Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će prvo povećanje cene gasa ove godine biti verovatno od 1. maja i ne veće od 10 odsto, a drugo poskupljlenje, ako ga bude, ne pre poslednjeg kvartala 2022, kao i da sigurno ne bi bilo dvocireno. „Po računici Srbijagasa, a i po onome što je tražio MMF i Svetska banka, a i projekcijama u budžetu i planu poslovanja Srbijagasa, biće jedno poskupljenje, mislim, od 1. maja, i neće biti više od 10 odsto“, rekao je Bajatović Tanjugu. Kako kaže, da li će biti i drugog poskupljenja, zavisi od kretanja na berzi. „Trenutno je gas oko 500 evra za 1.000 kubika. Prema naftnoj formuli za dve milijarde kubika gasa, koje dobijamo na osnovu dogovora Vučića i Putina, što su dve trećine naših potreba, trenutna cena je oko 330 dolara. Može da se desi da prihodi Srbijagasa budu takvi i prihodi u privredi, i da nam se pomogne u budžetu, da sledeće poskupljenje bude manje ili da ga možda i ne bude“, naveo je Bajatović. Dodao je da drugo poskupljenje gasa sigurno ne bi bilo pre poslednjeg kvartala ove godine i da sigurno ne bi bilo dvocifreno. „Ostalo nam je 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj, što je plaćeno, 286 miliona u Banatskom dvoru i to je plaćeno i ruskih 294 miliona, ali to i ne moramo da računamo. Računamo da bi u Mađarskoj mogli da uskladištimo još 200 miliona metara kubnih, jer su cene relativno povoljne“, kazao je Bajatović. Dodao je da je kapacitet Banatskog dvora 550 miliona kubika i da Srbjagas želi tu da utisne dodatnih 200 miliona kubika, kako bismo imali 750 miliona. Napomenuo je da su dobre cene i da treba da povećamo rezerve, u slučaju da dođe eventualno do terorističkih akata u Crnom moru koji bi uticali na Turski tok. „Biće možda promene odnosa Turske i Mađarske prema Rusiji, pa da ne bismo bili u toj vrsti problema“, dodao je Bajatović. Na pitanje koji je gas najizglednije da Srbija nabavlja, ako ne računamo ruski gas, kazao je da će u novembru biti završen između Srbija i Bugarske, što nam otvara mogućnost da nabavljamo neke količine azerbejdžanskog gasa iz gasovoda TAP (Transjadranski) i TANAP (Transanadolijski), kao i da koristimo terminale za LNG gas u Grčkoj, što bi bio uglavnom američki ili katasrki LNG gas. „Mi možemo u saradnji sa kolegama iz Turske, Grčke, Bugarske i Mađarske da obezbedimo dovoljne kapacitete za one količine koje bi nabavljali iz tih izvora“, naveo je Bajatović. Kaže da ćemo ove godine potrošiti oko 2,8 milijardi gasa, šta je uračunata i proizvodnja struje u TE-TO Novi Sad i Pančevo. Na pitanje kada će biti urađen gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom, Bajatović je rekao da su već potpisani neki ugovori za gasovod od Leskovca do Vranja. Malo će ti ugovori biti popravljeni, jer se sada traži da cevi budu malo većeg promera, što znači da ćemo morati da gradimo od Niša do makedonske granice. Tako da je od Niša do Vranja, ukjljučujući i Leskovac, već ugovoreno, ali nam fale malo finansije, što ćemo uskoro rešiti. Za deo do makedonske granice smo dobili obećanje od Evropske komisije da će nam omogućiti deo sredstava. Ako se to ne desi, zajedno ćemo sa Vladom Srbije, kroz kredite ili iz budžeta dobiti privremenu pomoć i to finansirati“, kazao je Bajatović Tanjugu. Dodao je da bi onda radovi na gasovodu od Niša do Severne Makedonije bili završeni u roku od dve godine.