Danas se obeležava 10 godina, od kada su dve grupe fizičara na LHC akceleratoru u CERN-u, ATLAS i CMS, objavile otkriće nove čestice sa svojstvima koja ukazuju da je u pitanju Higsov bozon, čestica predviđena Standardnim modelom fizike elementarnih čestica, koja je u medijima poznata kao Božja čestica.

To otkriće predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, saopštio je CERN.

Godinu dana kasnije Fransoa Angler i Piter Higs dobili su Nobelovu nagradu za fiziku.

Oni su decenijama ranije zajedno sa Robertom Brautom predvideli takozvano Higsovo polje, koje prožima univerzum, manifestuje se kao Higsov bozon i daje masu elementarnim česticama.

„Otkriće Higsovog bozona bila je monumentalna prekretnica u fizici elementarnih čestica. Označilo je istovremeno i kraj višedecenijskog istraživanja i početak nove ere proučavanja ove veoma specifične čestice“, rekla je generalna direktorka CERN-a Fabiola Ðanot.

Tokom 10 godina nakon tog otkrića, fizičari su napravili dalje korake ka razumevanju univerzuma – ne samo što su potvrdili da je čestica koja je otkrivena 2012. godine zaista Higsov bozon, već su počeli i da grade sliku o tome kako je prisustvo Higsovog bozona započeto u desetini milijarditog dela sekunde nakon Velikog praska.

CERN i međunarodni partneri istražuju tehničku i finansijsku izvodljivost akceleratora FC C – mnogo veće i moćnije mašine, ca prečnikom od čak 100 kilometara.

Takav akcelerator je, kako se navodi, planiran u novoj Evropskoj strategiji za fiziku elementarnih čestica i mogao bi da zadrži vodeću ulogu Evrope u toj oblasti nauke.