Predsednik Privremenog organa Beograda Aleksandar Šapić izjavio je  da će radovi na izgradnji tunela od Savske do Dunavske padine i novog Savskog mosta početi početkom juna ove godine. Kako je rekao na konferenciji za novinare, tunel će uranjati u zemlju u ulici Despota Stefana, a drugi ulaz u tunel će biti ispod parka kod ekonomskog fakulteta. Tunel će biti dugačak dva kilometra i imaće dve tunelske cevi, sa po dve trake u svakom smeru. Šapić je rekao da će zvanično otvaranje radova biti početkom juna, da će to biti samo pripremni radovi, a da će sa početkom školske godine početi ozbiljniji radovi. Šapić je istakao da će se time nadovezati na novi savski most, čija će izgradnja, kako je rekao početi ove godine, a da će pripreme za rasklapanje starog krenuti početkom juna. Ukupna vrednost izgradnje tog tunela biće 235 miliona evra, a njegovu izgradnju finansiraće Vlada Srbije.

Nazvali smo ga „mali metro” zato što će omogućiti da se u ovaj deo grada s Novog Beograda, preko novog savskog mosta i tunela, stiže brže nego metroom jer metro ima stanice, a ovde neće imati šta da vas zaustavi. Ovo je jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji saobraćajni projekat u Beogradu u poslednjih nekoliko decenija. Zašto? Prvo zato što za 13–14 procenata rasterećuje u saobraćajnom smislu centar grada, zatim procena je da više od petnaest odsto smanjuje zagađenje u centru grada jer će saobraćaj da se odvija dva kilometra ispod zemlje, a najvažnije je što saobraćajno spaja dva najudaljenija dela grada. Danas, da biste iz ovog dela grada, ali i iz onih udaljenijih naselja na ovom potezu, stigli do Novog Beograda, teško da u vreme „špiceva” i saobraćajnih gužvi to možete da učinite ispod sat, sat i po. Završetkom ovog projekta to će biti za samo nekoliko minuta, što sa ove tačke gledišta deluje neverovatno – naglasio je Šapić.

Pripremni radovi na novom savskom mostu počeće istovremeno kada i na tunelu, preciznije, počeće razmontiranje Starog savskog mosta i priprema za izgradnju novog.

– Po prvobitnom planu trebalo je da saobraćaj bude zatvoren, ali to sebi nismo mogli da priuštimo, tako da ćemo iz Vladimira Popovića napraviti privremenu saobraćajnicu za pravac ka Brankovom mostu, odakle će saobraćaj normalno funkcionisati. Nadam se da ćemo početkom juna doći da obiđemo zvanični početak radova, kao i da će, kada se završi školska godina, od druge polovine juna radovi krenuti intenzivnije. To podrazumeva i redukciju saobraćaja, odnosno radiće po jedna traka sa svake strane. Trebaće strpljenja, ali trudićemo se da sve prođe sa što manje ometanja, baš kao što smo uradili i u Višnjičkoj ulici koja takođe predstavlja deo ovog projekta – dodao je on.

Kada je reč o funkcionisanju saobraćaja, Šapić je podsetio da je donji deo Balkanske postao dvosmerna ulica.

– To je urađeno da bi se premostio period radova, a kako bi stanovnici oko Sava centra, Tržnog centra „Ušće” i iz blokova imali alternativu prelaska reke do Nemanjine ulice. Takođe će biti organizovane posebne autobuske linije gradskog prevoza koje će se preko Brankovog mosta uključivati u Ulicu Gavrila Principa i preko Balkanske se ulivati u Nemanjinu, a odakle će te putnike preuzimati tramvaji. Nema sumnje da će Brankov most biti opterećen, ali zato nam je i cilj da se radovi završe u roku od dve godine – istakao je Šapić.

Tunel će imati oko dva kilometra, sa po dve trake sa svake strane, precizirao je Šapić, i naglasio da je promenjen projekat po kojem je trebalo da se dosta objekata kod Ekonomskog fakulteta ruši, te da sada, po novom projektu, na tom mestu tunel uranja u zemlju. Očekivanja su da bi u toku sledeće godine mašina „krtica” trebalo da počne sa bušenjem.

