Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da se usvajanjem današnje odluke plastične kese ukidaju od 1. januara 2020. godine u maloprodajnim objektima na teritoriji grada Beograda.

– Ovo je jedna od najvažnijih odluka koje donosimo danas. To je zločin prema prirodi, jer je plastičnoj kesi potrebno 240 godina da se razgradi. Njujork zabranjuje upotrebu plastičnih kesa u martu ili aprilu. Nemačka zabranjuje njihovo korišćenje, takođe od 1. januara – ukazao je Vesić.

On je dodao da će se od prvog januara koristiti papirne i biorazgradive kese i to je, kako je rekao, važna odluka za budućnost našeg grada i budućnost naše dece.

– Samo mera da plastične kese počnu da se naplaćuju u trgovinskim lancima smanjile su njihovu upotrebu za čak 60 odsto. Sledeći korak je da ih potpuno odstranimo i zbog toga kao društvo moramo da se prilagodimo novim pravilima jer na taj način brinemo o našoj budućnosti. Ovo je velika odluka i treba da budemo ponosni na ovaj skupštinski saziv s obzirom na to da će za vreme ove gradske vlasti krenuti da se ona sprovodi – rekao je Vesić.

Kada je reč o deponiji Vinča, Vesić je istakao da je izdata građevinska dozvola japansko-francuskom konzorcijumu za početak radova na izgradnji spalionice i svih predviđenih postrojenja, podsetivši da je ona danas najveća neuređena deponija u Evropi. Ti radovi će, kako je najavio, početi do kraja septembra.

– Naredne godine nas očekuje uređenje 17 reciklažnih ostrva. Svaka opština će imati svoje reciklažno ostrvo i za to će biti izdvojeno oko 10 miliona evra. Sledeći korak je da Grad Beograd zajedno sa JKP „Gradska čistoća” počne sa građanima da radi na separaciji otpada. Postojaće kontejneri za različite vrste otpada. Kese će imati posebne čipove i građani će ostvarivati određene popuste za tu separaciju – ukazao je zamenik gradonačelnika.

On je podsetio da je Beograd takođe jedini grad u Evropi koji ispušta otpadne vode direktno u reke, bez bilo kakve prerade, i dodao da ti problemi konačno moraju da se reše, makar zbog generacija koje dolaze.

Odbornici su u okviru objedinjene rasprave usvojili i Odluku o usvajanju koncesionog akta za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti javnog prevoza putnika na noćnim linijama na teritoriji Beograda, Odluku o izmenama i dopunama Odluke o prečišćavanju  i distribuciji vode, Odluku o usvajanju plana za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu od 2019. do 2029. za teritoriju Stari grad, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju komunalnim, intertnim i neopasnim otpadom.

Sekretarka za zaštitu sredine Ivana Vilotijević je dodala da se tom odlukom definiše da svaka kesa mora biti biorazgradiva, te da su trgovci u prodajnim objektima dužni da korisnicima od 1. januara 2020. godine obezbede papirne kese ili torbe za višekratnu upotrebu koje su podložne reciklaži.

Kada je reč o usvojenom planu za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju i reciklažu otpada od 2019. do 2029. godine, Vilotijevićeva je istakla da nekontrolisano i neadekvatno odlaganje otpada za posledicu ima čitav niz ekoloških, a samim tim i socijalnih i ekonomskih problema.

Stoga je plan, prema njenim rečima, da se u navedenom periodu stvori osnov za sistemsko i plansko odlaganje otpada, s ciljem poboljšanja životne sredine i omogućavanja svim korisnicima komunalne usluge da vrše selekciju otpada na teritoriji grada Beograd. Ovo je prva faza i u okviru nje će se postavljati podzemni kontejneri na teritoriji opštine Stari grad, dok je svaka beogradska opština takođe pokrivena ovim planom, ukazala je Ivana Vilotijević.

Vesić: Plan je da 25 odsto površine grada bude pod zelenilom

Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, koji je usvojen na sednici Skupštine grada, prvi put se donosi u istoriji Beograda, a on određuje kako će se grad razvijati u narednih 20 godina, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

– Tim planom će se kontrolisati niži planovi detaljne regulacije gde će stajati jasne obaveze šta mora da se u ovim od nižih planova primeni kada je u pitanju zaštita zelenih površina. Petnaest  odsto površine Beograda pokriveno je šumom, što je mnogo u odnosu na mnoge evropske gradove, ali malo u odnosu na naš cilj. Taj procenat je pre šest godina bio 14 odsto – rekao je Vesić i dodao da je jasna tendencija povećanja zelenih površina u Beogradu.

Prema njegovim rečima, cilj je da taj procenat bude 25 odsto.

