Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je u Vašingtonu da je imao odličan sastanak sa predstavnicima Konstituence u MMF koju predvodi Švajcarska i istakao da srpska ekonomija raste i da se očekuje da privredni rast Srbije u prvom kvartalu bude 4,3 ili 4,4 odsto, kao i da javni dug naše zemlje trenutno iznosi 47,6 odsto BDP-a. „Imali smo priliku da predstavimo ekonomske rezultate iz prethodne godine, šta smo sve u Srbiji uradili, naravno i šta planiramo da uradimo u narednom periodu. Naša ekonomija raste, to je bio važan podatak za sve one koji su učestvovali u ovoj diskusiji – prošle godine 2,5 odsto rasta, sad u februaru 5,9 odsto. Dakle, očekujemo prvi kvartal da bude 4,3 ili 4,4 odsto, a ukupno ove godine 3,5 odsto“, rekao je Mali za Tanjug u Vašingtonu. Dakle, uprkos globalnim izazovima, naša ekonomija raste i to je možda i prva i najvažnija poruka, naglasio je ministar Mali, koji je započeo sastanke u okviru trodnevnog učešća na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke. Istakao je da smo pri tome sačuvali makroekonomsku stabilnost i da javni dug u odnosu na BDP, na današnji dan iznosi 47,6 odsto. „Dakle, daleko ispod nivoa Mastrihta, daleko ispod proseka evrozone, koja je negde na oko 89 odsto. Imamo rekordne strane direktne investicije, imamo rekordno nisku nezaposlenost, a rekordno visoku zaposlenost, držimo naš deficit pod kontrolom, a inflacija je u opadanju i imamo rekordne devizne rezerve“, naveo je Mali.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) i guverner Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) Jorgovanka Tabaković predstavljala je Srbiju na sastanku Konstituence Švajcarske, čiji je Srbija deo, saopštila je  centralna banka. Kako se navodi, opšti zaključak svih devet članica Konstituence Švajcarske je da inflatorni pritisci slabe, ali da su rizici i dalje prisutni, uključujući i rizik po globalni rast. Ističe se da je zaključak da je posebno važan fokus na iznalaženje novih izvora rasta, kao i na strukturnim reformama, u cilju povećanja privrednog rasta u srednjem roku. U saopštenju NBS se dodaje da je Tabaković na sastanku govorila o rezultatima mera sprovedenih u Srbiji u i dalje ranjivom globalnom ambijentu. Ona je ukazala i na to da je otpornost srpske ekonomije na globalne potrese ponovo testirana i potvrđena, zbog čega su investitori ostali lojalni našem tržištu. „Ne samo da smo u 2023. godini dostigli brojne rekorde već imamo i velike rezerve“ istakla je guverner NBS. Tabaković je navela i da je inflacija na snažnoj opadajućoj putanji od aprila prošle godine i njen ulazak u ciljani koridor od tri, plus/minus 1,5 odsto očekuje se već u maju. Kazala je i da rekordne devizne rezerve zemlje, koje su za 87 odsto više nego u pretpandemijskoj 2019, ostaju važan stub otpornosti ekonomije Srbije. Prema njenim rečima i izvoz robe i usluga prošle godine, u uslovima slabije eksterne tražnje, pokazao je visoku otpornost, odnosno rast od osam odsto, pri čemu je izvoz prerađivačke industrije povećan za 5,4 odsto. Priliv stranih direktnih investicija u 2023, kako je podsetila, dostigao je novi rekordni nivo i oko 2,5 puta je bio veći od deficita tekućeg računa, a time je, devet godina zaredom, obezbeđena puna pokrivenost deficita tekućeg računa ovim, najstabilnijim prilivima. Guverner NBS je naglasila i da se ove godine očekuje stopa rasta u rasponu od tri do četiri odsto uz visok doprinos investicija. „Za 2025. i 2026. godinu projektujemo privredni rast u rasponu između četiri i pet odsto čemu će znatno doprinositi i investicije u okviru investicionog programa Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, kazala je ona. U saopštenju centralne banke Srbije dodaje se i da je Tabakovićeva govorila i o rizicima na globalnom planu. „Na globalnom planu javljaju se novi rizici, a neki stari se pojačavaju. Zaoštreni geopolitički odnosi i sve veći jaz na svetskoj političkoj sceni usporavaju svetsku trgovinu i tokove kapitala. I promene u demografskoj strukturi predstavljaju izazov za gotovo sve zemlje“, rekla je Tabaković. Ona je istakla i da veštačka inteligencija nesporno doprinosi rastu produktivnosti, ali da može dovesti i do većih promena na tržištu rada, što već sada zahteva posebne politike. „Sve su to zajednički rizici za srednji i dugi rok, koje samo zajedno možemo da rešavamo i, nadam se, rešimo. Jer državu čine ljudi, njome vladaju ljudi i ona postoji radi ljudi. Tako je bilo kroz celu istoriju čovečanstva“, zaključila je Tabaković.

