Jasno vidimo obrise radova koji su uveliko u toku da bi do 2030. godine obe linije metroa bile gotove. Za budućnost svakako da je najvažnija i najveća stvar izgradnja Beogradskog metroa. To nije samo beogradski projekat, to je verovatno najveći nacionalni infrastrukturni projekat poslednjih nekoliko decenija u našoj zemlji i on nam realno u konačnici nikad nije bio bliži, istakao je u razgovoru za „Politiku” Aleksandar Šapić prvi na listi „Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane”.

On je tako odgovorio na konstataciju da je na dužnosti gradonačelnika do ovih izbora proveo godinu i po dana i da je to veoma kratak period za realizaciju ključnih projekata, kao i na pitanje šta najavljuje za budućnost.

Što se ostalih stvari tiče, prema njegovim rečima, toliko toga ima što će biti drugačije za četiri godine nego danas da ne zna odakle bi krenuo.

– Od tunela ispod grada koji će spojiti dva saobraćajno najudaljenija dela, Bulevar despota Stefana i Novi Beograd, preko novog mosta koji treba u produžetku tunela da bude izgrađen, izgradnje potpuno novog grada između Surčina i Novog Beograda u sklopu EKSPO 2027, gde će nići nacionalni stadion, sajam i čitav novi kraj grada. Završićemo autobusku stanicu, propratne saobraćajnice uz autobusku, nastavljamo sa proširivanjem bulevara i ulica, kao i sa reformom javnog prevoza kupovinom novih tramvaja i autobusa. Konačno ćemo uvesti red na rekama i raščistiti divljaštinu koja vlada na našim obalama već decenijama i učiniti da ono najvrednije što imamo, a to je ušće dveju reka, konačno krenemo da koristimo, a ne da nam splavovi zaklanjaju i upropašćuju obale – najavljuje Šapić.

Teške odluke, poput promene sistema naplate javnog prevoza i raskidanja ugovora sa „Kentkartom”, podele besplatnih udžbenika ili uklanjanja splavova, neki su od najvećih problema sa kojima ste se uhvatili „ukoštac”. Da li su ovi „krompiri” bili isuviše vrući za vas?

– Pa vidite da sam i dalje tu, i tako već 14 godina. Tri puta sam pobeđivao na Novom Beogradu, ne zato što sam lepo svirao i pevao, nego zato što sam se uvek hvatao ukoštac prvo sa najvećim problemima. Onaj ko misli da ovim poslom možeš uspešno da se baviš, a da ne ulaziš u situacije koje te dovode u stalnu neizvesnost da li ćeš iz njih izaći kao pobednik, taj je u velikoj zabludi. Meni je to prirodno stanje, jer verujem da onda kada radite prave stvari, nema te sile na svetu koja može da vas zaustavi.

U duelima sa vašim protivkandidatima često ističete da ste konkretniji. Na čemu zasnivate takav stav?

– Na tome što svima onima koji se danas preporučuju da dođu na moje mesto mora da se veruje na reč, jer nikada tu, niti sličnu vrstu iskustva imali nisu, a meni ne morate ništa da verujete, dovoljno je da pogledate sve što sam radio poslednjih 10 godina na Novom Beogradu i poslednjih godinu i po dana kao gradonačelnik, i da na osnovu toga donesete sud.

Iz vaših izjava proizlazi da bi gradonačelnik Beograda morao da bude ne samo pragmatičan već i jasno opredeljen o najvažnijim nacionalnim pitanjima, naporedo sa komunalnim temama. Zbog čega to smatrate značajnim?

– To bi isto bilo kao kada biste rekli supruzi zbog čega je važno da li mi dete ide u školu gde će ga učiti sve najgore o svom narodu i gde će ga svakodnevno vređati i ponižavati kada je škola baš lepa, lepo dvorište, ima sportske terene, a i novu fiskulturnu salu. Kako nije značajno da li će na čelu srpske prestonice biti neko ko je spreman da se odrekne dela svoje teritorije ili neko ko će rođeni narod proglasiti genocidnim ili neko ko je spreman da izjednači srpsku zastavu sa šarenom zastavom duginih boja i da je zakači na Skupštinu grada ili onaj ko je spreman da prekine odnose sa našom ruskom pravoslavnom braćom samo zato što nam je to neko naredio? Ako Beograđani žele da ih vodi neko ko ima ovakve stavove bez obzira na formalne nadležnosti, onda ne treba da glasaju za mene, već za našu suparničku Đilasovu listu, koja ima zvanično baš ove stavove na ključne nacionalne teme. Ovom prilikom nisam želeo da ulazim u kompetentnost kandidata za posao samog gradonačelnika, jer ne znam kako da se uporedimo kada niko od njih nema bilo kakvo iskustvo u ovom poslu, pa samim tim ni rezultate koje bih mogao da uporedim sa svojim u prethodnih 12-13 godina.

Ugostili ste i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je uputio podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, kao i vama u Beogradu. I ovom prilikom istakli ste značaj veza sa Srbima, ma gde živeli, i najavili pomoć prestonice opštinama u Republici Srpskoj?

