(AP Photo/Pier Paolo Cito, File)
Bivši papa Benedikt XVI preminuo je u 96. godini, saopštio je Vatikan. Benedikt XVI je preminuo u manastiru Majke Crkve (Mater Ecclesiae) u Vatikanu, rekao je portparol Svete stolice. „Sa tugom vas obaveštavam da je papa emeritus Benedikt XVI, preminuo danas u 9.34 u manastiru Majke crkve (Mater Ecclesiae) u Vatikanu. Dodatne informacije biće date čim bude moguće“, naveo je portparol u pisanoj izjavi. Benedikt XVI bio je papa od 2005. do 2013.godine, kada se na lični zahtev povukao. Od tada je živeo u manastiru Mater Ecclesiae u Vatikanu. Papa Benedikt je prvi papa koji se odrekao funkcije otkako je Grgur XII bio primoran da podnese ostavku 1415. godine kako bi okončao podelu unutar katoličke crkve poznatu i kao Zapadna šizma. Ujedno je i bio prvi papa koji je dobrovoljno podneo ostavku od Celestina V 1294. godine.
Imao je 78 godina kada je 2005. postao jedan od najstarijih papa ikad izabranih, prenele su agencije. Kad je kao kao nemački kardinal 19. aprila 2005. u četvrtom krugu glasanja izabran za 265. papu postao je prvi poglavar Katoličke crkve iz Nemačke posle skoro pet vekova. Tokom većeg dela njegovog upravljanja, Katolička crkva se suočavala sa optužbama o zlostavljanju dece koje sežu desetinama godina unazad. Ranije ove godine bivši papa je priznao da su počinjene greške u rešavanju slučajeva zlostavljanja dok je bio nadbiskup Minhena između 1977. i 1982. godine. Benedikt je bio i prvi papa koji se lično sastao sa žrtvama koje su zlostavljali katolički sveštenici. Bivši papa Benedikt XVI rođen je 16. aprila 1927. u Marktlu u Bavarskoj Jozef Racinger. Otac mu je bio policijski službenik, a većinu svog detinjstva Racinger je proveo u mestu Traunstajnu gde je pohađao gimnaziju. Tokom Drugog svetskog rata služio je kao pomoćnik sveštenika u vazduhoplovstvu, nakon čega je studirao teologiju i filozofiju u Minhenu i Frajzingu i rukopoložen je za sveštenika 1951. godine. Radio je kao profesor dogmatike i fundamentalne teologije u Frajzingu, Bonu, Minsteru, Tibingenu i Regenzburgu, a potom je postao nadbiskup Minhena 1977. godine. Skoro 25 godina, kao kardinal Jozef Racinger, bio je šef vatikanske doktrinarne kancelarije, poznat kao Kongregacija za doktrinu vere pod papom Jovanom Pavlom II, a 2005. postao je njegov naslednik. Nakon osam godina kao pontifik, on je podneo ostavku na papsku funkciju, što je do tada bilo nezamislivo. Benedikt je najavio svoju nameru da podnese ostavku 11. februara 2013. sa obrazloženjem da više nema fizičku i duševnu snagu za vođenje Crkve. Svet je doživljavao Benedikta XVI. kao konzervativnog i agilnog papu koji je povremeno priređivao iznenađenja. On je, naime, znao da poveže duboku religioznost sa intelektom profesora. Nije naprosto nastavio svoju strogu liniju koju je sledio kao kardinal Racinger. Ali je verovatno i sam patio zbog opšteg kriznog štimunga u crkvi. Njegov prethodnik Jovan Pavle II je ostavio dubok trag svojim pontifikatom (1978-2005), a on je kao papa prelaznog perioda omogućio da posle njega 2013. izaberu konzervativnog reformatora. Govorio je deset jezika i bio je nosilac sedam počasnih doktorata.
Sahrana bivšeg pape Benedikta XVI biće održana na Trgu Svetog Petra u četvrtak, 5. januara, a predvodiće je papa Franja, izjavio je portparol Vatikana Mateo Bruni. Telo bivšeg pape, koji je preminuo danas u 95. godini, biće izloženo od ponedeljka u Baziliki Svetog Petra, preneo je Rojters. Svetski lideri izrazili su žaljenje zbog smrti Benedikta XVI. Predsednik Francuske Emanuel Makron pozdravio je na Tviteru rad pokojnog katoličkog vođe na stvaranju „bratskog sveta“. On je to uradio sa „dušom i inteligencijom“, dodao je Makron. Benedikt XVI je bio „džin vere i razuma“, navela je italijanska premijerka Đorđa Meloni. Ona je istakla da je bivši papa govorio ljudskim „srcima i umovima“ i da će to nastaviti da čini. Britanski premijer Riši Sunak rekao je da je tužan zbog smrti Benedikta XVI, kojeg je opisao kao „velikog teologa“. Sunak je dodao da je Benediktova papska poseta Velikoj Britaniji 2010. predstavljala istorijski trenutak i za katolike i za one koji nisu katolici širom Britanije. Nemački kancelar Olaf Šolc opisao je bivšeg papu kao „upečatljivu figuru“. Šolc je na Tviteru rekao da je bivši papa „za mnoge, ne samo u ovoj zemlji, bio poseban crkveni vođa“.
