foto tanjug

Spisak sa podacima oko 5.800 srpske dece spašene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske biće izložen narednih deset dana u Narodnom muzeju Srbije, najavio je direktor Muzeja žrtva genocida Dejan Ristić. Na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju Srbije, Ristić je rekao da će potom spisak dece, koju je spasla Diana Budisavljević sa svojim saradnicima 1942. godine, biti vraćen u Muzej žrtava genocida. Ristić je istakao da je spisak Budisavljević autentičan dokument nastao 1942. godine i jedno „od najznačajnih otkrića u srpskoj istoriografiji poslednjih decenija u kontekstu Drugog svetskog rata“. „Sadrži sve relevante lične podatke, koji omogućavaju da tadašnja deca, sada sede starine, odnosno njihovi srodnici i potomci mogu doči do saznanja o stvarnom identitetu“, napomenuo je Ristić. Prema njegovim rečima, spisak sadrži redni broj, ime i prezime deteta, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i naziv ustaškog logora smrti iz koga je spašeno, kao i procenu starosne dobi i podatke kome je dete dato na usvajanje i hraniteljstvo. Ristić je dodao da se Muzeju žrtava genocida od petka, kada su objavili da poseduju do tada nepoznati spisak, javio veliki broj srodnika i potomaka sa molbom da izvrše uvid u spisak. „Javio se i izuzetno veliki broj institucija iz sveta čestitajući na epohalnom otkriču. S pravom stručnjaci izveštavaju da je ekplodirala istoriografska bomba i da su Srbi konačno došli do svoje ‘Šindlerove liste'“, napomenuo je Ristić. Direktor Muzeja žrtva genocida je istakao da ta ustanova neće prestati da traga za važnim istorijskim dokumentima o žrtvama genocida kog je počinila NDH. Ristić se zahvalio najvišim državnim organima Srbije što pružili neophodnu podršku da Muzej dođe ne samo do spiska Budisavljević, nego i do drugih dokumenata koji omogućavaju da se upotpune saznanja o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata. Spisak Budisavljević je digitalizovan i zainteresovani građani mogu koristit njegove podatke zahvaljujući digitalnoj kopiji, ili putem mejla ili telefona, dok će „original biti davan isključivo u opravdane svrhe“, napomenuo je Ristić. Prema njegovim rečima, Muzej je došao u posed spisak prošle godine, izvršene su analize autentičnosti i odlučeno je da bude predstavljen javnosti nedavno povodom Dana Muzeja. Ristić je napomenuo da je teško reći koliko je još bilo dečjijih imena, pošto je kartoteka Diane Budisavljević otuđena u prvim danima nakon rata i još nije pronađena. „Ali spisak sadrži identične podatke kao i kartoteka. Ona je preuzimala podatke iz ovog spisak za svoju kartoteku i to je ono što je njegova najveća vrednost. Osim činjenice da je potpuno autentičan. Nastao je pre nastanka kartoteke“, rekao je Ristić. Prema njegovim rečima, uz ovaj spisak postoji još jedan artefakt, koji ovaj put nije izložen, jer mora proći restauraciju i konzervaciju. „U jednom malom papirnatom zavežljaju, spajalicom je bio prikačen mali predmet – dečije naušnice. Kada otvorite zavežljaj na njemu je istim rukopisom kojim je popunjavan spisak napisano: Radmila Radonjić, 8. septembar 1942. Naušnice. I krstić“, objasnio je Ristič. Devojčica se nalazi u spisku Budisavljević i spašena je 18. avgusta 1942. iz logora u Staroj Gradišci, dodao je Ristić. „Ali je kao i značajan broj dece, bila u tako lošem zdravstvenom stanju usled posledica torture i izglađivanja da joj nije bilo spasa i preminula je posle nekoliko dana“, rekao je Ristić. Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković je ocenila da je spisak „epohalno otkriće Muzeja žrtava genocida“, čija je vrednost u nemerljivom istorijskom, kulturnom i duboko čovečnom doprinosu kulturi sećanja. Prema njenim rečima, spisak je autentičan dokument, prvorazredan istorijski izvor i „svedočanstvo od neizmerne vrednosti“.