foto tanjug

Od sadašnje ekonomske politike koja čuva makroekonomsku stabilnost i standard građana nećemo odustati ni u narednom periodu, rekao je  ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali u obraćanju na Kopaonik biznis forumu. Ta politika, prema njegovim rečima, počiva na nekoliko stubova. „Prvi je očuvanje stabilnosti, zatim podizanje životnog standarda građana, pa očekujemo da će u decembru 2025. godine prosečna plata dostići 1.000, a prosečna penzija 430 do 450 evra“, rekao je Mali. Dodao je da su treći stub kapitalne investicije od čega se neće odustati već će se nastaviti sa ulaganjem u puteve, železnicu, zelenu agendu. Kao četvrti stub je naveo strane direktne investicije na čijem će se privlačenju raditi, kao i podsticanje izvoza uz sporazume o slobodnoj trgovini. Mali je najavio da se radi na postizanju ovih sporazuma sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema njegovim rečima Srbija je u prethodnom periodu pokazala da ume da pobedjuje jer je u uslovima kriza, poremećenih lanaca snabdevanja i energetske krize uspela da obezbedi dovoljno hrane i energenata za građane i privredu, a održala je i visoku zaposlenost, dok je nezaposlenost lane bila rekordnio niska i prosečno je iznosila 9,4 odsto. „To kako smo se ove zime nosili sa energetskom krizom daje mi za pravo da kažem da ćemo biti jednako uspešni i sledeće zime“, naglasio je on. Govoreći o inflaciji, naveo je da je dve trećine inflacije u našoj zemlji, uvezeno. Ocenio je da nikada nismo imali veće izazove nego u prethodnom periodu, ali da je Srbija ipak uspela da pomogne i građanima i privredi sa devet milijardi evra ili 18 odsto BDP-a, da očuva makroekonosmku stabilnost i nizak udeo javnog duga u BDP, koji je u februaru bio 50,8 odsto dok je prosek Evropske unije 95 procenata. „Devizne rezerve i rezerve zlata su nam na rekordnom nivou, kao i direktne strane investicije koje su lane iznosile 4,4 milijarde evra. Imidž Srbije se promenio, znali smo kako da reagujemo u krizi“, istakao je Mali. Naveo je da se stalno radilo na podizanju životnog standarda građana i održavanju visokog nivoa kapitalnih investiicija pa one za ovu godinu iznose 6,8 odsto BDP-a. Istakao je da se i dalje kontrolišu cene goriva i osnovnih životnih namirnica te da je država opet, kao što je bilo i za vreme kovid krize preuzela najveći teret na sebe. „E-fiskalizacija koju smo uveli nam je povećala prihode od poreza na dodatu vrednost, uveli smo i e-fakture pa se sada PDV privrednicima vraća automatski“, rekao je Mali govoreći o reformskim koracima preduzetim u oblasti fiskalne politike i najavio uvodjenje e-akciza i e-otpremnica. Kada je reč o deficitu, Mali je rekao da je ove godine planiran deficit od 3,3 odsto, pri čemu je 1,9 odsto „kor“ deficit, a 1,4 je ostavljeno kao rezerva za slučaj nove energetske krize i da može da se reaguje. „Da lane nije bilo energetske krize, bili bismo na nuli, a da nismo kupili struju i gas rekli bi da gradjane i privredu ostavljano na cedilu“, rekao je Siniša Mali. Naglasio je da je i kreditni rejting stabilan i da su naši makroekonomski indikatori takvi da smo na korak od investicioniog rejtinga i da će se država boriti da ga dobijemo za što kraće vreme. On je rekao da je u borbi sa krizom veoma važna stabilnost deviznog kursa, kao i rekordne devizne i zlatne rezerve. „Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost. Naša ekonomija i u uslovima krize i dalje raste, i ne odustajemo od reformi“, naglasio je Mali. Ženama je čestitao Dan žena, 8. Mart a Savezu ekonomista Srbije na uspešno organizovanom jubilarnom 30. KBF-u.

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da je jedan od prioriteta vlade nova energetska politka, bez koje nema novog rasta i razvoja, i da će se na tom polju, bez obzira na zaostatak u odnosu na druge zemlje, stvari dešavati mnogo brže nego što očekujemo. Brnabić je na 30. Kopaonik biznisu forumu, na panelu „U razgovoru sa premijerkom“, koji je vodio član predsedništva Saveza ekonomsita Srbije Dragan Đuričin, kazala da je taj zaostatak rezutlat toga što su godinama druge teme, kao što su plate, penzije, nezaposlenost, bile prioritet. Kada smo počeli 2014. godine da govorimo o obnovljivim izvorima energije, svi su govori to je skupo, imamo naš ugalj i energetsku stabilnost, i niko nije video ni 10 godina ispred nas, rekla je premijerka. Ubrazavamo stvari na tom polju, rekla je Brnabić i podsetila da je Srbija usvojila 2021. Zakon o obnovljivim izvorima energije, a da se u narednih nedelja ide sa izmenama i dopunama u skupštinu i raspisuje aukcija za dodatnih 400 megavata iz vetra. Pregovara se sa jednom velikom američkom kompanijom, kao i o 1.000 megavata iz solara. „Taj projekat je zanimljiv, jer će to biti prvi projekat sa samobalansiranjem, sa baterijama i moći ćemo da testiramo kod nas kako je moguce sa velikim baterijama da obezbedimo sigurniji elektroenergetski sistem, ali i dva velika projekta od kojih zavisi čitava naša energetska tranzicija – to su dve velike revezibilne Bistrica o Đedap III“, rekla je ona. Brnabić je navela da je to investicija od preko dve milijarde evra. Portfolijo koji imamo u ovom trenutku je nekih 12 milijardi evra investicija, rekla je Brnabić i naglasila da će sve ići mnogo brže nego što mislimo. Dodala je da poenta nije samo zaštita životne sredine, iako je to najvažnije, već da pokažemo da smo odgovorna zemlja, a takođe to je deo čitave transformacije društva i ekonomije. Podsetila je da se zna da je IKT sektor ogoroman potencijal Srbije, a da se sada te mogućnosti šire na biotehnologiju i vešačku inteligenciju, koje su upravo to što može da nam nadoknadi izgubljeno vreme. „Ali ceo taj koncept ne može da ide bez zelene ekonomije. Nijednan investitor koji bi želeo da ulaže u našu zemlju, ako naših 70 odsto energije dolazi iz uglja, iz lignita, to neće uraditi“, rekla je Brnabić i naglasila da je upravo to koncept rasta i razvoja. Prema njenim rečima, upravo zbog potrebe privlačenja novih investitcija i investitora potrebna nam je zelena tranzicija. Predsednica Vlade rekla je da se uvek razmišljalo kako bi bi bilo dobro da u Srbiju dođe kompanija koja bi u istraživanje i razvoj uložila pola miliona evra. Ako Roš ulaže u istraživanje i razvoj 16 milijardi evra, treba da zamislimo koliko bi bilo dobro da oni deo budžeta troše u Srbiji na naši institutima, ili da ta istraživanja rade naše start ap inovacione kompanije. Srbija, kako je rekla premijer, razmišlja i o master programima 4.0 u oblasti biotehnologije, tim pre što je uspešno primenjen onaj u oblasti gejminga. Pre dva meseca smo postali članica svetskog partnerstva za veštacku inteligenciju koja okuplja samo 29 zemalja, rekla je Brnabić i naglasila da upravo sve to o čemu je govorila pokazuje šta sve Srbija moze da uradi. Navela je da novi ambijent koji je stvoren u Srbiji potvrđuje i broj izdatih dozvola za strance, koji je od 2012. kada ih je izdato nešto manje od 3.000, danas, 10 godina kasnije bilo 35.000. Januar i februar pokazuju da će ta brojka i ove godine nastaviti da raste, rekla je Brnabić. Ona je naglasila da je Srbija zahvaljujući Zakonu o socijanim kartama napravila veliki pomak u pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija, ali su i uočene neke nepravilnosti čijim otklanjanjem su napravljene uštede preusmrene na druge korisnike. Prema njenim rečima, zahvaljujući tom zakonu bolje su targetirani oni kojima je pomoć potrebna, Uočeno je 87.0000 slučajeva da su porodice imale pravo da ostvare pomoć, a nisu, i proaktivno smo reagovali i rekli im da imaju prava na određene vidove pomoći, kazala je predsednica Vlade. Brnabić je dodala i da je ažuriranjem sistema uočeno da su isplate socijalne pomoći nastavljene i u slučaju 1.134 umrle osobe, kao i 4.427 osoba koje su primale tuđu negu i pomoć… Nagčasila je da će situacija biti mnogo bolja kada Zakon o socijalnim karatama bude primenjen u svim centrima, a što će biti zadatak resornog ministarstva u ovoj godini.