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da ne očekuje da bude mnogo posla u predstojećoj reformi tog preduzeća u saradnji sa Norvežanima i da bi reforma, pre svega, mogla da bude, kadrovska ili organizaciona, ali da tu nema mnogo prostora za veće uštede, s obzirom da je Srbijagas trgovac koji kupuje i prodaje berzansku robu. On je za Tanjug, na pitanje šta će podrazumevati reforma Srbijagasa u saradnji sa Norvežanima, rekao: „Kod nas ima manje posla oko toga, mi smo trgovac, videćemo šta će oni da kažu, mi smo objektivno u uslovima u kojima trenutno vidim dva problema u Srbijagasu. Prvo podelili smo se po energetskim delatnostima, izdvojen je transport gasa. Mi smo trgovac, kupujemo berzansku robu i prodajemo, ako kupujem po dva ili tri dinara i prodajem za dinar, teško da mogu da budem pozitivan“, naveo je Bajatović. Istakao je da je drugi problem Srbijagasa, to što što teško zadržavaju kadrove u tom preduzeću. „Kada sam došao u Srbijagas za dirketora, bila je dva puta veća prosečna plata radnika od prosečne plate u Novom Sadu, sada je 20 odsto niža nego u Novom Sadu. teško je zadržati vodeće inženjere, mi to nadoknađujemo mladim kadrovima sa fakulteta, tako što dovodimo talentovanu decu, ali čim dobiju licence i rade na nekom većem projektu, odlaze u privatne firme. To je jedan od problema sa kojim se suočavamo“, naveo je Bajatović. Kako je rekao za Tanjug, reforma Srbijagasa može biti kadrovska ili organizaciona, ali da nije siguran da može nešto previše da se uštedi u samom poslovanju Srbijagasa. Videćemo, dodao je Bajatović.

Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i narodni poslanik na listi SPS izjavio je da je predlog Aleksandra Vučića da se formira Narodni pokret za državu legitiman i dobar politički potez, za odbranu Srbije i očuvanje političke stabilnosti u zemlji. „Izloženi smo stravičnoj agresiji, od toga da je na KiM rezolucijom 1244 predviđeno da je KiM sastavni deo Srbije sa širokom autonomijom, a sada imamo uzmi ili ostavi priznaj ih ili ćemo te kazniti, a isto se dešava i sa Dejtonskim sporazumom, pa se preti određenim sankcijama, pa se uvlači u to pitanje uvođenje sankcija Rusiji…“, kazao je Bajatović za Tanjug. Istakao je da je za njega potpuno legitiman predlog predsednika Vučić i dodao da to nije predlog SNS već Vučićev koji će podržati SNS. „Da se narodu predoči šta se dešava i da se formira jedan front čiji bi cilj bio odbrana Repulike Srbije, svi koji žele da se pridruže tome. Svi smatraju da je legitimno da se u ovom momentu ujedinimo, a ne da imamo političku nestabilnost, mogu da se pridruže tome na politički način, ne moraju da budu članovi stranke, kako je rečeno… Mislim da je to ligitiman i dobar politički potez i da je zaista u svrhu očuvanja političke stabilnosti u Srbiji“, naveo je Bajatović. Istakao je da nikome ne treba danas nestabilnost u Srbiji. „Kada će biti izbori, to će odlučiti politički život u Srbiji. Nisam siguran da će se ići na referendum u smislu da li ćemo da priznali ili nećemo da priznamo Kosovo. Neki kažu da treba plan Šolca i Makrona bezrezervno prihvati, a imamo i one desno koji kažu da o tome ne treba ni da se politički razgovara. a imate političku agresiju po nekoliko otvorenih nacionalni i državnih pitanja“, naveo je Bajatović. Kaže da će iduće godine u aprilu biti i lokalni uzbori, kao i za Skupštinu Vojvodine. „Možda će to biti vreme i za paralmentrne izbore, ali o tome će odlučiti politički život u Srbiji“, dodao je Bajatović.