227 kvadratnih metara. Novim planom predviđeno je proširenje kapaciteta i modernizacija prostora, sa ukupnom bruto površinom od oko 11.000 kvadratnih metara.
– Modernizacija Zavoda za urgentnu medicinu u Beogradu predstavlja ključnu investiciju koja će značajno poboljšati zdravstvenu zaštitu naših građana. Ovaj projekat je primer kako naša politika stavlja građane na prvo mesto, osiguravajući brz i efikasan odgovor u hitnim situacijama i unapređujući kvalitet života putem bolje i dostupnije medicinske zaštite. Ulaganja u zdravstvo danas jesu naša obaveza za stabilniji i sigurniji Beograd – izjavio je gradski sekretar za investicije Luka Petrović.
Iz Sekretarijata za investicije Grada Beograda najavili su da će projekat biti podeljen u tri faze. Prva faza obuhvata rušenje postojećeg Bloka A i izgradnju nove zgrade sa potrebnim sadržajima i 33 garažna mesta za sanitetska vozila. Druga faza podrazumeva rekonstrukciju i dogradnju Bloka B, kao i izgradnju nove nadstrešnice sa 10 parking-mesta za sanitetska vozila. Finalna faza, Faza 3 , fokusira se na rekonstrukciju Bloka C.
– Važna informacija za sve građane jeste da projekat izgradnje u tri faze ima za cilj neometano vršenje svih do sadašnjih aktivnosti u Hitnoj pomoći. Planirane faze će osigurati kontinuitet rada i neometano izlaženje na teren za sve zaposlene u Hitnoj medicinskoj službi, čime će se garantovati brza i efikasna reakcija u svim hitnim situacijama – dodao je Petrović.
Kada projekat bude završen, očekuje se znatno povećanje kapaciteta i prostora za oko 800 zaposlenih, koji će raditi u smenama, omogućavajući efikasniji i udobniji rad. Osim toga, očekuje se da će nakon implementacije projekta objekat Hitne pomoći ostvariti konačnu uštedu energije od 49 odsto i uštedu primarne energije od 16 procenata.
Sa ugovorenom vrednošću od 1.591.489.168,68 dinara bez PDV- a i rokom izvođenja od 730 dana, ovaj projekat predstavlja ključni korak ka unapređenju medicinskih usluga u našoj prestonici.