– To sam radio kao predsednik opštine Novi Beograd, to radim i danas. Pozvao sam sve predsednike beogradskih opština da se pobratime sa jednom bar opštinom ili gradom u Republici Srpskoj i da se međusobno pomažu. Pomoći ćemo izgradnju gradske kuće u Sokocu, gde sam bio prošle godine kao prvi zvaničnik iz Srbije otkad je završen nesrećni rat u Bosni. Obišao sam i groblje stradalih srpskih boraca Mali Zejtinlik. Drago mi je, kako je rekao načelnik Sokoca Milovan Bjelica, što su se nakon moje posete mnogi srpski zvaničnici ohrabrili i počeli da posećuju našu braću u Istočnom Sarajevu i da odaju poštu našim stradalim borcima.

Opozicija i mediji bliski vašim političkim protivnicima u kampanji ne štede optužbe na račun pojedinih vaših saradnika. Udaraju tako i na vas, spočitavajući im navodnu trgovinu uticajem, pa čak i uzimanje novca za nerealizovane projekte?

– Koje su sve laži o meni izgovarali poslednjih godina, od njih me ništa više ne čudi. Kad neko jednom slaže, onda razmislite da li da mu sledeći put poverujete, a kada neko svaki put slaže, dobro razmislite da li ikad više da ga čujete šta priča. Kampanja je u toku i mobilisali su sve svoje resurse u cilju ostvarivanja svojih političkih ciljeva, što je legitimno, samo što onda ne mogu sebe da nazivaju „profesionalni mediji”, već glasila opozicionih stranaka koje jedino što imaju za cilj je plasiranje laži i diskreditacija nekoga na čije mesto pretenduju. Inače, sve njih kad tužim za ono što su lagali, oni kažu da je to „pritisak na medije”. Dotle su došli da nemate pravo da potražite pravdu na sudu za njihove laži, već smatraju da su oni jedini merodavni da preuzmu ulogu vrhovnog sudije i presuđuju po svom kratkom postupku. Da skratim, posle četrnaest godina u politici, od svega što sam radio smatraju da je najteža stvar optužba od BIRN-a, kojem, kako sam rekao, ništa ne verujem, na račun osobe koja je moj saradnik, optužbe za stvari od pre tri godine kojih su se sada setili, dve nedelje pred izbore, i to kada je bila u ministarstvu sa kojim ja nisam imao nikakve veze. Eto toliko o tome šta oni meni imaju da zamere.

Uvek podvlačite da se ne bavite negativnom kampanjom i napadima na svoje oponente, ali ste na meti takvih kritika, neretko od sadašnjih opozicionih lidera, koji su se ranije predstavljali kao vaši bliski prijatelji i saborci?

– Niko od njih nije bio moj blizak prijatelj, a poslednji put smo bili saradnici pre više od deset godina, pre nego sam ja otišao na Novi Beograd 2012. godine. Sve što sam i tada ja lično radio, iza toga i sada stojim, a činjenica da su ti ljudi u mom životu već više od deset godina „bivši” dovoljno govori o tome šta o njima mislim. Postoje ljudi koji su pored mene i više od 12-13 godina, a oni svoje saradnike menjaju svakih šest meseci, pa razmislite malo onda o kakvim ljudima je reč. Mislim da je pametnom dovoljno i da ne treba više da pojašnjavam.

Ne samo što ste obišli porodice sve ubijene i ranjene dece iz „Ribnikara” i Mladenovca, već njihovi roditelji, kako sami kažu, nisu očekivali empatiju i pomoć koju ste im uputili. Očekujete li neku reakciju od dela medija i političara iz opozicije koji su mesecima tvrdili da ste pobegli od ovog problema i na tome su gradili svoju kampanju?

– Od njih nikada ništa ne očekujem, a naročito ne to da jednom izgovore istinu. Ćutao sam mesecima iz poštovanja prema tragično stradaloj deci i njihovim roditeljima, a oni su me mesecima napadali kao lešinari. Opozicionari su preko svojih medija plasirali svakodnevno laži ne mareći za istinu i za osetljivost cele situacije. Ćutao sam i trpeo, jer sam smatrao da nije vredno zarad političkih interesa skrnaviti poštovanje prema nesrećno stradaloj deci. Ni sada ne bih reagovao da nisam bio isprovociran od onog lažnog novinara Čavića, koji kaže da u regionu još ima problema samo tamo gde još ima Srba, u Crnoj Gori i Bosni. E upravo taj Čavić, predstavljajući se kao građanski aktivista, pokušao je da me spreči da govorim ispred mesta gde ćemo praviti pešačko-biciklistički most i koji me je opet napao kako nisam bio da odam poštu stradaloj deci. Oni se Boga ne boje i njih istina ne interesuje. Kao što sam ranije rekao, postoje stvari koje su veće od bilo koje pozicije i od svake funkcije. Inače, Aleksandra Čamagić, koju već nedeljama napadaju, bila je u svim kućama zajedno sa mnom jer je tada kao gradska sekretarka za socijalnu zaštitu kontaktirala sa svim porodicama i upravo ona je bila ta koja je dogovorila posete njihovim domovima i ona je i dan-danas u dnevnom kontaktu sa porodicama stradalih ukoliko nekome od njih nešto treba. I ne želim dalje o toj temi da govorim jer da sam želeo, to bih radio proteklih meseci dok sam lažno optuživan za razne gluposti kako od onih koji se nisu udostojili ni saučešće porodicama da izjave tako i od medija koji se kao i uvek u sličnim situacijama, kada su uhvaćeni u laži, prave mrtvi bez obzira na to što su o tome mesecima pre toga lagali. Svakome od nas na kraju će samo Bog suditi u zavisnosti od onoga kako smo se u životu ponašali i odnosili prema njemu i svetu oko nas.