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je u Vašingtonu da je imao odličan sastanak sa predstavnicima Konstituence u MMF koju predvodi Švajcarska i istakao da srpska ekonomija raste i da se očekuje da privredni rast Srbije u prvom kvartalu bude 4,3 ili 4,4 odsto, kao i da očekuje da naša zemlja najkasnije sledeće godine dobije „investicioni rejting“. Naglasio je u izjavi za Tanjug da je javni dug Srbije trenutno iznosi 47,6 odsto BDP-a. „Imali smo priliku da predstavimo ekonomske rezultate iz prethodne godine, šta smo sve u Srbiji uradili, naravno i šta planiramo da uradimo u narednom periodu. Naša ekonomija raste, to je bio važan podatak za sve one koji su učestvovali u ovoj diskusiji – prošle godine 2,5 odsto rasta, sad u februaru 5,9 odsto. Dakle, očekujemo prvi kvartal da bude 4,3 ili 4,4 odsto, a ukupno ove godine 3,5 odsto“, rekao je Mali. Dakle, uprkos globalnim izazovima, naša ekonomija raste i to je možda i prva i najvažnija poruka, naglasio je ministar Mali, koji je započeo sastanke u okviru trodnevnog učešća na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke. Istakao je da smo pri tome sačuvali makroekonomsku stabilnost i da javni dug u odnosu na BDP, na današnji dan iznosi 47,6 odsto. „Dakle, daleko ispod nivoa Mastrihta, daleko ispod proseka evrozone, koja je negde na oko 89 odsto. Imamo rekordne strane direktne investicije, imamo rekordno nisku nezaposlenost, a rekordno visoku zaposlenost, držimo naš deficit pod kontrolom, a inflacija je u opadanju i imamo rekordne devizne rezerve“, naveo je Mali. Ministar je naglasio da imamo i rekordne rezerve u zlatu i da je kurs dinara i dalje stabilan. „Dakle, to su ogromni uspesi koje je srpska ekonomija uspela da napravi u poslednjih par godina i naravno, nijedan od tih uspeha nije prošao nezapaženo“, naveo je Mali. Istakao je da će danas biti veoma važni razgovori sa zamenikom direktora MMF-a Bo Lijem i sa direktorom Departmana za Evropu MMF-a Alfredom Kamerom, ali i predstavnicima rejting agencije „Standard and Poor΄s“. „Pokušaćemo da vidimo na koji način da i dalje raste naša Srbija, u smislu da ubrzamo naš rast kada su sve privredne grane u pitanju i kako Međunarodni monetarni fond može da nam u tome pomogne. I na kraju dana možda i najvažniji sastanak, bar za mene, a to je sastanak sa S&P, jedno od tri najveće kreditne rejtinge agencije u svetu. Mi smo, Srbija, po njihovom izveštaju od pre samo dve nedelje jedan mali korak od investicinog rejtinga. Hoćemo da naprijemo i taj jedan mali korak da se pridružimo u grupi zemalja najrazvijenijih i najzdravijih ekonomija sveta“, naglasio je Mali. To je za građane Srbije, ističe, veoma važno jer su nam onda niži troškovi zaduživanja i imaćemo veći broj investitora. Kako kaže, kada su preduzeća u pitanju biće krediti sa nižom kamatnom stopom, što znači više investicija i nova radna mesta. „Novo zapošljavanje, veće plate, više novca u budžetu, samim