Izveštaj, naime, ukazuje na kontinuiranu upotrebu ustaškog pozdrava na fudbalskim utakmicama, mitinzima i protestima u Hrvatskoj, kao i na nedostatak muzeja o holokaustu, uz napomenu da jevrejska i romska zajednica u Hrvatskoj bojkotuju zvanične komemoracije.

„Mnoge vlade zemalja članica EU rehabilituju kolaboracioniste iz Drugog svetskog rata i ratne zločince, dok minimalizuju svoju sopstvenu krivicu u pokušaju istrebljenja Jevreja, a revizionizam je najgori u novim centralnoevropskim članicama – Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Litvaniji“, navodi se u Izveštaju.

Kao svetli primeri u suočavanju sa svojom prošlošću navedene su Rumunija, Francuska i Češka Republika.

Izveštaj je objavljen u trenutku kada je antisemitizam u porastu u Evropi, primećuje evropski sajt, ukazujući da su rezultati ankete Eurobarometra, objavljeni ove nedelje, pokazali da polovina ispitanika u EU smatra antisemitizam problemom u svojoj zemlji.

Uz to, studijom objavljenom prošlog meseca ustanovljeno je da devet od 10 evropskih Jevreja smatra da je u proteklih pet godina došlo do porasta antisemitizma.

Autori najnovijeg izveštaja o revizionizmu holokausta zaključuju i da neke vlade EU doprinose pokušaju promene načina na koji se holokaust shvata i pamti.

„Mađarska vlada minimalizuje učešće te zemlje u genocidu, rehabilitujući ratne zločince i uvodeći antisemitski nastrojene pisce u nacionalni program“, stoji u Izveštaju.

Istovremeno, u Litvaniji, navode kritičari, razvila se pogrešna priča o istoriji.

„Tradicionalna nacionalistička priča o ratnom iskustvu Litvanije izjednačava nacističku okupaciju sa sovjetskom. Razvijena kao odgovor na sovjetske priče, Litvance posmatra kao žrtve gotovo koliko i Jevreje“, navodi se u Izveštaju, uz napomenu da „mit kaže kako dobri Litvanci nemaju ništa sa zločinima bilo kog režima“.

Izveštaj o revizionizmu holokausta ukazuje i na probleme u Italiji.