Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje za ruskog predsednika Vladimira Putina.

Sud u Hagu optužuje Putina da je odgovoran za ratne zločine počinjene u Ukrajini. Moskva je u više navrata negirala takve optužbe, preneo je Rojters.

Sud je u saopštenju naveo da je Putin „navodno odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju“.

MKS je takođe je  izdao nalog za hapšenje Marije Aleksejevne Lvove-Belove, komesarke za prava deteta u Kancelariji predsjednika Rusije, zbog sličnih optužbi.

MKS je saopštio da je njegovo pretpretresno veće utvrdilo da postoje „razumni razlozi da se veruje da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske dece.“

Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da odluke Međunarodnog krivičnog suda nemaju uticaj na Rusiju i da je svaki njihov nalog za hapšenje – ništavan. „Odluke Međunarodnog krivičnog suda nemaju posledice po našu zemlju, pa ni sa pravne perspektive“, navela je Zaharova na Telegramu. Ona je dodala da Rusija nije članica Rimskog statua Međunarodnog krivičnog suda i nije ni u kakvoj obavezi prema tom sudu. „Rusija ne sarađuje sa tom organizacijom i bilo kakvi potencijalni zahtevi za hapšenje međunarodnog suda su ništavni“, dodala je ona, prenosi TASS. Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Putina, optuživši ga da je odgovoran za ratne zločine počinjene u Ukrajini.

Rusija ne priznaje jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda (MKS), nakon što je to telo izdalo nalog za hapšenje predsednika te zemlje Vladimira Putina, saopštio je  Kremlj. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da Rusija smatra odluke tog suda “ništavnim i nevažećim“, kao i da su pitanja koja sud postavlja “nečuvena i neprihvatljiva“. Upitan da li se Putin sada plaši putovanja u zemlje koje priznaju nadležnost MKS, Peskov je rekao da “nema šta da doda na tu temu“. Ranije Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje ruskog predsednika Putina, optuživši ga da je odgovoran za ratne zločine počinjene u Ukrajini. MKS je u saopštenju naveo da je Putin “navodno odgovoran za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Ruskoj Federaciji“. MKS je takođe izdao nalog za hapšenje Marije Aleksejevne Lvove-Belove, komesarke za prava deteta u Kancelariji predsednika Rusije, zbog sličnih optužbi. Ona je ocenila da je nalog za njeno hapšenje “deo konteksta situacije u Ukrajini“, i istakla da je spremna da nastavi sa svojim radom.

Zamenik šefa Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, objavio je  da nema potrebe da objašnjava gde bi ovaj dokument trebalo upotrebiti i poruku propratio emodžijem toalet papira. On je tako reagovao na odluku Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina. „Međunarodni krivični sud je izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina. Nema potrebe da se objašnjava gde treba da se koristi ovaj dokument“, napisao je Medvedev na svom Tviter nalogu na engleskom jeziku. Pretpretresno veće MKS, čiju nadležnost Ruska Federacija ne priznaje, izdalo je danas nalog za „hapšenje“ predsednika Rusije Vladimira Putina i ombudsmana za decu Marije Lvove-Belove u vezi sa „nelegalnim izvozom dece“ iz Ukrajine.

Zarad sopstvenih geopolitičkih interesa američka administracija podržava pravnu bahanaliju bez presedana koju je pokrenuo Međunarodni krivični sud (MKS), saopštila je  ruska ambasada u Vašingtonu. „Upoznati smo sa izjavama predstavnika američke administracije o navodnoj opravdanosti odluke Međunarodnog krivičnog suda da izda naloge za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i komesarke za prava dece Marije Lvove-Belove. Zarad sopstvenih geopolitičkih interesa Vašington podržava pravnu bahanaliju bez presedana koju je pokrenuo MKS, znajući dobro da Rusija, kao i SAD, ne priznaje jurisdikciju MKS“, naglasile su ruske diplomate, prenosi TASS. U saopštenju ruske ambasade u Vašingtonu se navodi da neprihvatljivim opaskama o ruskom lideru, američke vlasti namerno prećutkuju sopstvene zločine u Iraku, Jugoslaviji, Libiji i Vijetnamu. „Štaviše, u pokušavaju da svim raspoloživim sredstvima zaštite svoje građane od međunarodnog krivičnog gonjenja, SAD čak preduzimaju uzvratne mere“, dodaje se u saopštenju ruske ambasade. Rusko diplomatsko predstavništvo je podsetilo na odluku vašingtonske administracije da uvede „ekonomske sankcije bez presedana“ protiv rukovodstva MKS, uključujući bivšeg tužioca Fatua Bensude koji je pokrenuo istragu o zločinima SAD u Avganistanu.

„Kremlj je potpuno miran povodom neprijateljskih manifestacija protiv ruskog predsednika Vladimira Putina kao što je izdavanje naloga za njegovo hapšenje od strane Međunarodnog krivičnog suda (MKS)“, izjavio je pres-sekretar šefa ruske države Dmitrij Peskov. „Mi ovo prihvatamo opušteno. Sve pažljivo pratimo i nastavljamo da radimo. Predsednik nastavlja da radi“, rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje kako je predsednik Rusije reagovao na odluku MKS, prenosi Interfaks. Peskov je rekao da je mnogo, kako je naveo, „otvorenih neprijateljskih manifestacija protiv Rusije i njenog predsednika u svetu“ i da, „ako se svaka od njih uzme k srcu, ništa dobro neće biti od toga“. Pretpretresno veće MKS izdalo je naloge za hapšenje ruskog predsednika Putina i ombudsmana za decu Marije Lvove-Belove, a kako je saopšteno, odluka je doneta u okviru istrage slučaja o „nezakonitoj deportaciji dece iz delova Ukrajine koje je okupirala Rusija”. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da odluke Međunarodnog suda u Hagu nemaju pravnu snagu za Rusiju.