tim i veće penzije. Dakle, to je za nas veoma važno i najvažniji možda cilj moje posete Vašingtonu je da vidim na koji način i koji su to tačno koraci, šta moramo da uradimo da dobijemo taj investicioni rejting što pre, ja se nadam, najkasnije već sledeće godine“, rekao je Mali. Ističe da se naše akcije i obveznice dobro trguju imajući u vidu činjenicu sve pomenute podatke. „Hoćemo da napravimo još taj jedan mali korak za nas veoma važan i to bi bila kruna svih ekonomskih reformi koje sprovodimo, kruna svega što radimo i veliki plus i podstrek za dalji rast naše ekonomije“, naglasio je Mali. Ističe da se rast BDP-a u poslednjem kvartalu prošle godine ubrzao na 3,8-3,9 odsto, a u februaru ove godine na 5,9 odsto. „Polako, ali sigurno naša ekonomija ubrzava. Nakon i uprkos svim izazovima od korone, energetske krize, sukoba, Ukrajini sukoba, u Gazi, Izraelu danas, dakle uprkos svemu tome raste nam ekonomija. Najvažnija stvar za naše građane i za našu Srbiju je da nastavimo da rastemo“, poručio je Mali. Istakao je da je veoma važan program Srbija 2027. i Ekspo. „Dakle, da uložimo tih 18 milijardi evra dodatnih i u putnu i železničku infrastrukturu, kao i u inovacije i u obrazovanje, ali u zdravstvo i u kulturu, dakle u sve ono što postiže rast naše ekonomije, jer samo na takav način održavamo i rast plata i rast penzija, dajemo mogućnost da se podigne u što kraćem vremenskom periodu kvalitet života našeg građana, ali i s druge strane činimo našu ekonomiju atraktivnijom, čime je otvaramo za nove fabrike, nove investitore, nova radna mesta. I to je taj jedini održivi način razvoja jedne privrede“, naveo je Mali. Srbija to već par godina unazad očigledno dobro radi, kaže i dodaje da je cilj da idemo još brže u razvoju. „Svi investitori, kada razgovaramo sa njima, kažu da je Srbija, što se njih tiče po svim indikatorima i ekonomiji zemlja sa investicionim rejtingom. S druge strane, kada pogledate naše obveznice, dakle sve se trguju imajući u vidu da je Srbija zemlja koja već praktično ima taj rejting. Dakle, sve su to preduslovi. Ono što nam samo nedostaje je formalna potvrda najmanje dve od tri najveće kreditne rejting agencije. Videću se danas sa Standard and Pursom i sa agencijom Mudis sutra. Razgovaraću sa velikim brojem investitora, tačno da vidimo šta je još neophodno da oni prepoznaju formalno sav ovaj uspeh Srbije koji smo stvorili u proteklih nekoliko godina“, naveo je Mali. Ističe da Srbija ulazi u red malog broja najrazvijenijih, najsigurnijih zemalja za investicije – najbezbednijih i najatraktivnijih. „I to je onda, kako bih rekao, šlag na tortu za sve što smo do sada uradili, ali i veliki, veliki postrek i osnova za dalji rast naše ekonomije“, naveo je Mali. Prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke počeo je u ponedeljak, 15. aprila i traje do subote, 20. aprila, a diskutovaće se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći.