Foto: Informer
Događaje u Crnoj Gori gledam sa velikom zabrinutošću. Ovo nije politička kriza, na kakve smo navikli na ovim prostorima, već je u pitanju društvena i identitetska kriza, veštački izazvana, kaže za Studio B istoričar Dejan Ristić. Nama istoričarima ova pojava je poznata. Autoritarni i nedemokratski režimi izazivaju krize u poslednjim etapama vladavine, kako bi produžili boravak na vlasti.
Crnogorci su od vajkada sa posebnim pijetetom isticali da su Srbi, a onda je 2006-te stvorena nezavisna država, bez sadržaja i identiteta. Potisnuto je, ili se potiskuje, sve srpsko – od jezika do crkve. Milo Đukanović nije smislio ništa novo, on je kaže Ristić, nastavljač antisrpskog delovanja njegovih prethodnika – Starčevića, Pavelića, Štedimlije i Drljevića.
Pošto je pokušaj sa nesrećnim Mirašom Dedejićem propao, na delu je poslednja najkritičnija i najopasnija faza u pokušaju zaokruživanja crnogorskog identiteta – zatiranje srpske i osnivanje crnogorske crkve. Otima se imovina SPC, hapsi sveštenstvo. Da su bar malo zavirili u istoriju videli bi da su svi takvi pokušaji propali. Milo Đukanović, kaže Dejan Ristić, ignoriše i reakcije muslimana, rimokatolika i Jevreja, koji su shvatili da je njegova najnovija akcija pokušaj uskraćivanja slobode veroispovesti.
Đukanović zna da posle ovoga što je pokrenuo „nema nazad“. On će ići do kraja, uključujući i primenu nasilja i to me najviše plaši, ocenjuje naš sagovornik. Udario je na najosetljivije emocije, prešao sve granice koje ni jedan ozbiljan političar ne sme da pređe. Litije su ga priterale uz zid, a Korona privremeno spasila. Ova situacija može da se reši na dva načina: razgovorom i dogovorom, što je poželjno, ili dodatnim zaoštravanjem situacije, što kaže Dejan Ristić, neminovno vodi u nasilje.
