Ona je crnogorskoj agenciji Mina, komentarišuci najavljeno usvajanje strategije za uspešan prijem Crne Gore i Srbije u EU do 2025. godine, rekla da je „Evropska komisija (EK) prepoznala da je neophodan “vetar u leđa“ i da se ovim tempom polako gubi entuzijazam“, prenosi RTCG.

Miščevićeva je kazala da na to gleda kao na poruku EK državama clanicama da „razumeju da je nama potrebna izvesnost na evropskom putu i da se naše pristupanje uklapa u razgovore o reformi Unije“.

„Kada je rec o rokovima, 2025. godinu vidim samo kao okvir, sve ce zavisiti od naše pripremljenosti i spremnosti EU za proširenje“, navela je ona.

Upitana da li smatra da pominjanje Crne Gore i Srbije u istom kontekstu znači da Brisel u procesu pristupanja EU gleda na ove dve države zajedno, odnosno ima stretegiju da budu deo jednog „paketa“ u pristupanju, Mišcevićeva je rekla da je jedno od osnovnih pravila pristupanja ocenjivanje učinjenog uspeha u dostizanju evropskih standarda za svaku državu kanidata.

„Ne verujem u pakete, posebno što je teško govoriti o tako necem u našem regionu, gde je svaka od država na različitim nivoima odnosa s EU. Ali, sa druge strane, ocena o stupanju u članstvo je uvek politička i donose je jednoglasno sve države članice“, rekla je šefica Pregovarackog tima Srbije.

Na pitanje da li smatra da će pitanje Kosova biti najizazovnije u pregovaračkom procesu Srbije s EU, Mišcevićeva je rekla da dijalog Beograda i Prištine i Poglavlje 35 koje prati sve što je dogovoreno u okviru dijaloga jeste, uz Poglavlja 23 i 24, „kontrolno poglavlje“ u pregovorima.

„Odnosno, ukoliko u njemu ne ostvarujemo napredak, pregovori u ostalim poglavljima mogu biti zaustavljeni. Dok ostvarivanje napretka u poglavljima vladavine prava zavisi od nas, napredak u Poglavlju 35 zavisi i od treće strane, odnosno od ucešća Prištine u dijalogu i to se pokazalo kao otežavajuća okolnost na koju ne možemo da utičemo“, rekla je Mišcevićeva.