Srpska atletičarka Ivana Vuleta, svetska šampionka u skoku udalj, rekla je da je veoma ponosna na osvojeno najsjajnije odličje u Budimpešti i najavila je da će posle Olimpijskih igara u Parizu najverovatnije okončati karijeru. „Na medalju sam veoma ponosna, jer je stigla u pravom trenutku, način na koji sam je osvojila, doživela, mislim da bi bilo besmisleno da sam je osvojila pre šest ili sedam godina. Jednostavno na takav način, pričam o mojim godinama, mislim da su moje godine, moja prednost i jednostavno to iskustvo koje imam ne može da se meri ni sa čim i to će do kraja moje karijere biti moje najveće oružje“, rekla je Vuleta. „Ja sam s ovim zaokružila jednu priču, za dalje jedina stvar koja ostaje jeste taj Pariz. On je upitan samo ako ne budem zdrava, a u Pariz ići ću s istim ambicijama, jer to je jedina medalja koja ostaje da upotpunim kolekciju i eto, moj poslednji pozdrav. Hvala za sve ovo i bilo je prelepo“, rekla je 33-godišnja Vuleta. Zlatna srpska atletičarka je najavila da bi Olimpijske igre sledećeg avgusta u Parizu mogle da joj budu poslednje takmičenje u profesionalnoj karijeri. „Zdravlje mi je uvek bilo prioritet i ceo život sam posvetila sportu i atletici, ali jurišanje na još jednu medalju, još jedan uspeh, bila bi prevelika žrtva, jer želim da budem zdrava i posle karijere, da mogu normalno da se krećem. Imala sam sreće da sam samo jednu težu povredu imala tokom karijere. Razmišljam o ovom periodu, da budem zdrava, nemam poteškoća na treningu i na samom takmičenju. Ostaje pitanje ako bih i ostala šta mogu da jurim i posle Olimpijskih igara. To će biti moje pete, jedino me zanima zlatna medalja, jer ako se to desi, onda sam ispisala istoriju“, istakla je Vuleta. Osvajačica 15 medalja u prebogatoj karijeri smatra da može da se oprosti zlatom u Parizu. „Prošle godine sam oba takmičenja završila sa 7,06, ove 7,14, to obećava medalju i to 99 odsto. Ali, ne mogu da kažem da najavljujem zlato. Najavljujem to nešto što želim, olimpijska godina je nešto za šta se svi spremaju na sve moguće načine. Bitno je da kad uđem u ciklus, uđem 100 odsto spremna i da se za to spremim i to je to“, kazala je Vuleta. Posebno je istakla saradnju sa trenerom Goranom Obradovićem, čovekom koji je njen trener već punih 13 godina. „Kad smo počeli da radimo, pravilo smo dugoročne ciljeve, nije bilo poente napraviti rezultat i izgubiti se. On i ja smo veliki fanovi sporta i atletike, dali smo se, uložili mnogo vremena i truda da ne bismo to izgustirali prebrzo. Nije nam bio prioritet osvajanje jedne medalje i to je to“, rekla je Vuleta. „Imali smo tu olakšicu od strane grada u kom smo živeli i Atletskog saveza, gde su nam omogućili da možemo da se skoncetrišemo na trening i da se fokusiramo na takmičenje i naš posao, bez razmišljanja da li možemo sve da izguramo. Ja sam neko ko vrhunski ume da se takmiči s pritiskom, meni kad je sve potaman, ne mogu da funkcionišem, volim kad me uvrede, potcene. Eto moja karijera traje od 15. godine, doživela sam mnogo toga, mnogo više ružnih stvari nego lepih, ali na kraju je nebitno sve ono što se ne tiče mene, mog tima i ljudi oko mene. Na kraju dana imam razlog da budem srećna“, kazala je ona. Imala je Vuleta poruku i za mlade atletičare koji su budućnost „kraljice sportova“. „Ono što smatram da je bitno, jeste da ono što radim na stazi i ono što postižem, sa najmlađima i mlađima koji dolaze, da dam primer i da ih ohrabrim i da nijedan san nije dovoljno velik i da ne postoji stvar koju ne mogu da iznesu i da ne postoji nešto što ne može da se desi nešto u šta veruju. To je moja dužnost, ja sam doživela, mnogo je loših dana u godini nego što je dobrih, ali kad se jedna desi, anulira sve loše. Nekako, ne prestajem da ponavljam koliko je važno da svako ostanete skoncentrisan na svoj posao, da svako radi svoj deo posla, da sportista treba da bude sportista i da treba da se skoncetriše i da sve ono što radi, da radi na najbolji mogući način“, zaključila je Vuleta.