– Plan jeste ambiciozan, ali treba da težimo tom cilju i da, s obzorom na klimatske promene, jedna četvrtina grada bude pod zelenim površinama. Samo u centru grada je posađeno 200 novih stabala, a to će se nastaviti i u budućnosti, na primer u rekosntruisanoj Ulici kneza Miloša, gde će drvored ići po sredini bulevara – istakao je zamenik gradonačelnika.

On je dodao da je za takav plan potrebno realizovati i niz drugih akcija. Kako je istakao, priprema se odluka da se privatni investitor obaveže da prilikom uklanjanja stabala posadi ih tri puta više, odnosno da uplati određeni iznos „Zelenilu – Beograd” ako sadnja nije moguća na istoj površini.

– Novina je da će Sekretarijat za zaštiu životne sredine raspisati konkurs za uvođenje aplikacije koja će omogućiti da se pronađu sva mesta u gradu gde će se saditi stabla u toku jedne godine, a svaki građanin ili firma će moći da izabere stablo koje želi da zasadi, prethodno da ga plati, a za uzvrat će biti stavljena pločica sa njihovim imenom. Ta praksa se pokazala kao uspešna u evropskim gradovima. Takođe će se uvesti akcija da svako odeljenje prvog razreda u Beogradu ima obavezu da zasadi svoje drvo o kome će brinuti narednih osam godina – naveo je zamenik gradonačelnika.

On je istakao da je povećanje broja zelenih površina opšti cilj svih ljudi koji žive u Beogradu.

– Nijedno stablo u Beogradu ne može da bude posečeno bez odluke nadležne komisije. Iako su opštine u međuvremenu dobile veće nadležnosti, te odluke su izostavljene, kako ne bi došlo do različitog tretiranja ove problematike. Svaka odluka je javna i dostupna i nijedna nije doneta mimo struke. Živimo u vreme klimatskih promena i drago mi je da je javnosti stalo do svakog stabla, ali po tom pitanju se radi dobro. Beograd je jedna od zelenih prestonica Evrope, ali je sigurno da i dalje može da se ostvari napredak po tom pitanju. Skupština grada je usvojila i Plan adaptacije na klimatske promene, po čemu smo prvi u ovom delu Evrope – rekao je Vesić.

Govoreći o novom generalnom urbanističkom planu Grada Beograda, gradski urbanista Marko Stojčić je istakao da se sada on po prvi put radi kao pravi strateški dokument.

– Sastojaće se od 20 studija i sadržaće odredbe koje podrazumevaju razvoj saobraćaja, stambenu izgradnju, komercijalne površine, turizam, zaštitu kulturnog nasleđa i zelenih površina. To će biti osnov za planove nižeg reda, poput planova detaljne i generalne regulacije, ali i pravi osnov za dalji razvoj grada. To će omogućiti postojanje zajedničke i jasne slike o tome kako će Beograd izgledati do 2041. godine. Na taj način biće započet proces kontinuiranog planiranja koje podrazumeva da se planovi neće izrađivati na četire do pet godina, već će biti ažurirani iz godine u godinu. Plan takođe definiše razvoj površina koje su već planski obrađene, ali planovi ističu budući da je njihova validnost ograničena na 20 godina. Takođe, plan se bavi površinama koje nisu planski obrađene – istakao je Stojčić.

Na sednici je usvojeno i više odluka o izradi urbanističkih planova od značaja za razvoj grada.

Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990–1999 biće premešten sa Savskog trga

Odbornici Skupštine grada su na današnjoj sednici usvojili Odluku o premeštanju Spomenika žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990–1999. 

Obrazlažući predlog ove odluke, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović rekla je da će premeštanje uslediti nakon inicijative Beograda na vodi, usvojenoj na sednici Komisije za spomenike i nazive trbgova i ulica Skupštine Grada Beograda 1. avgusta tekuće godine.

– Predviđeno je da spomen-obeležje bude premešteno sa postojeće lokacije ispred Doma ratnih invalida na Savskom trgu na novu lokaciju, javnu zelenu površinu – Skver, iz ulica Hajduk Veljkov venac i Nemanjine. Razlog za donošenje ovakve odluke je predviđena dinamika rekonstrukcije i izgradnje Savskog trga, kao i postavljanje spomenika Stefanu Nemanji, a sve u cilju neometanog početka planiranih radova. O novoj lokaciji odlučivali su nadležni organi, dok je preciznu mikrolokaciju dao Urbanistički zavod Beograda. Saglasnost su dali i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, JKP „Zelenilo – Beograd”, kao i Ministarstvo kulture i informisanja. U skladu sa Zakonom o ratnim memorijalima, Ministartsvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je rešenje kojim je usvojen predlog da se spomenik premesti na predviđenu lokaciju. Sa novom lokacijom saglasno je i Udruženje ratnih vojnih invalida grada Beograda – rekla je Andrea Radulović.