Vesić je rekao da je projekat „Bg voz” jedan od dva najznačajnija projekta u Beogradu, te da se šinski podsistem priželjkuje u Beogradu već decenijama.

– Nažalost, ovo je grad koji nije imao sreću da u prošlom vremenu dobije metro, kao što je to slučaj sa nekim manjim gradovima. Nama je osnovni podsistem javnog prevoza autobuski podsistem. Jasno je da većina naših problema u transportu i prevozu potiče od toga i zato prelazimo na šinski podsistem. To je revolucija koja se priželjkuje u Beogradu već decenijama. Ove godine su zato važne, jer pravimo novi Beograd, Beograd za naredni vek u kome će živeti naši potomci i koji će imati manje problema nego što ih mi imamo sada – istakao je Vesić.

Kada se jednog dana bude pominjala istorija Beograda, ovo vreme će biti poznato po rešavanju najvećeg broja infrastrukturnih problema koje smo zatekli, naveo je Vesić i dodao da se to ne odnosi samo na metro i Bg voz već i na obilaznicu oko Beograda i mnoge druge infrastrukturne probleme koji decenijama opterećuju grad.

– Naš grad raste svakodnevno i nezvanično već ima više od dva miliona stanovnika. Nažalost ima infrastrukturu iz sedamdesetih godina prošlog veka koja nije u stanju da istrpi toliki broj vozila i porast broja stanovnika – rekao je Vesić.

On je pojasnio da su Bg voz i metro potpuno dva različita projekta koji čine jedinstvenu celinu, ali se razvijaju potpuno odvojeno.

– Kada je u pitanju metro, gradićemo prve dve linije. Prva će imati 21,1 kilometar, a druga 19,2 kilometra. I jedna i druga će imati po 21 stanicu, a projektujemo i treću liniju. Prva linija je Makiš – Mirijevo, druga Železnička stanica „Zemun” – Mirijevo, a treća Blok 72 – Banjica 2. Trebalo bi da treća linija ima 20,8 kilometara i 21 stanicu. U ovom trenutku smo fokusirani na prve dve linije – prva će biti gotova 2028. godine, a druga 2030. Te dve linije će učiniti metro funkcionalnim, a punu upotrebljivost će imati kada se izgradi i treća linija – pojasnio je Vesić.

Govoreći o Bg vozu, Vesić je istakao da je on posebno značajan zbog toga što će povezati centar grada sa prigradskim opštinama.

– Posebno insistiram na tome da Beograd ne može da bude jedinstven i funkcionalan grad sve dok svaki deo grada ne bude transportno i saobraćajno povezan sa centrom grada. Sugrađani u udaljenim delovima grada sada žive izdvojeno kao da ne pripadaju Beogradu. Moramo da damo dodatni doprinos kako bi oni bili saobraćajno povezani sa centrom grada. Bg voz se naslanja na postojeću železničku infrastrukturu, tako da ne pravimo novu železnicu, već koristimo postojeću i dograđujemo je zajedno sa „Železnicama Srbije” i Vladom Srbije kako bi ona bila stavljena u funkciju gradske železnice. Nedavno smo usvojili Zakon o metrou i gradskoj železnici – kazao je Vesić.

Kada je u pitanju prigradska železnica, ona danas postoji u Beogradu, tako da imamo dve gradske linije Batajnica–Ovča (31,3 kilometra) i Resnik–Ovča (36 kilometara) i dve prigradske linije Mladenovac–Ovča (62 kilometra) i Lazarevac–Ovča (68 kilometara), naveo je Vesić.

– Te dve prigradske linije nisu potpuno funkcionalne – imaju mali broj polazaka, na jednoj liniji sedam, a na drugoj tri dnevno. Ako želimo da ovi delovi grada budu povezani, treba da imaju bolju dinamiku. Trenutno imamo 197 kilometara gradske železnice, ukupno 104 polaska, a plan je da, kada projekat „Bg voz” završimo, imamo 223 kilometra, 76 stanica i 500 polazaka. Tada će ova železnica biti u funkciji. Planiramo dve nove linije Železnik–Karaburma (14 kilometara) i Surčin–Obrenovac (24 kilometra), a u planu je i rekonstrukcija postojećih linija, naročito prema Lazarevcu i Barajevu, odnosno Sopotu i Mladenovcu – rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Bg voz i gradska železnica ne predstavljaju samo infrastrukturni razvoj Beograda, već se na taj način podiže i kvalitet života građana.

– To znači da će zemlja u prigradskim opštinama biti mnogo vrednija, a samim tim biće i više investicija. Da napomenem i to da je od Vukovog spomenika do železničke stanice u Lazarevcu potrebno 63 minuta, a danas kolima ili autobusom ne možete da stignete za to vreme. Ovi vozovi će biti brži, bolji i češći, a to znači da se podiže kvalitet života ljudi, što i jeste suština – naveo je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je istakao i to da bi trebalo da se uskoro pusti u rad brza pruga Beograd – Novi Sad i prema Subotici, kao i to da će, kada se napravi linija Bg voza od železničke stanice u Zemunu do aerodroma u Surčinu, moći da se stigne do aerodroma bez korišćenja automobila. Na taj način biće omogućeno povezivanje i sa drugim gradovima, što će kao rezultat imati povezivanje zemlje u jedan saobraćajni sistem koji omogućava da se cela zemlja brže razvija. Vučić je prvi srpski predsednik koji je to prepoznao, jer to znači ulaganje u budućnost zemlje, naveo je Vesić.

– Naročito smo srećni jer razvijamo projekat „Bg voz”. Beograd će kroz projekat „Bg voz” i još nekoliko projekata koje finansira Vlada Srbije dobiti više od šest milijardi evra. Kada 2030. budemo imali završen Bg voz – prve dve linije metroa, naš osnovni podsistem biće šinski. Pored toga, u planu je širenje mreže tramvaja i kupovina novih, što znači da će autobusi u Beogradu biti samo pomoćno sredstvo prevoza. Građani će tada moći da se prevoze brzo i tačno na vreme. Bg voz je i danas najtačniji, najefikasniji i najbolji prevoz, koji je daleko od onog nivoa koji treba da ima jedna gradska železnica – rekao je Vesić.

On je u zaključku naveo da je Moskva unapredila gradsku železnicu pre nekoliko godina, te da su njena iskustva Beogradu dragocena.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko istakao je da ovaj projekat zaslužuje da ima podršku Ruske Federacije.

– Projekat je nastao u razgovorima potpredsednika Ruske Federacije Jurija Borisova sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Anom Brnabić u okviru međuvladinih komiteta za saradnju između Rusije i Srbije. Što se ambasade tiče, uvek možete računati na našu podršku tokom realizacije i implementacije ovog projekta. On se potpuno uklapa u plan razvoja Beograda, saobraćaja, a veliko je dostignuće i to što ima privredni i ekonomski značaj, kao i izraženu humanitarnu, ljudsku dimenziju – rekao je Bocan-Harčenko.

Generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije” Nebojša Šurlan je naglasio da su sa Vladom Srbije i Ministarstvom građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja već nekoliko godina unazad krenuli sa velikim investicijama u železnicu.

– Razvoj železnice je jedan od prioriteta ove vlade. Sa unapređenjem beogradske železnice smo već krenuli a radimo i na razvijanju železničke mreže. Sa partnerima ćemo raditi na zajedničkim projektima kako bi Beograđani imali bolje uslove za prevoz – rekao je Furlan.

Ana Dimovski iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navela je da projekat „Beogradski dijametri” za ovo ministartsvo predatavlja razvoj javne železničke strukture, a u svrhu razvoja prigradskog saobraćaja.

– Napredni gradovi svoj razvoj javnog gradskog sistema upravo zasnivaju na šinskom saobraćaju, jer ima velikih prednosti, pre svega u vidu smanjenja štetnih uticaja na životnu sredinu. Zato je nadležno ministarstvo i podržalo Grad Beograd kada je u pitanju projekat „Beogradski dijametri” – rekla je Ana Dimovski.

Prezentacije su održali Sekretarijat za javni prevoz, JKP „Beogradski metro i voz” Saobraćajni fakultet i Saobraćajni institut CIP.