Šta se očekuje od samita NATO u Vilnjusu? tanjug

Objavljeno: 10.07.2023. 09:53 Izmenjeno: 10.07.2023. 09:53

NATO je veoma specijalna organizacija.

(AP Photo/Mindaugas Kulbis, File)

U 74.godišnjoj istoriji NATO-a, šefovi država i vlada zemalja članica nikada nisu fizički bili tako blizu protivniku, piše Dojče vele (DW). Ukazuje da je glavni grad Litvanije Vilnjus, gde će 11. i 12. jula biti održan samit Alijanse, na samo 200 kilometara od granice sa Rusijom u Kalinjingradu, da do granice Ukrajine, koju je Rusija napala, ima 360 kilometara, a da je granica ruskog saveznika Belorusije, udaljena samo 35 kilometara. Za obezbeđenje najvećeg samita šefova država i vlada u istoriji Litvanije, njena vojska i NATO stavljaju na raspolaganje 4.000 vojnika. Ako se doda policija i tajne službe, onda je broj angažovanih ljudi 12.000. Litvanske diplomate kažu da se mora računati sa ruskim „provokacijama“, a u obezbeđenje je uključena i nemačka vojska, pa su protivvazdušni sistemi Patriot za potrebe samita privremeno stacionirani oko Vilnjusa. Prostor sajma u glavnom gradu Litvanije renoviran je za potrebe samita. Skup će zemlju koštati 38 miliona evra. Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda smatra da su to dobro uložene pare i da dobro organizovanim samitom Litvanija pokazuje kako je dovoljno „odrasla“ da omogući istorijski skup. On je zagovornik energične pomoći Ukrajini i njenog članstva u NATO-u i smatra da je potrebno da se iskoristi slabost predsednika Rusije Vladimira Putina posle pokušaja puča Vagnerovih plaćenika. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta ponavljao da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO i da čeka na to kada će NATO biti spreman za Ukrajinu. On je rekao da razume da Ukrajina ne može postati član zapadnog vojnog saveza za vreme oružanog konflikta, ali očekuje garancije bezbednosti. ”Garancije bezbednosti nisu važne samo za Ukrajinu već i za okolne države, zbog ruske agresije u Ukrajini i moguće ruske agresije u drugim delovima Evrope”, kaže Zelenski. Očekivanja Kijeva su velika, ali nemački kancelar Olaf Šolc, kao i niz drugih šefova država i vlada većih članica, bio je jasan: “Ne može biti pristupanja našem odbrambenom savezu za vreme rata. Jedna od pretpostavki članstva jeste da nema nerešenih pograničnih sukoba”. Klaudija Major, stručnjak za bezbednosnu politiku pri berlinskoj Fondaciji nauka i politika, smatra da nemački kancelar previše okleva i preporučuje da delovi Ukrajine koji su pod čvrstom kontrolom Kijeva već sada budu primljeni u NATO. Tako bi, prema njoj, Ukrajina postala pravi saveznik i nju bi onda NATO morao da brani. „To nije brz i jednostavan proces. Priključenje NATO je povezano sa brojnim rizicima. Ali ako sada kažemo da je članstvo moguće tek posle rata, onda je to faktička motivacija za Rusiju da beskonačno produži rat i time faktički ima veto na pravo Ukrajine da slobodno bira savezništva“, rekla je Major za ARD. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, čiji je mandat nedavno produžen za godinu dana, neumorno ponavlja da će članice Alijanse pomagati Ukrajini oružjem, municijom i obukom onoliko dugo koliko joj bude potrebno da potisne napad Rusije. U diplomatskim krugovima se govori da među 30 delegacija članica NATO-a još nema saglasnosti o pojedinostima u politici prema Ukrajini i o planovima odbrane za odvraćanje mogućih ruskih napada, navodi DW. Dodaje se da Mađarska, koja je blagonaklona prema Rusiji, nije previše angažovana u pomoći Ukrajini, da se Francuska u poslednje vreme zalaže za brz prijem Ukrajine u NATO, Nemačka i druge zapadne zemlje više oklevaju, dok baltičke države zahtevaju više oružja, municije i zapravo više svega za Ukrajinu. Štefani Babst, nekada visokopozicionirani stručnjak NATO-a za strategiju, kaže da je lepo otići na samit i reći mi smo svi složno na jednoj strani. „Žao mi je, ali to je glupost. Svako može da vidi da postoje različiti pristupi. A kada mi to vidimo, to može da vidi i predsednik Putin. I Kinezi i Iranci to takođe mogu“, ističe Babst. Ona smatra da je odlučujuće kako će se u spornim temama postaviti SAD kao lider NATO. Predsednik SAD Džozef Bajden izjasnio se protiv brzog primanja Ukrajine u NATO, ali namerava da obeća veću vojnu pomoć. Osim toga, želi da utiče na turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odustane od otpora prijemu Švedske u punopravno članstvo Alijanse. Erdogan će danas u Vilnjusu, pre početka samita, sresti švedskog premijera Ulfa Kristersona. Šef švedske vlade je prošle nedelje bio u Beloj kući da zatraži podršku. Turska i dalje optužuje Švedsku da ne čini dovoiljno protiv kurdskih terorista koji borave u toj skandinavskoj zemlji. I mađarski parlament za sada nije izglasao prijem Švedske, ali generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže da je rešenje problema na pomolu. Zamenica premijera Ukrajine Olha Stefanišina je prethodnih nekoliko meseci putovala Evropom kako bi lobirala za pristupanje Ukrajine EU i NATO-u. Uzimajući u obzir prepirke unutar NATO-a, ona izglede za jasno obećanje Ukrajini da će biti primljena u NATO procenjuje rečima: „NATO je veoma specijalna organizacija. Dobiti odgovor od NATO-a različito je od toga kako deluju ostali politički prijatelji širom sveta“. To znači, ostaće neodređeno, ocenjuje se u komentaru DW.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 22°C

Pretežno oblačno

Nedelja
Malo i umereno oblačno

Max: 26°C
Min: 17°C

Malo i umereno oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana