Ovom odlukom preinačena je prvostepena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu kojom je M. M. bio osuđen na od godinu i po dana zatvora za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.

Sud je M.M. izrekao i zabranu upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije od dve godine, a oštećene je radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva uputio na parnicu.

M. M. je osuđen jer je 31. avgusta 2016. godine u Beogradu, vozeći neprilagođenom brzinom, izgubio kontrolu nad vozilom, prešao preko pune središnje linije na suprotnu kolovoznu traku i udario u drugo putničko vozilo koje se kretalo u suprotnom smeru, a kojim je upravljao D. S.

Nakon toga su oba vozila izletela van kolovoza u levu stranu, gde je vozilo kojim je upravljao D.S. desnom bočnom stranom udarilo u metalnu ogradu usledega je ošteceni D.S. zadobio teške telesne povrede opasne po život od kojih je preminuo 9. septembra 2016. godine.

M.M. je povrđenog čoveka ostavio ne pozivajući mu i ne pružajući mu pomoć i napustio lice mesta.

Apelacioni sud u obrazloženju odluke o kazni navodi da je usvojio žalbu Drugog osnovnog javnog tužioca i utvrdio da je prvostepeni sud propustio da na adekvatan način ceni okolnosti pod kojima je okrivljeni izvršio krivična dela, zatim njegovo držanje nakon izvršenih krivičnih dela i to što je bio u bekstvu devet meseci, dok nije uhapšen po raspisanoj poternici.

„Takođe nije na adekvatan način cenio ni držanje samog učinioca tokom krivičnog postupka, propuštajući da na adekvatan način ceni činjenicu da se radi o licu koje je ranije više puta osuđivano ne za istovrsna krivična dela, ali i na efektivne kazne zatvora koje očigledno nisu od uticaja na okrivljenog da više ne vrši krivična dela“, napomenuo je Apelacioni sud.

Zbog svega navedenog, kao i činjenice da olakšavajuće okolnosti za M.M. nije našao, Apelacioni sud ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora od četiri godine.