FOTO TANJUG/ RADE PRELIC/bs

Kako je ispričao Pejaković, koji je danas prvi put posetio Muzej žrtava genocida u Beogradu, od njegovog osnivanja 1992. godine, reč je o istorijskoj izložbi koja obuhvata fotografije samoga logora u uvali Slana u NDH, nekoliko fotografija zarobljenika kada su vršene eshumacije ubijenih zarobljenika i svedočanstava malobrojnih preživelih zatvorenika.

„Izložba se bavi povezanošću ta dva logora – Jasenovca i logorima koji su bili osnovani na početku samog Drugog svetskog rata 1941. godine na ostrvu Pag – Slana i Metajna“, precizirao je Pejaković u izjavi novinarima.

Ističe da, nažalost, iz tih logora ima jako malo preživelih zatočenika koji su mogli svedočiti o tome šta se tamo događalo.

Logor Slana i Metajna su se nalazili na ostrvu Pag, s druge strane planine Velebit a, kako je ispričao Pejaković, površina ostrva je u tim uvalama takva da se nalazi samo kamenje, što više liči na površinu planeta Meseca ili Marsa.

Na uvali Slana, gde su bili zatvoreni Srbi i Jevreji, nema rastinja, bilja, a ustaše su u junu 1941. godine rešile da tamo formiraju logor u teškim uslovima za zatvorenike.

„Leto, vrućina, a zatvorenici su bili primorani na težak fizički rad, prisilno su pravili put od jedne napuštene uvale do druge strane ostrva. Inače, danas je tom području jako teško pristupiti, najlakše je doći ako se uzme brod sa druge strane kopna da bi se došlo do uvale gde je praktično malo, gotovo ništa nije sačuvano od prvobitnog izgleda logora“, ispričao je Pejaković.

Logori Slana i Metajna su zatvoreni u danima oko 15. avgusta 1941. godine, a kako je naveo Pejaković zadnje grupe muškaraca, žena i dece ustaše su masovno likvidirale i to deo na samom ostrvu Pag, a deo tokom transporta ka kopnu.

„Kada smo tražili preživele radi svedočanstava bilo je gotovo nemoguće naći nekog preživelog Srbina ili Srpkinju“, navodi Pejaković i kaže da je upravo zbog teških uslova i brutalnosti koju su pokazivali čuvari mali broj zatvorenika preživeo.

„To su svedoci koji su nakon deportacije u Jasenovac uspeli da se spasu begom“, dodaje.

Pejaković se u Beogradu sastao i sa direktorom Muzeja žrtava genocida Dejanom Ristićem sa kojim je zajedno obišao izložbu „Sveti novomučenici jasneovački u svetlosti Vaskrsenja““ koju čine radovi monahinje Marije Antić, pripadnice sestrinstva srpskog pravoslavnog manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu u okviru eparhije pakračko-slavonske.

U okviru postavke, posetioci će do 22. juna u Muzeju žrtava genocida, moći da vide slike na kojima je mati Marija prikazala, između ostalog, i jezerce na logorskom polju u kojem počivaju ostaci mnogih jasenovačkih žrtvi.

Na izložbi je i slika „Točak stradanja“ koja prikazuje romski logor iza kojeg je ostala 21 masovna grobnica, zatim slika „Topola užasa“ koja prikazuje drvo na kojem su vešane devojke, a pod njim u smoli kuvani deca i starci, kao i slika pod nazivom „Baka Ljubino sjećanje“ na kojoj je mati Marija naslikala porodicu vezanu bodljikavom žicom za plast sena koji gori, a čemu je svedočila baka Ljuba na Božić 1942. godine.

Ristić je pozvao sve koji do sada tu izložbu nisu videli da dođu i da je pogledaju navodeći da je jako važno čuvati kulturu sećanja na žrtve.

Muzej žrtava genocida i Spomen područje Jasenovac, kako je najavio Ristić, upravo sa ciljem da se očuva kultura sećanja bazirana na istorijskim činjenicama i naučnim istinama bez izazova sa kojima smo u prošlosti bili suočeni, planiraju da u narednom periodu uspostave instuticionalnu saradnju.

Ta saradnja, pojašnjava Ristić, manifestovala bi se kroz različite naučno istraživačke projekte, projekte u oblasti izdavaštva, izložbe, radionice, tribine.

„To je izuzetno važno jer će dati podstrek našim društvima i javnostima da zajedno težimo negovanju istinske, ljudske kulture sećanja zasnovane isključivo na istorijskim činjenicaa. Ovo povezivanje je dragoceno ne samo za naše dve zemlje, već i za ceo prostor Zapadnog Balkana“, kazao je Ristić.