Iranski predsednik i šef diplomatije poginuli u američkom helikopteru Bell 212, proglašena petodnevna žalost tanjug

Objavljeno: 20.05.2024. 10:10 Izmenjeno: 20.05.2024. 17:04

(AP Photo/Vahid Salemi, File)   Helikopter nakon čijeg su pada poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi i iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahijan bio je američki Bell 212 koji je razvila firma Bell Helicopter za kanadsku vojsku kasnih 1960-tih godina kao nadogradnju originalnog UH-1 Iroquois. Civilna verzija tih helikoptera iz ere Vijetnamskog rata bila je […]

(AP Photo/Vahid Salemi, File)

 

Helikopter nakon čijeg su pada poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi i iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahijan bio je američki Bell 212 koji je razvila firma Bell Helicopter za kanadsku vojsku kasnih 1960-tih godina kao nadogradnju originalnog UH-1 Iroquois. Civilna verzija tih helikoptera iz ere Vijetnamskog rata bila je u širokoj upotrebi širom sveta, a koriste je i vlade i privatni operateri, preneo je Rojters. Helikopter je predstavljen 1971. godine i ubrzo je počelo njegovo korišćenje u SAD i Kanadi, prema dokumentima o vojnoj obuci SAD. Helikopter Bell 212 je prilagodljiv za sve vrste situacija, uključujući prevoz do 15 ljudi, raspoređivanje vazdušne vatrogasne opreme, prevoz tereta i montažu oružja. Iranski model koji se srušio u nedelju bio je prilagođen da prevozi državne zvaničnike. Helikoptere Bell 212 koriste, između ostalih, obalska straža Japana, agencije za sprovođenje zakona u SAD, policija u Tajlandu. Iransko vazduhoplovstvo i mornarica imaju ukupno 10 takvih helikoptera, a nije poznato koliko letelica toga tipa koristi iranska vlada. U poslednjoj nesreći u Iranu sa helikopterom Bell 212 koja se dogodila 2018. godine, poginule su četiri osobe.

Predsednik Irana Ebrahim Raisi (63), koji je, zajedno sa šefom diplomatije Hoseinom Amirom Abdolahijanom poginuo u helikopterskoj nesreći, važio je za konzervativnog političara. Izabran je za šefa države na predsedničkim izborima održanim 2021. godine i smatran je potencijalnim naslednikom iranskog vrhovnog vođe Ajatolaha Ali Hamneija, kome je bio blizak, prenose svetski mediji. Raisi je osvojio gotovo 62 odsto glasova na izborima koje je obeležila zabrana učešća za više umerenih kandidata, kao i slaba izlaznost. On je preuzeo vlast u trenutku dok se Iran suočavao sa brojnim izazovima, uključujući akutne ekonomske probleme, intenziviranje regionalnih napetosti i zaustavljene pregovore o oživljavanju nuklearnog sporazuma sa zapadnim zemljama, podseća BBC. Ipak, njegov mandat obeležili su antivladini protesti širom Irana 2022. godine, kao i aktuelni rat u Pojasu Gaze koji je uticao na rasplamsavanje sukoba Teherana sa Izraelom. Raisi je podržao napad na Izrael u aprilu u kojem je više od 300 dronova i projektila ispaljeno na tu zemlju kao odgovor na izraelski napad u kojem su 1. aprila ubijeni iranski generali u zgradi ambasade Irana u glavnom gradu Sirije, Damasku. Raisi se suočavao i sa stalnim pozivima mnogih Iranaca i aktivista za ljudska prava na istragu o njegovoj navodnoj ulozi u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1980-ih godina. Zapadni mediji ga opisuju kao ekstremnog konzervativca, a Raisi je pre i tokom mandata podržavao islamsku rodnu segregaciju, kontrolu interneta i cenzuru zapadne kulture. Raisi je obavljao nekoliko funkcija u iranskom pravosudnom sistemu, bio je zamenik vrhovnog sudije od 2004. do 2014. godine, državni pravobranilac od 2014. do 2016. i vrhovni sudija od 2019. godine. Raisi je sa samo 25 godina postao zamenik tužioca u Teheranu. On je, takođe, bio izabran za zamenika predsedavajućeg Skupštine eksperata, 88-članog svešteničkog tela odgovornog za izbor vrhovnog vođe Irana. Kao predsednik, Raisi je podržavao obogaćivanje uranijuma u Iranu do nivoa koji je blizu nivoa oružja. Rođen je 1960. godine u Mašhadu i krenuo je stopama svoga oca koji je bio islamski sveštenik i počeo je da pohađa medresu kada je imao 15 godina. Raisi je učestvovao u protestima protiv iranskog šaha koga je podržavao Zapad, a koji je svrgnut 1979. godine.

Prvi potpredsednik Irana Mohamed Mohber preuzeće dužnost šefa države do izbora novog predsednika na izborima, izjavio je danas portparol iranskog Saveta čuvara Islamske revolucije Hadi Tahan Nazif. Portparol je naveo da na osnovu iranskog Ustava predsednički izbori treba da budu održani u roku od 50 dana, javila je iranska agencija IRNA. Tahan Nazif je rekao da u Iranu neće biti problema u pravnom uređenju nakon pogibije predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera.

Iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamnei rekao je  da je prvi potpredsednik Irana Mohamed Mohber zadužen za izvršnu vlast i da ima rok od 50 dana za održavanje predsedničkih izbora. Hamnei je objavio petodnevnu nacionalnu žalost zbog pogibije iranskog predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera, javila je iranska agencija IRNA. Prema Ustavu, u slučaju da predsednik Irana premine, prvi potpredsednik preuzima dužnost šefa države tokom prelaznog perioda od 50 dana do održavanja izbora, uz odobrenje iranskog vrhovnog vođe koji ima poslednju reč u svim državnim pitanjima. Pored iranskog predsednika Ebrahima Raisija i ministra inostranih poslova Hoseina Amira Abdolahijana, identifikovane su još tri osobe poginule u padu helikoptera na severozapadu Irana, javila je iranska državna novinska agencija IRNA. Poginuli su imam u gradu Tabrizu ajatolah Mohamed ali Al-e Hašem, načelnik iranske provincije Istočni Azerbejdžan, general Malek Rahmati i komandant jedinice za zaštitu predsednika Sardar Sejed Mehdi Musavi. Poginuo je i određeni broj telohranitelja i posade helikoptera koji još nisu identifikovani

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Petak
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana