Dan rođenja Nikole Tesle i Nacionalni dan nauke, 10. jul, u Srbiji će biti obeležen u Savezu inženjera, čiji je Tesla postao član 1892. godine prilikom jedine posete Beogradu, i to svečanom akademijom u okviru Nacionalne, strateške kampanje osam decenija kulture sećanja na jednog od najvećih umova čovečanstva. Na skupu u Domu Nikole Tesle govoriće između ostalih direktor Teslinog naučnog centra Vordenklif (TSCW), sa Long Ajlenda, jedine preostale Tesline laboratorije, Mark Alesi, i David Vujić, iz tima sedam srpskih inženjera koji su učestvovali u misiji Apolo 11, slanja prvog čoveka na Mesec. „Izuzetna je čast što su dve osobe, koje se godinama bave Teslom, došle u Srbiju na poziv MSP, kako bi zajedno obeležili dan rođenja jednog od najvećih umova čovečanstva“, rekla je za Tanjug nacionalni koordinator kampanje, ambasador Ljiljana Nikšić. Dodala da će skup otvoriti ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Nikšić je navela da Nacionalna kampanja, koju je šef diplomatije Ivica Dačić proglasio 12. januara, na dan kada je 1895. najslavniji naučnik srpskog roda osvetlio čovečanstvo i u pogon pustio prvu hidroelektranu na svetu na Nijagarinim vodopadima, ostvarila već brojne rezultate. „Pokrenuli smo 11 Tesla brendova i tri incijative nazvane po imenu tog gorostasa čovečanstva. Među incijativama je i jedna inženjerska o podizanju Tesla parka, Tesla lenda. U vatrometu ideja i inicijativa su i one za podizanje Teslinog tornja i osnivanje prvog Međunarodnog Tesla komiteta za dodelu kosmopolitiske Tesla nagrade kao ekvivalentu Nobelovoj nagradi. To je posebno važno i kada se uzme u obzir da je srpska dijaspora ugradila sebe u tehnički napredak čovečanstva“, rekla je nacionalni koordinator strateške kampanje. Nikšić je kazala da nije bitno da li će sve ideje biti realizovane ove godine, posebno kada znamo da su neke inicijative, poput izgradnje Hrama Svetog Save, završene posle jednog veka. „U MSP smo povodom strateške kampanje – ‘Tesline godine Teslinog naroda’ napravili Tesla diplomatski pasoš i ministar Dačić uveo je zvanje Tella ambasadora“, podsetila je Nikšić. Navela je da su ta prestižna zvanja do sada poneli David Vujić, Zubin Mehta, Novak Đoković, Bobi Marjanović, i niz drugih ličnosti poput Džeka Dimića, Jadranke Jovanović, Den Tane, Dejana Ilića… Najmlađi ambasador je, kako dodaje, Rid Ben sa Prinston univerziteta, stažista u Beloj kući, koji je organizovao dolazak orkestra sa Prinston univerzieta, a čiji je dirigent – maestro Majkl Prat, takođe postao Tesla ambasador. Pokrenuli smo važnu stvar kojom u fokus ne stavljamo samo Teslu kao naučnika koji je postavio temelj modernog sveta, već kao čoveka vanserijskih principa, kazala je on. Podsetila je da je globalni brend napravio Elon Mask, a da MSP kampanjom šalje i poruku o vezi srpskog i američkog naroda, trendsetovanja Tesla stila u moralnim principima, ponašanju, oblačenju… „Tesla je, između ostalog, i čovek vanserijskih principa, gorostas čovečanstva, i važno je boriti se za očuvanje kulture sećanja na njega iz svih uglova, jer Tesla je stub identiteta srpskog naroda i ne samo srpskog već i Teslinog naroda – Srba i Amerikanaca“, rekla je Nikšić. Podseća da je „Teslina godina – Teslinog naroda“ deo strateške kampanje srpske diplomatije u čuvanju identiteta našeg naroda. „Kampanju prati upečatljiva poruka ‘Tesla – energija mira'“, rekla je Nikšić. Naglasila je da je kampanja osmišljena prema modelu one koju vodi Ministarstvo za strateška pitanja i javnu diplomatiju Izraela, uz kombinovani američki i francusko-nemački model javne diplomatije. „Svaki ambasador Tesle nosilac je još jednog brenda – specijalnog Tesla diplomatskog pasoša Republike Srbije, u kome je naznačeno i 30 datuma koji se obeležavaju. Uz sve to uklopljena je i ‘Teslarica’, literarna darovnica, načinjena kao zbirka pesama posvećenih Tesli, koju je promovisalo Udruženje književnika Srbije“, rekla je Nikšić. Kazala je da „Teslaricu“, u čiju je promociju bio uključen i Matija Bećković, prati bilten „Tesla“, zbirka novinskih članaka o našem, a svetskom pronalazaču naizmenične struje, ocu robotike, Udruženja novinara Srbije. Od brendova, a u izradu nekih od njih uključeni su i najstarije zanatlije poput bombondžije Bosiljčića i parfemdžije Jovanova, izdvaja se „Tesla in Vino Veritas“, na kome je naznačeno „geografsko poreklo Srbija“, omiljene arome Tesle, koji je voleo vina. Teslino vino, povodom 142 godine srpsko-američkih odnosa, ministar Dačić uručio je početkom februara u Stejt departmentu zameniku pomoćnika državnog sekretara SAD, specijalnom izaslaniku Kosovo Gabrijelu Eskobaru. Pored vina tu je i „Teslowaća“ koju je napravio Dejan Ilić, bivši savetnik nemačke vlade, naučnik iz oblasti fizičke hemije kog mnogi smatraju „ocem litijumske baterije“, koji je u karijeri sarađivao i sa Stivom Džobsom. U kampanju su uključeni i Beogradski univerzitet, Univerzitet Prinston, Er Srbija, udruženja književnika i novinara, Savez inženjera i tehničara, modna, vinska, konditorska industrija, kao i dragocene radionice starih zanata. „Ovaj društveni aktivizam na očuvanju lika i dela Tesle, kao jednog od ključnih identitetskih stubova nacije, ima nemerljivu vrednost za budućnost Srbije. MSP je koordiniralo i objedinjavalo napore pojedinaca i institucija, nije finansiralo nijedan brend, ali će ih naša administracija, svakako, pribavljati za reprezentaciju“, kazala je ambasador Nikšić.

Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji, čovek koji je svojim izumima umnogome preobrazio svet odnosno postavio pravac razvoja, rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu, Lika, tada Vojna granica (Vojna krajina) u sklopu Austrijskog carstva, danas Hrvatska. Rođen je kao četvrto od petoro dece u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve, tada Karlovačka mitropolija, i Georgine, Đuke, koja je takođe stasala u svešteničkoj kući prote Nikole Mandića i Sofije, rođene Budisavljević. Otac Milutin školovao se u austrijskoj vojnoj školi, da bi potom završio bogosloviju u Plaškom. Kao sveštenik, službovao je u Štikadi kod Gračaca, zatim u Senju, gde se tegobno živelo pošto je srpska zajednica odnosno parohija bila malobrojna. Docnije postaje sveštenik u Smiljanu nedaleko od Gospića, gde je Nikola rođen, 28, juna, po julijanskom starom kalendaru koji je koristila srpska crkva, odnosno 10. jula po zvaničnom gregorijanskom. Milutin je inače bio i dopisnik više beogradskih i novosadskih listova, gde se pojavljivao pod pseudonimom – Rodoljub Pravičić. Bio je sklon knjizi, Tesla je otuda rastao u kući sa zavidnom bibliotekom. Nikola Tesla školovanje započinje u rodnom Smiljanu, potom nastavlja u Gospiću i Rakovcu. Studirao je u Gracu, Štajerska, i Pragu, Češka (tada sastavni deo Austrijskog carstva). Nije ih međutim nikada priveo kraju, nesumnjivo razočaran viđenim. Potom radi u Mariboru, Pešti, Parizu od 1882, zatim Strazburu, da bi se zaputio SAD 1884. godine. Još u Evropi, u Parizu, radio je za kompaniju znamenitog američkog inovatora i uspešnog poslovnog čoveka Tomasa Edisona. U SAD se zapravo i zaputio u nadi da će upravo uz pomoć Edisona, realizovati ideje koje je imao kao inovator. U prvo vreme i tamo on radi u Edisonoj kompaniji. Ideju za polifaznu električnu energiju Nikola Tesla je zapravo imao još dok je živeo i radio u Pešti. Godine 1885. u Njujorku osniva preduzeće „Tesla Arc & Light Co.“ s kojim započinje realizaciju svojih inovacija. Ispostavilo se međutim da mu je vodeći protivnik na tom polju postao upravo Edison. Najjednostavnije rečeno Edison je ogroman novac uložio u širenje mreže temeljene na korišćenju jednosmerne struje, Tesline inovacije su otuda remetile čitav dotadašnji razvoj Edisonove kompanije. Od 1887. do 1890. godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske prikazuje javnosti, najviše u Američkom institutu elektroinženjera. U tom periodu Tesla obelodanjuje pronalaske obrtnog magnetnog polja, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne resonance, dakle niz izuma na kojima će se temeljiti potonji razvoj elektrotehnike. Najveću podršku, posle razlaza od Edisona, davala mu je Kompanija Vestinghaus, ona otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. U Pitsburgu, od 1888, sa stručnjacima Vestinghausa radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom polifaznom sistemu. Centrala je puštena u redovan rad 15. novembra 1896. godine, kada snabdeva električnom energijom grad Bafalo. Posvetiće se potom problematici visokih frekvencija, rendgneskim zracima, inovacijama koje će omogućiti radio sisteme, što će omogućiti razvoj radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Na čemu su tada paralelno radili i drugi inovatori. Od 1899. uglavnom istražuje u laboratorijama u Kolorado Springsu i potom u Vanderklifu. Aprila 1892. posetiće rodni Gospić a potom i Beograd. Njegova majka se tada nalazila na samrti. Odatle se docnije zaputio u Beograd, odnosno tadašnju Kraljevinu Srbiju. Genijalni vizionar, ćudljivi samotnjak koji se poslednjih godina najviše družio sa golubovima, Nikola Tesla ovaj svet napustio je u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Svetu je podario ukupno oko 300 patenata. Opelo je služeno u srpskoj katedralnoj (sabornoj) crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. Teslina zaostavština dopremljena je u Beograd 1951, na osnovu odluke suda u SAD, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović. Urna s njegovim posmrtnim ostacima preneta je takođe u Beograd i danas se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, odnosno ono što je od nje preostalo, uneta je 2003. u registar UNESKO-a „Pamćenje sveta“. O stogodišnjici njegovog rođenja, 1956. merna jedinica jačine magnetnog polja nazvana je po njemu.