Anketirani građani najviše poverenja imaju u instituciju predsednika Srbije i Crkvu.

To je pokazalo poslednje istražvanje agencije Faktor plus, rađeno od 1. do 6. jula, na uzorku od 1.200 ispitanika iz centralne Srbije.

Kada bi na eventualnom referendumu o konačnom statusu KiM bilo pitanje da se Kosovu odobri stolica u UN, a da Srbija uđe u EU, anketirani građani su se većinom (59) odsto izjasnili protiv, 22 za, a 19 njih nema stav o tome.

Vladimir Pejić iz Faktora plus kaže za Blic da, kada bi na eventualnom referendumu o konačnom statusu Kosova i Metohije bilo pitanje da samo sever Kosova ostane u Srbiji, protiv bi bilo 44 odsto, 32 odsto bi glasalo „za“, a 24 odsto njih nema stav.

„I ovde je prilično ubebdljiv procenat onih koji bi negativno glasali, ali uz svakodnevnu kampanju i na mišiće, možda bi moglo nešto da se uradi“, smatra Pejić.

Na pitanje kakav stav imaju o referendumu kada je reč o konačnom statusu KiM, 61 odsto ispitanih je reklo da je to jedini ispravan način da se narod izjasni i da potpuno podržava njegovo održavanje, 12 procenata podržava, ali misli da rezultat neće biti uvažen, 14 odsto navodi da je to prebacivanje odgovornosti na narod , a 11 odsto smatra da za tim nema potrebe, kaže Pejić.

Očigledno je, dodaje, da građani većinski smatraju da je referendum neophodan, što je deokratski i pošteno.

Referendumi se, kaže, raspisuju i za daleko manje važne stvari, pa je ologično da se građani pitaju i o sudbini jednog dela državne teritorije.

Za primer je naveo Sloveniju, gde se, kako kaže, građani na referendumu pitaju da li prodavnice treba da rade nedeljom, pa je, kaže, fer da se on raspiše i kod daleko ozbiljnijih stvari.

„Referendum se očekuje i priželjkuje. Čak i da bude uslovno rečeno problematično pitanje, građani će se pre negativno izjasniti nego da ne izađu“, kaže Pejić.

Kada je reč o rejtingu stranaka, naprednjaci ovom trenutku imaju veću podršku nego pre nekoliko meseci, a malo manje nego prošlog meseca.

Kada bi se, naime, parlamentarni izbori održali sutra, SNS bi osvojila 54,8 odsto glasova, Socijalistička partije Srbije 8.8, a (opozicioni) Savez za Srbju 5,2.

Za Pejića su to očekivani rezultati s obzirom na to da je mirnodopsko vreme i da nema nikakve kampanje.

„Savez za Srbiju Dragana Ðilasa smo prvi put u istraživanju stavili samostalno, kao stranku i ne stoje loše“, kaže Pejić i dodaje da nije reč o visokom procentu, ali da opozicija ne stoji loše.

Pitanje koje se, prema njegovim rečima postavlja je kakav bi bio rezultat kada bi se svi ujedinili i da li je moguć prost zbir ili bi birači reagovali loše.

„Nisam siguran da li bi, recimo glasač Dveri prihvatio DS i da li bi simpatizeri Jeremićeve Narodne stranke glasali za Ðilasa“, kaže Pejić.

Objašnjava da bi eventualno nezadovoljstvo zbog koalicija koje biračima nisu prihvatljive moglo da vaskrsne Sašu Jankovićai Pokret slobodnih građana koji je prema ovom istraživanju tek na 2,4 odsto podrške.

Prema istom istraživanju, da se izbori održavaju sutra, na njih bi izašlo 43 odsto građana, 35 ne bi, dok 22 odsto ne zna.

Pejić kaž da je i ovaj rezultat očekivan za period u kojem nje u toku politička kampanja.

Prema istom istraživanju, ispitani građani najviše poveređa imaju u predsednika Srbije i Srpsku pravoslavnu crkva sa 54 odsto.

Sledi Vojska Srbije sa 46 odsto podrške , policija sa 44 odsto, Vlada Srbije sa 38 i zdravstvo sa 29 odsto.

Pejić zaključuje da ovaj rezultat pokazuje da Crkva ima značajan uticaj, ali ne i presudan.

„Definitivno nismo zemlja u kojoj Crkva može da donosi odluke“, ističe Pejić.