Predsednik Atletskog saveza Srbije Veselin Jevrosimović rekao je dana da je Ivana Vuleta osvojila istorijsku zlatnu medalju u Budimpešti i da je budućnost srpske atletike svetla, jer stiže novi talas mladih i talentovanih atletičara i atletičarki. „Ovo je istorijski uspeh srpskog atletskog saveza uopšte. Istorijska medalja koju smo toliko dugo čekali, a najviše Ivana. Svi smo ponosni na ovo što se desilo u Budimpešti, a moj osećaj kad je Ivana skočila 7,14 bio je više nego neverovatan“, rekao je Jevrosimović. „Mada, ja sam to sagoreo, pošto sam jutro na dan takmičenja s predsednikom Srbije obilazio reprezentativce, kad sam je video, ja sam znao da imamo zlato u rukama. Ona nikad nije bolje izgledala“, kazao je Jevrosimović. Osvrnuo se i na druge srpske atletičare i atletičarke i čestitao im na uspesima u Budimpešti ostvarenim u paklenoj konkurenciji. „Želeo bih da čestitam svim atletičarima koji su učestvovali na Svetskom prvenstvu, imali smo tri finala, Angelina Topić je bila sedma, ona je svoj posao, kao i Adriana Vilagoš, završila u Jerusalimu, kad su obe osvojile zlatnu medalju na juniorskom prvenstvu Evrope. Angelina je u prvoj godini starijeg juniorskog staža uspela da bude sedma na Svetskom prvenstvu u izuzetno jakoj konkurenciji. Takođe, Armin Sinančević je stigao do finala, imao je nikad jaču konkurenciju i zauzeo je deveto mesto“, naveo je Jevrosimović. Govorio je prvi čovek srpske atletike i o osvajačicama medalja u juniorskoj konkurenciji. „Želim da pohvalim i čestitam i Teodori Boberić i Aleksandriji Mitrović koje su osvojile medalje na Juniorskom prvenstvu Evrope. Teodora je osvojila srebro, a Aleksandrija je osvojila bronzanu medalju. Čestitke njihovim trenerima. Ono što želim da dodam jeste da atletika grabi krupnim koracima napred i nikad nismo imali više talentovnaih atletičara. Siguran sam da će svi u nekom budućem vremenu i te kako biti prijatno iznenađeni rezultatima sa velikih juniorskih i seniorskih takmičenja“, zaključio je Jevrosimović.

Trener Ivane Vulete Goran Obradović rekao je da je izuzetno ponosan na 13-godišnju saradnju sa zlatnim srpskom atletičarkom, koja je iznedrila čak 15 medalja na velikim takmičenjima. „Izuzetno sam ponosan na 13-godišnju saradnju sa Ivanom koja je iznedrila neverovatnih 15 medalja. Da nam je neko tada ponudio dve medalje, verovatno bismo potpisali pakt sa samim đavolom samo da ih vidimo, a stigli smo do 15. koja je najsjajnija“, rekao je Obradović na konferenciji za medije. Vuletin trener je kazao da je ponosan na konstantnost koju Ivana pokazuje i da je svih godina bilo više razloga za slavlje nego za tugu. „Često mediji vole da se uhvate za tuže momente, ‘bila je pokradena, desilo se, najzad je zaslužila’. Bio je samo jedan splet nesrećnih okolnosti, na Svetskom prvenstvu u Londonu 2017. godine, kada joj se otkačio broj. Ja nosim najveću krivicu za to i nikad neću zaboraviti, ali ko čeka, taj dočeka“, rekao je Obradović. Istakao je da sportisti uvek moraju da budu spremni za veliko takmičenje, ali da mnogo toga zavisi i od konkurencije. „Jako je važno da budete spremni i da sačekate svoj momenat, Ivana ga je sačekala u Budimpešti i to nije slučajno. To je drugo mesto u kome smo najviše trenirali i skakali dok nisu napravljene dvorane u Novom Sadu i Beogradu. Ona voli da skače na domaćem terenu, u Beogradu je osvajala medalje, a znali smo da će Budimpešta biti domaći teren. Pripreme u Turskoj obavljene su na najbolji način. U Budimpešti sam prvi put pustio suzu posle svih ovih godina“, zaključio je Obradović.