foto Tanjug

„Spomen-muzej Ive Andrića je u godini kada obeležavamo važan jubilej dobio potpuno novi sjaj“, rekla je Gojković pred brojnim pripadnicima diplomatskog kora, zvanicama i novinarima na Andrićevom vencu 8.

Ocenivši da je Andrić (1892-1975) „jedan od najvećih pisaca 20. veka“, Gojković je podsetila da muzej, smešten u književnikovom stanu u Beogradu, „već 45 godina čuva njegovu ostavštinu, koja je važan deo našeg kulturnog nasleđa“.

„Na mestu gde je velikog pisca zatekla vest o dobijanju Nobelove nagrade, nakon njegove ustaljene šetnje Kalemegdanom, brojni posetioci imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa ličnošću Andrića“, rekla je Gojković.

Prema njenim rečima, muzej je „autentičan podsetnik na (Andrićevu) jednostavnost i veličinu“, a ispunjen je dragocenim fotografijama, originalnim rukopisima, umetničkim i ličnim predmetima, knjigama, odlikovanjima i drugim.

„Služeći svojoj otadžbini ostavio je snažan pečat u diplomatiji. Svuda gde je boravio ostao je upamćen kao veliki profesionalac i osoba koja pleni manirima i svojom celokupnom pojavom“, podsetila je ministarka.

Prilikom svečanosti, Maji Gojković je uručena zahvalnica za pomoć u rekonstrukciji i osavremenjivanju Andrićevog muzeja, koju je primio i gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, a pripala je i odsutnom zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću.

Uručujući zahvalnice, direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković je istakla da je Spomen-muzej Ive Andrića rekonsturisan i prilagođen potrebama publike na inicijativu Gojković na početku njenog mandata.

„Važno je da svaki od legata bude bezbedan u merama i uslovima za zaštitu nasleđa. U ovom muzeju imamo prvi put potpuno digitalizovan monitoring svih konzervatorskih uslova i mera, i na taj način muzej ispunjava prvu ulogu i misiju“, rekla je Medaković.

Prema njenim rečima, sav materijal u muzeju je sada kompletno digitalizovan i dostupan školama u dijaspori i za razgledanje u muzeju.

Karl se u svoje i Vesićevo ime zahvalio timu Muzeja Beograda i Ministarstvu kulture, naglasivši da „nema kulture bez Beograda, a nema ni kulture Beograda bez Srbije i podrške Ministarstva kulture“.

Pisac znamenitih dela srpske književnosti „Na drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“ i drugih, kao diplomata službovao je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, između ostalog, u Parizu, Madridu, Briselu i Berlinu.

U svom obraćanju ambasador Nemačke Tomas Šib je istakao da Andrić i dalje fascinira 60 godina posle dobijanja Nobelove nagrade, jer „nije samo opisao svetsku istoriju na viozionarski način, nego ju je iskusio izbliza“.

Prema njegovim rečima, Andrić je „književni genije, diplomata, gospodar nekoliko jezika, koji je vodio istinski evropski život“.

„To je očigledno u njegovom stanu, sada muzeju, gde u njegovoj biblioteci prirodno uporedo stoje knjige jugoslovenskih, španskih, francuskih, italijanskih, poljskih i ruskih pisaca. Kakav život, kakav istinski evropski život!“, ocenio je Šib.

Belgijski ambasador Kun Adam prisutnima se delomično obratio na srpskom jeziku, u znak postovanja prema velikom piscu, rekavši da most iz romana „Na Drini ćuprija“ „ne povezuje samo dve obale već spaja vekove istorije“.

„Upravo je to suština diplomatije, da povezuje tačke istorije, pokušavajući da shvati zašto je nešto kako jeste, pomažući da se premoste nesporazumi…Svi treba da se ugledamo na Andrića“, rekao je Adam.

Ambasador Francuske Pjer Košar istakao je da je „u očima Francuza Andrić veliki autor, balkanski i svetski“, kojima su poznata mnoga njegova dela a najviše „Na Drini ćuprija“ i „Travnička hronika“.

„Sam Andrićev govor na francuskom prilikom primanja Nobelove nagrade izazvao je mnoge rasprave o istočnjačkoj i svetskoj dimenziji njegovog dela“, podsetio je Košar.

Španski ambasador Raul Bartolome Molina je podsetio na Andrićevu knjigu „Razgovori sa Gojom“, koja je prevedena na španski, i da je u Madridu pre nekog vremena postavljen spomen-natpis na zgradi u kojoj je stanovao.

„Na moje iznenađenje bio sam našao deset njegovih knjiga prevedenih na španski u jednoj knjižari. To znači da je čitan čak i danas u Španiji. Andrić je bio diplomata i među najvećim evropskim piscima druge polovine 20. veka“, rekao je Molina.

Andrićevo naliv pero na poklon Muzeju Nobelove nagrade

Naliv pero Ive Anrića iz lične kolekcije, koja se čuva u njegovom spomen-muzeju u Beogradu, biće trajno poklonjeno Muzeju nobelove nagrade u Stokholmu, izjavila je agenciji Tanjug direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković.

„Praksa je da svaka zemlja koja ima svog nobelovca nešto od ličnih predmeta veoma malih dimenzija pokloni muzeju u Stokholmu. Mi smo, nažalost, u nekom malom zakašnjenju od 60 godina, ali ćemo pokloniti jedno malo naliv pero koje će podsećati na našeg nobelovca“, rekla je Medaković.

Prema njenim rečima, muzej na Andrićevom vencu 8 poseduje veliku kolekciju piščevih olovaka i pera, od kojih i neka luksuznija, a u Stokholm ide jedno od naliv pera „kojima je zaista pisao svoje radove, i to je korišćen predmet sa kojim je možda nastalo neko od čuvenih dela“.

Inicijativa da se 60 godina od kako je Andriću uručena Nobelova nagrada za književnost u Štokholmu konačno tamo pošalje jedan predmet iz njegove kolekcije došla je na inicijativu ministarke kulture Maje Gojković.

Prilikom poslednje posete Švedskoj Gojković je primetila da u štokholmskom muzeju nema nekog predmeta srpskog nobelovca.

„U samom dogovoru i inicijativi da se uradi nešto na legatu Spomen-muzeja Ive Andrića, između ostalog, dogovorili smo se da sada obavimo to. Nije nešto krucijalno i važno, ali je lepa praksa koja povezuje sve nobelovce i zemlje“, rekla je Medaković.

Dodala je da bi Andrićevo naliv pero bilo isporučeno i ranije, ali su se isprečile stroge pandemijske mere, dok je za očekivati da će predmet našeg nobelovca biti izložen u Stokholmu od iduće godine.