– Očekujem da bi u sledeće četiri godine projekat „malog metroa” trebalo da bude gotov, „u suton”, odnosno neposredno pre prve linije metroa. Verujem da će Beograd u sledeće četiri godine doživeti izuzetne kvalitativne promene, od saobraćajnih preko infrastrukturnih. „Mali metro” će biti na ponos Beograda, dva kilometra tunela koji će prolaziti ispod jezgra grada s novim mostom, svim saobraćajnicama i velikom petljom na Novom Beogradu, sve to će biti jedna vrsta saobraćajne revolucije i projekat koji će potpuno promeniti vizuru grada – rekao je Šapić, podsetivši da ideja izgradnje tunela datira iz 50-ih godina prošlog veka.

Vrednost izgradnje tunela iznosi 235 miliona evra, finansijer je Vlada Republike Srbije, nosilac projekat je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, a ugovor o izgradnji potpisan je u novembru 2023. godine.

Odgovarajući na pitanje novinara šta će biti sa Starim savskim mostom kada počne izgradnja novog, Šapić je naglasio da je njega nemoguće premestiti u jednom komadu. „To je nemoguće. Da li mogu delovi? Mogu. Ja se stvarno time nisam bavio. Taj koji vam je o tome pričao, njega pitajte. Ja mislim da taj most treba da se rašrafi i da se proda u starog gvožđe. To je moje mišljenje. Takvih mostova je bilo 60 širom Evrope, nacističkih mostova. Nijedan nije sačuvan“, rekao je Šapić. On je dodao da misli da je besmisleno pokušati da se sačuva ceo most, ali nema ništa protiv toga da se i to uradi ako neko bude smatrao da je to svrsishodno. „U ovom gabaritu ne može da se prenese, on može da se rasklopi i da se jedan deo sastavi negde drugo. Gde će se to raditi? Ne znam. Kada budem imao informaciju, ja ću vam javiti, ja u tome ne učestvujem“, naglasio je Šapić. Govoreći o Beogradskom sajmu, Šapić je rekao da je on nekada bio u širem centru grada, a da je sada skoro u strogom centru grada. „I vi gde god odete u Evropi, u svetu, sajam iziskuje daleko veći, širi prostor. Mora biti uslužniji, uslovniji i tako dalje. Mislim da će novi sajam koji se pravi preko puta Nacionalnog stadiona, zaista biti sajam koji će moći da odgovori svim potrebama jednog dvomilionskog grada. Ono što je najvažnije, je da Hala 1, koja je zaštićena zakonski, se neće uklanjati, a postoje razne ideje šta će biti u njoj“, rekao je Šapić. Gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da još nikakva odluka nije doneta za Beogradski sajam, kao ni za zgradu Generalštaba. „Pre više od decenije i po je vlada donela odluku o zaštiti onoga što je na Sajmu tada smatrano da je vredno. Ista takva odluka i danas važi. Nikakav plan još nije napravljen, što znači još nije završen čitav postupak, da bi svi mi znali kako će tačno prostor oko Sajma i sam Sajam izgledati“, rekao je Stojčić. On je dodao da će svakako Hala 1 ostati takva kakva je, ali da će biti rekonstruisana i dobiće neku javnu namenu. Što se tiče Generalštaba, Stojčić je rekao da je izvesno da je tehnički nemoguće i finansijski neopravdano da se sam objekt rekonstruiše. „Na fakultetu sam, kao i kolege, učio o tom objektu, o Nikoli Dobroviću kao verovatno najznačajnijem srpskom arhitekti, ali suočavate se s realnošću, da li je to moguće i da li će ikada iko to biti u stanju da rekonstruiše“, rekao je Stojčić. On je dodao da ćemo tek u narednim mesecima videti šta je konačan zaključak, kako bi taj prostor mogao da izgleda i kakva će biti njegova namena. „Sigurno ćemo u oba slučaja dobiti nešto što je primereno“, zaključio je Stojčić.