Nedovoljno poznata i uvek intrigirajuća priča „ ONE SU MENJALE SRBIJU“ posvećena kulturi sećanja na minule događaje, plemenite i herojske žene Srbije, naziv je tribine „Beograda za početnike“ koja će biti održana u sredu 3. marta, u velikoj sali Gradske opštine Grocka, u susret Međunarodnom danu žena.
Organizatori događaja su Centar za kulturu Grocka, Gradska opština Grocka i „Beograd za početnike”, a gošća je Smiljana Popov, novinarka, autorka i urednica serijala „Beograd za početnike”, koja će na sebi stvojstven način, živom rečju i slikom povesti publiku u nezaboravnu priču. Moderatorka skupa je Zorica Atić, istoričarka umetnosti i kustoskinja.
One su Draga Dimitrijević Dejanović, Katarina Milovuk, Draga Ljočić, Isidora Sekulić, Nadežda Petrović, Jelisaveta Načić, Marija Maga Magazinović, Danica Jovanović, Ksenija Atanasijević, Smilja Kostić Joksić i mnoge druge, one su svojom neustrašivošću postale simboli humanizma i čovekoljublja, i njima u čast biće održana tribina „Beograda za početnike” u Opštini Grocka, pod nazivom ONE SU MENJALE SRBIJU.
– Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u vojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici, mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom, mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom (Jovan Dučić)
Govorićemo o Dragi Dimitrijević Dejanović, srpskoj društveno-kulturnoj aktivistkinji, uciteljici, glumici i pesnikinji koja se prva javno zalagala na pravo Srpkinje da se obrazuje i radi, Katarini Milovuk, pravoj heroini borbe za ženska prava, osobi koja je trčala daleko ispred svog vremena i bila prva u mnogim stvarima, Dragi Ljočić, prvoj srpskoj lekarki, Nadeždi Petrović, slikarki i ženi zvanoj Hrabrost, Isidori Sekulić, prvoj ženi akademiku u istoriji Srbije, kojoj čaršija nikad nije oprostila što je bila toliko obrazovana (i zaboga ostala “baba devojka” i “usedelica”), Jelisaveti Načić, prvoj ženi arhitekti u Srbiji (ali i jednoj od prvih u Evropi), Mariji Magi Magazinović, prvoj srpskoj novinarki i ženi koja je donela moderan balet u Srbiju, Danici Jovanović, srpskoj slikarki koja je pripadala generaciji srpskih modernista, koji su umetničko školovanje započeli početkom 20. veka, a njihov kreativni uspon su prekinuli Balkanski i Prvi svetski rat i koju je austrougarska vojska streljala zbog njenog rodoljublja na početku Velikog rata, Smilji Kostić-Joksić, naučnici koja je za doprinos vakcinaciji protiv tuberkuloze odlikovana Legijom časti, kao i o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi doktoru nauka u Srbiji, najpoznatijoj srpskoj filozofkinji koja je bila i prva žena izabrana za docentkinju na Univerzitetu u Beogradu. Etnolog dr Tihomir Đorđević joj je te 1924. godine poželeo dobrodošlicu u patrijarhalni profesorski lobi: “Čestitam koleginice. Dobrodošli u pakao”.
Položaj žene u srpskom društvu u prvoj polovini 20. veka možda najslikovitije opisuju reči Katarine Milovuk koja je 1900. pisala direktno kralju Aleksandru Obrenoviću sa zahtevom da ženama dozvoli da glasaju. I drugi put je odbijena.
„U zakonu stoji da pravo glasa ima svaki srpski građanin koji plaća toliko i toliko poreze. Ja smatram da smo i mi građani iako smo ženskog pola, i ja sam tražila ili da nas oslobode sviju građanskih dužnosti ili da nam dadu sva prava”.
Koliko je plemenitih umova nepravedno proterano iz istorije i zaboravljeno jer su bile žene… Te hrabre, samosvojne Srpkinje, morale da se suprotstave porodici, čaršiji, kraljevima i ministrima – da bi dobile pravo da se obrazuju i rade. U Srbiji žene nisu imale pravo na osnovnu školu do 40-ih godina 19. veka, a za visoko obrazovanje izborile su se početkom 20. veka.
Svojom neustrašivošću postale su simboli najdubljeg humanizma i čovekoljublja i ovu tribinu posvećujemo sećanju na njih, njihov rad, hrabrost, posvećenu borbu, žrtvu i velike uspehe koje su ostvarile i tako menjale svoju, ali i naše sudbine danas. Stekle su za nas naše pravo glasa, slobodu kretanja, putovanja, obrazovanja, zapošljavanja, nasleđivanja imovine…
Jer One su menjale Srbiju i modernizovale srpsko društvo.
