foto tanjug

Na izbornoj sednici skupštine Crvenog krsta Srbije dosadašnji predsednik te humanitarne organizacije Dragan Radovanović ponovo je izabran na tu funkciju, a kako je rekao, prethodne četiri godine bile su jedan od najsloženijih i najzahtevnijih perioda u 146 godina dugoj istoriji Crvenog krsta Srbije.

Taj period je, podsetio je Radovanović, obeležila pandemija korona virusa koja je zahvatila ceo svet i stavila ga na probu, a samim tim i organizacije Crvenog krsta svuda u svetu, pa i u Srbiji.

„Pokazali smo veliko znanje, iskustvo i kapacitet organizacije kao velikog sistema koji pokriva svaki kutak naše zemlje i odgovora na globalne, ali i zahteve lokalnih sredina“, rekao je Radovanović.

Naveo je da je od početka pandemije Crveni krst Srbije i 170 organizacija u gradovima i opštinama pomoglo više od milion pojedinaca različitim vidovima pomoći.

Podrška se, naveo je, sastojala u distribuciji paketa hrane i higijene, nabavci najpotrebnijih namirnica i lekova starijim građanima, distribuciji novčane podrške, podrška građanima u procesu imunizacije i podrška zdravstvenog sistema u vidu različitih donacija.

Između ostalog, naveo je da je podeljeno 1.408.974 komada zaštitnih maski i rukavica i 44.969 litara tečnosti za dezinfekciju.

„Uporedo sa pružanjem pomoći smo radili obuku volontera za nove i stare programe u uslovima pandemije“, rekao je Radovanović.

Istakao je da je transparentnost ono što je najvažnije za rad Crvenog krsta.

„Naš sadržaj rada, kvalitet i transparentnost, to je ono što privlači i vodi ljude u Srbiji ka Crvenom krstu, ali i daje veliko poverenje građana u Crveni krst u Srbiji“, dodao je Radovanović.

Što se tiče socijalne delatnosti, naveo je da je za četiri godine pripremljeno više od 28.600.000 kuvanih toplih obroka u 78 organizacija Crvenog krsta.

„Tokom vanrednog stanja 2.200 toplih obroka je isporučivano na kućne adrese korisnicima koji zbog mera ograničenja kretanja nisu mogli da dođu do narodnih kuhinja“, rekao je Radovanović.

Dodao je da je tokom 2020. godine, koja je bila najsloženija, 161 organizacija prikupila više od 80.000 jedinica krvi organizujući preko 2.400 akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Prisutnima se, između ostalih, obratila i ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić koja je rekla da je naš zadatak – biti čovek.

„Biti čovek zvuči jednostavno i mnogi misle da samim rođenjem postajemo ljudi. Međutim, čovek se postaje i čitavog života treba da gradimo sebe da postanemo bolji ljudi“, rekla je Kisić.

Navela je da su osnovni postulati na kojima se zasniva rad Crvenog krsta humanost, nepristrasnost, neutralnost, nezavisnost, dobrovoljnost, jedinstvo, univerzalnost i dodala da svaka ta reč izgleda kao da se pozdrazumeva, ali da nažalost nije tako.

„Empatiju vrlo često sakrijemo u nekom zapećku naše duše zato što smo obuzeti različitim životnim stvarima i sitnicama, ali da budemo iskreni nije ni lako biti empatičan. Kada otvorimo taj deo naše duše onda vrlo često čini nam se da nosimo i neki veliki teret sa kojim nekada i ne znamo da se nosimo, ali opet na kraju nije ni teško biti dobar čovek“, rekla je Kisić.

Kisić je rekla da je dok je bila ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja održan niz zajedničkih aktivnosti sa Crveni krstom Srbije i izrazila nadu da će ta organizacija sarađivati i sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju jer „porodica je naš temelj iz kojeg počivamo, kojem se uvek vraćamo i gde učimo kako da budemo ljudi“.